Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је данас 10. марта 2015. године на свечаном пријему у Патријаршији српској у Београду орден Светог деспота Стефана Лазаревића г. Милораду Симићу, сараднику Института за српски језик Српске академије наука и уметности.
Свечаној додели високог признања Српске Православне Цркве присуствовали су сви чланови Светог Архијерејског Синода: Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећена господа Епископи шабачки Лаврентије, зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије.
Честитајући г. Симићу високо одликовање, Патријарх српски г. Иринеј је подсетио на његов вишегодишњи предани рад на пољу српског језика: -Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве упознат је са вашим преданим вишедеценијским радом на очувању српског језика и писма и ревносним начином живота у светој Мајци Цркви.
Према одлуци Светог Архијерејског Синода, коју је прочитао главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Јовић, г. Милораду Симићу високо одликовање Српске Православне Цркве је додељено за његову делатну љубав према светој Мајци Цркви, нарочито показану истрајним настојањем и бригом за очување српског језика и писма, као и за израду језичких програма који повезују Србе у земљи и расејању.
Захваљујући на високом одликовању г. Симић је рекао:
-Ваша Светости, Ваше Високопреосвештенство, Ваша Преосвештенства, часни оци, браћо и сестре, велика ми је част што ме је Свети Архијерејски Синод одликовао орденом Светог деспота Стефана Лазаревића, који ми је данас уручен, орденом који носи име српског владара, војсковође, храброг витеза реда змаја и првог београдског песника, који је рањену Србију подигао на ноге и у њој покренуо српску културну ренесансу, чија светлост досијава до нашег доба.
Шта да каже о себи Милорад Симић, обичан? Кад се осврнем уназад, може се рећи да је мој живот равно поље, равно поље широко Косово, да се сав мој живот и рад своде на учење српскога језика, на бављење српским језиком и напрактичну заштиту српског језика и писма. У наше време, невреме, кад смо имали више разлога да плачемо него да се радујемо, у сплету историјских догађаја крајем 20. века, који су толико подсећали на покосовско време, као своје животно послушање прихватио сам задатак да српски језик пребацим на нови технолошки колосек, неку врсту Нојеве барке. Ту је ушао не само мој рад него и рад мојих колега, мојих учитеља и генерација српских филолога и лексикографа из последња два века.
Камен темељац мога језичко-информатичког рада био је Програмски пакет РАС за професионалну обраду текста, који је инсталиран на хиљадама рачунара, између осталих и на рачунарима Српске Православне Цркве, у Патријаршији и епархијским центрима, који као анђео чувар указује на грешке које правимо при куцању, затим нас упозорава да их исправимо, омогућавајући нам квалитетну обраду текста.
За њим је дошао Правописни речник српскога језика, „законоправило“ српскога језика, са 10 начелних правила, као на 10 заповести, на којима почивају сви правописи света, и са базом од 123.000 правописно обрађених речи и низ од 4 речника, од данашњих дана до прве писмености: Речник српскога језика, дигитализовани речник САНУ и 3 последња тома Речника Матице српске, Вуков Српски рјечник, Даничићев Рјечник из књ. старина српских и Старословенски речник Ф. Миклошића, који показује да српски језик није од јуче.
Програм за премошћивање два наречја: екавског и ијекавског, оба српска. И на крају, у овој години, коју су најавили као тешку, а ја као птица буревесник по таквом времену узлећем небу, радим са сарадницима граматику српскога језика, граматику сваке српске речи, сваког њеног облика, која ће бити кров саборног храма српскога језика.
Главнина овог софтвера стављена је или ће бити стављена на интернет на адреси srpskijezik.com, по одобрењу Светог архијерејског синода, са грбом Српске православне цркве, и доступан је на било којој тачки земаљске кугле, са свих уређаја који имају приступ интернету. Одбрана српског језика и писмана овај начин добила је моћан штит, а српски народ легитимацију да је савладао основе нове писмености. Српске речи: речи разговорне, речи пословне, речи утешне, речи молитвене – добиле су крила, под окриљем Српске Православне Цркве.
На крају да захвалим свима онима без којих се овај посао, што би рекао Вук Ст. Караџић пре 197 година, не би могао „ни почети ни завршити“: Господу Богу, који је слабом људском створу дао снагу да 20 година без умора, без одмора, без дана боловања свакодневно служи роду и језику. Српској православној цркви на духовној, материјалној и медијској подршци. Пријатељима и колегама који су ми у општој несташици и неизвесности материјално прискакали у помоћ и давали моралну подршку у раду. Мојим змајевима из културне мреже Растко који су под ракетама радили припрему српског електронског речника. Моме врлом програмеру инж. Недељку Кудузу, који моје замисли претвара у живе и делатне програме, који замењују стотине радника, сину Владимиру који је преузео мој крст, као што сам ја преузео од свога оца, фирми Коминг, лидеру у информационим технологијама, која ми бесплатно даје простор на интернету. Мојој породици, супрузи и деци, који су стрпљиво сачекали моја повратак кући и без прекора ми опростили све моје „заносе“. И свима вама који сте дошли да увеличате овај тренутак и да будете сведоци да велики национални пројекти не смеју чекати боља времена која обећава званична статистика.
Време је, време је да заћутимо и да ослушнемо: како дивља матица живота тутњи и носи не само дрвље и камење, не само коње и јунаке, него све Србе, мртве и живе, и њихова движима и недвижима добра. Бојим се кад нас за 50 или 100 година избаци на тврду обалу, да нећемо знати ни ко смо, ни одакле смо.
Српски песник је пре 15-20 година упозоравао: У сенкама Срби сјају, а себе се не сећају.
