Епископ бихаћко-петровачки Атанасије истиче да је веома тужан што се у неке дијелове ове епархије још нису вратили грађани православне вјероисповијести.
- Прије свега, мислим на Босанску Крупу, Бихаћ, Кладушу, Цазин... Од око 60.000 становника Бихаћа само је око 100 српских душа. У Босанској Крупи, у којој је 2003. године, када је дошао свештеник СПЦ, било око 96 православних породица, сада има једва десет - навео је владика Атанасије.
Он је рекао да Босански Петровац има велики број домова који имају само једног члана, а и други домови нису многочлани, него са два-три члана. Према његовим ријечима, православно становништво се са овог простора "излило" на друге просторе, а повода за то било је много. Сматра, да је одливање и преиначавање православног српског народа дуг вјековни процес, наводећи примјер исламизације у вријеме Отоманског царства.
Навео је, да је СПЦ веома заинтересована за повратак оних који су отишли, али да није главни чинилац по моћи у стварању услова за повратак. "СПЦ притиска њено властито сиромаштво, због чега не може много да помогне у повратку, али може као морални ауторитет, јер има велику духовну моћ и потенцијал", нагласио је владика Атанасије.
Он се нада да ће као епископ бихаћко-петровачки успјети да допринесе враћању некадашњег доброг стања живота.
Епископ Атанасије истиче да безмејерно цијени српске патријархе Павла и Иринеја и да за најсрећнију околност у свом животу сматра то што је био поред њих двојице.
