Као што је познато, у току ове године, низом културних манифестација и црквено-народних свечаности, у Беранама је обиљежено 800 година постојања Ђурђевих Ступова, престоног храма Епархије будимљанско-никшићке.
Такође, разнородним културним садржајима, на подручју цијеле Епархије обиљежена је и 200. годишњица рођења Митрополита и владара црногорског, и највећег српског пјесника – Петра II Петровића Његоша.
Са жељом да, на крају године ових великих јубилеја, још једном, подсјети на њих и, још једном, искаже радост што нас је Господ удостојио да будемо они који славе овако велике и значајне датуме из прошлости свога народа, у организацији Епархије будимљанско-никшићке и Црквене општине Беране, а с благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, у великој сали Центра за културу у Беранама одржано је, 20. децембра, музичко-наративно вече под називом "У славу стожера". Вечери је, у препуној сали, присуствовао и Преосвећени Владика Г. Јоаникије, бројни културни и јавни радници из Берана, те представници друштвеног и политичког живота, међу којима и г.дин Вука Голубовић, предсједник општине Беране.
Кроз једночасовну причу о Ђурђевим Ступовима и Његошу, започету од времена Светога Саве, уз клавирску и виолинску пратњу, хорско и соло појање, глумачке дијалоге и видео презентације, дочарано је, на пријемчив начин, осмовјековно трајање Манастира и подсјећено на непоновљив пјеснички геније и поетско-философски исказ пустињака цетињског и ловћенског тајновидца.
У програму су учествовали: дјечји црквени хор Свете мати Анастасије са диригентом проф. Андријаном Вучетић-Обадовић, свештеник Милош Цицмил, појац, Наталија Дјаченко, клавир, Драгана Поповић, виолина, Васко Драговић, наратор, Лука Нововић у улози Растка Немањића, Лука Рачић у улози руског монаха и Светог Саве, Александар Цимбаљевић се представио ликом игумана Мојсија Зечевића, Зоран Дабетић ликом Његошевим, коло из Горског вијенца казивале су: Сара Дашић, Наташа Дабетић, Катарина Спалевић, Јована Маљај, Анђела Вукићевић, редитељ програма била је Хана Међедовић-Шаботић, адаптацију текста урадио је Влајко Ћулафић, а за мултимедијски приказ задужен је био Владимир Шћекић.
