Приликом своје посете Метохији у септембру месецу ове године, Радмила Мићић, наша велика хуманитарка из Канаде, посетила је пар српских породица. Са собом, у Канаду, је понела жељу да им помогне, да на неки начин побољша живот тим људима који, у свакодневном сукобу са сиромаштвом, живе у својој Метохији и не желе да је напусте. Још се није ни одморила од пута, а већ је покренула нову акцију коју је назвала ,,Кап млека за кап радости, чаша млека за пламен српског огња у Метохији,,. А циљ је прикупљање новчаних средстава како би повратничкој породици Жарка Јевтића у селу Жач код Клине, купили краву. Жарко и Мирјана су се вратили у Жач пре седам месеци са својих пет синова: Раденком (18), Жељком (16), Вељком (14), Радошем (12) и Митром (10). Акција се убрзо завршила, и за новац сакупљен у Канади (1500 евра) и преко Х.Ф. Стара Рашка почетком децембра послатим на Косово, Јевтићи су купили краву, нешто хране за њу и пар лимова да прекрију шталу у којој ће крава бити смештена.
- Радост има магичну моћ. Испуни душу топлином и неком невероватном снагом. Даљина, границе, препреке се руше, немогуће постаје могуће. Лако и достижно. Сјај у оку радосних људи зрачи као најлепши сунчев зрак. Радост је заразна , лако се пренесе на друге. А тако је мало има. А кад се деси, усхићењу нема краја. Људи великог срца уживају у туђој радости, доживљавају је као своју, као део себе. Ову канадску зиму ових дана обасја вест из Метохије. Отопише се снегови, угреја се душа, роди се нада да ипак није све узалуд. Завичај се учини тако близу, на дохват руке - написа у свом писму Радмила Мићић, када јој из Метохије стиже вест да су Јевтићи купили краву...
И ту се акција не прекида, већ Радмила уз помоћ добрих људи иде даље. Наставља се акција прикупљања новца за куповину крава. А Радмила поручује:
,, Кад год просипате млеко, сетите се српске деце на Косову и Метохији која сањају кап млека. Млечна чоколада или чоколадно млеко за многе је далеки сан. Удружимо се заједно да будемо део радости која је магична и лако се преноси. А тако је мало има. Јавите се да и ви будете део ове чаролије,,
После првих фотографија прстиглих из Жача, у Канади је прикупљен новац за још две краве и преко манастира Дечана послат у Метохију. Једну краву је купила породица Зорана Костића из Видања, а другу породица Дашић из Рудице код Клине. Породицу Дашић је Радмила такође посетила у септембру. Наташа и Ивица Дашић су се вратили у своје село пре три године. На своју земљу, како кажу. У своју малу повратничку кућу која је никла на пепелу порушене породичне куће. На зиду мале куће, поред улазних врата стоји црна спомен плоча Драгану и Јованки Дашић. Плочу са поруком љубави и незаборава својим родитељима је поставио Ивица. Отети из своје куће 1999. године и одведени у непознатом правцу. Без поздрава, без поруке. Ни гроба нема. Нестали заувек са свог огњишта. На то исто огњиште се вратио Ивица са својом породицом и започео нови живот. Док око њега облеће двоје деце Јован и Јованка, Ивица каже:
- Ја сам се вратио на моје огњиште, на моју земљу. Ово је мој дуг, мојим родитељима.
Деца одрастају ту уз родитеље у сиромаштву, муци и свакодневном страху. Без другова, другарица, комшија. Имају само једну козу. У њиховим очима је засијала искра радости када је Радмила изговорила реченицу: ,,Треба ли вам крава?,, И Радмилино обећање дато себи, да им пошаље новац за краву, је испуњено, а радост испунила дом Дашића пред Божићне празнике. Ето, због те дечје радости Радмилина акција има смисла и она понавља да,, Јевтићи, Дашићи, Костићи и многи други Срби који својим голим животима чувају огњишта, заслужију подршку и помоћ у сваком облику.,,
У Жачу је пре девет месеци рођена и прва беба на српском огњишту. Зове се Страхиња Коматовић. А његов отац у једном писму дародавцима у Канади, између осталог, пише,, За нас у Метохији крава значи живот,,.
.
