Свештеномученик Андроник, архиепископ Пермски и с њим пострадали / Православие.Ru

Спомен се слави 7/20. јуна

Светитељ Андроник, у свету Владимир Никољски, рођен је 1870. године. По завршетку Московске духовне академије (1893) примио је монаштво. За свештеника је рукоположен 1895. године и две године касније је послат у мисију у Јапан. Светац је показао апостолску ревност у ширењу хришћанске вере и 1906. године је хиротонисан за Кјотског епископа. Међутим, две године касније болест је приморала оца Андроника да се врати у Русију.

Прво је био постављен за викарног епископа Новгородске епархије, а касније је премештен у Омск, потом је постао Пермски архиепископ. Неуморни проповедник речи Божије организовао је сеоске парохије, помагао је сиромашнима и унесрећенима, улагао је велике напоре да припаднике старог обреда врати под окриље Свете Цркве.

Одмах после Октобарске револуције 1917. године бољшевици су донели закон о одвајању државе од Цркве и почели су прогони верника. Кад је у саборној цркви у Перму прочитана црквена посланица којом се протестовало због ових мера архиепископ Андроник је наложио архиђакону да објави анатему прогонитељима. Светац је одмах ухапшен заједно с викарним епископом Теофаном 4. јуна 1918. године и подвргнут суровим испитивањима за време којих није прозборио ни реч. Да би се избавили од јерарха бољшевици су га одвели у шуму и заповедили му да сам себи ископа гроб. По завршетку рада владика је узнео молитву Господу и легао је у ископану јаму. Мучитељи су одмах почели да га закопавају живог. Кад су закопали свеца до половине пуцали су у њега и насули земљу.

Епископ Теофан је удављен у реци Ками.

Кад је сазнао за то Синод је донео одлуку да упути у Перм специјалну комисију како би се открило шта се десило. Бољшевици су зауставили воз и убили све чланове црквене комисије. Кад су сељаци-мештани који су сахранили тела новомученика почели да их поштују као свеце власти су послали људе да ископају и спале тела убијених.