Уз благослов Његове Светости Патријарха Српског Господина
Иринеја и Епископа Рашко-призренског и
Косовско-метохијског г. Теодосија, 16-17 марта 2013.
године, на девету годишњицу мартовског насиља над српским
православним народом на Косову и Метохији, Независна
асоцијација студената из Београда организовала је
дводневно ходочасно и хуманитарно путовање православним
светињама и енклавама у јужној српској покрајини.
На позив Асоцијације одазвало се 160 људи из целе Србије
жељних да обележе годишњицу погрома уз Србе на Косову и
Метохији. Од стране неравнодушних људи широм земље
донирана је значајна количина хуманитарне помоћи. Три
аутобуса су кренула од храма Светог Саве у Београду у
петак у касним вечерњим сатима.
У
суботу рано ујутру стигли смо у цркву Светог Николе у
Косовом Пољу, граду у којем после марта 2004. године
није остао ниједан Србин. Паљена 1999. и 2004.
године, девету годишњицу немилих догађаја ова
светиња, захваљујући ходочасницима из централне
Србије, није дочекала празна.
Из
Косова Поља упутили смо се ка Приштини, где нас је у
8 часова дочекао парох цркве Светог Николе, отац
Дарко Маринковић. Запаљена на данашњи дан пре тачно
девет година, некада је ова црква била мала да прими
сав народ коју је долазио у њу. У настојању да се
затре сваки траг српског присуства који није био
уништен 1999-те, у марту 2004. године црква је паљена
од стране преко 500 људи. Иако су на зидовима цркве и
данас видљиви трагови уништења, од 2007. године
пароси се труде да обнове ову светињу и да је ставе у
функцију служења Богу у Приштини, граду где је од
предратних преко 40 хиљада православног становништва
данас остало само 45 Срба.
Обраћајући
се пристиглим ходочасницима, отац Дарко је истакао да
је посебно дирнут ретком приликом да говори пред
оволиким бројем народа. Доживљавајући ову посету као
драгоцени поклон, као дар са неба и као знак да
молитве Приштеваца нису узалудне, отац Дарко је
напоменуо да су врата ове цркве увек отворена за све
оне који имају добре намере и који желе да дођу у њу
у већем броју. Нагласивши настојања црквене општине
приштевске да сведочи и чува истину Православља на
овим просторима уз велики број верног народа,
приштевски парох окупљенима је испричао о животу
православних Срба у средини која се већ одвикла од
црквених звона, где мало дете не може само да изађе
на улицу и где се и даље дешавају ситни инциденти и
провокације попут гађања верника пластичним чашама
приликом паљења Бадњака. Напоменувши да је наша
дужност да опростимо, али не и да заборавимо, јер без
страдања, смрти и распећа нема ни васкрсења, отац
Дарко је пренео присутнима решеност приштевских Срба
да не посустану, већ да се уздају у помоћ Божју и
Његовог молитвеника Св. Николаја да све буде по
Божјој вољи, и да не одбијају чашу коју Он нуди.
Запитавши се зашто би наше поколење било то које ће
прво да се одрекне, уместо да пренесе истину о
васкрсењу Србије и српског рода, отац Дарко нам је
упутио вечну добродошлицу на богослужења у
приштевском храму и истакао велики значај посета
светињама и српском народу на Косову и Метохији.
Затим нам је показао икону Пресвете Богодорице
– поклон од руског народа, као и икону Св.
Николе из 1871. године, враћену из Чешке после
рестаурације од стране добрих људи.
Из Приштине смо кренули ка Грачаници, манастиру и српској
енклави удаљеној 5 км од Приштине. Осим уобичајене посете
овој средњовековној српској светињи, у Грачаници смо
оставили значајну количину хуманитарне помоћи која се
расподељује у сарадњи са организацијом „Мајка девет
Југовића”, народним кухињама које делују под окриљем
Епархије рашко-призренске.
Пут
нас је даље водио према Липљану где смо обишли храм
Ваведења Пресвете Богородице, сазидани крајем 13. и
почетком 14. века, и цркву Св. Флора и Лавра, чија је
изградња отпочета 1939. године и која је посвећена
ранохришћанским мученицима пострадалим у Улпијани,
данашњем Липљану.
Од Липљана смо кренули ка Призрену где смо прво посетили
Богородицу Љевишку, задужбину краља Милутина са почетка
14. века. Упркос рестаураторским радовима, унутрашњост и
ове цркве чува трагове изузетно окрутног паљења у марту
2004. године. Од Богородице Љевишке група је пешице кроз
центар Призрена прешла у Саборну цркву Св. Ђорђа, где ју
је дочекао отац Слободан Ђорић.
Из
Призрена око 16 часова кренули смо у Зочиште на
бденије у манастиру Светих Врача Козме и Дамјана,
обновљеном у октобру 2004. године.
На вечеру и ноћење група је отишла у Велику Хочу и
Ораховац, где је имала прилику да пружи преосталим Србима
подршку за опстанак путем дружења, разговора и остваривања
контакта.
У недељу у 6 ујутру већ смо били у аутобусу како бисмо
стигли у Високе Дечане на Свету Литургију, где су верници
имали прилику да се причесте. Литургију је служио игуман
манастира отац Сава Јањић. У проповеди посвећеној
годишњици мартовског страдања и почетку Великог поста,
отац Сава је истакао значај Косова као путоказа за српски
народ, док Косово Србима нико не може одузети, ако га се
они сами не одрекну.
Из
Високих Дечана смо кренули у Пећку Патријаршију, где
је групу дочекао и на питања верника одговорио
владика Јован, викарни епископ липљански. У манастиру
Будисавци, још једној древној светињи посвећеној
Преображењу Христовом која потиче из 14. века,
остављена је хуманитарна помоћ.
Наставили
смо пут ка селу Осојане. Историју овог повратничког
села у Пећком округу, које данас броји око 300-400
људи, и храма Светог Архангела Гаврила, гостима је
испричао парох Милош Вукић.
После посете манастиру Бањска код Звечана, задужбини краља
Стефана Уроша II Милутина из 14. века, група је кренула
пут Београда.
Хуманитарно-ходочасна посета Косову и Метохији у
предвечерје Великог поста никог од путника није оставила
равнодушним. Достављено је око 2 тоне помоћи у храни и
хигијени и око 2000 евра у новцу. Помоћ је предата
народној кухињи у Грачаници, Будисавцима, Пећкој
Патријаршији, селу Левоша код Пећи, Осојанама, Старом
Грацку, Милици – једином српском детету у Призрену,
људима у Великој Хочи и Ораховцу, као и људима угроженим у
поплавама у Бањској. На девету годишњицу страдања Срба,
учесници обиласка су имали прилику да се увере да
Православље на Косову и Метохији живи и да српски
православни народ у покрајини није заборављен.
Независна асоцијација студената, Београд
19. март 2013.
10 апреля 2013 г.
...
