 |
| Црногорске власти за НАТО, а народ? |
Већ почетком 1990-х година постала је очигледна тежња НАТО-а да се представи као мировњак, учврсти своје учешће у регионалним конфликтима. НАТО је искористио УН као параван да би преко те организације од септембра 1992. године остваривао процес постепеног, на етапе продирања у стуктуре мировњака да би касније прешао испуњавању самосталне улоге већ и ван УН. Та се самосталност испољила 1994. и 1995 године. у догађајима у Босни (напади Нато-авијације на српске положаје), затим у Југославији у време агресије 1999. године, када је без санкција СБ УН авијација НАТО 78 дана бомбардовала Југославију.
У 21. век НАТО је ушао као јака, независна од УН војна организација, као инструмент одређених снага, које покушавају да успоставе светску превласт, које учествују у променама режима, у подршци сепаратиста, у угушивању независности и самосталности.
Данас НАТО посвећује велику пажњу Балкану. Словенија, Хрватска, Албанија су пуновредне чланице НАТО-а. Македонија, Црна Гора чекају на ред, Србија формално чува неутралитет, међутим, кришом се спрема за прикључење блоку, БиХ се колеба због разлике ставова у деловима, који је сачињавају.
Руководство ЦГ (без конзултовања народа) једним од приоритета спољне политике сматра прикључење војном блоку. Данас је та мала медитеранска држава (са 600 хиљада становника) званични кандидат за учлањивање у НАТО. Почело је већ поновно наоружавање армије у складу са натоовим стандардима, црногорски војници «раде» у Авганистану, Либерији и код обала Сомалија, у Подгорици је отворен Информативни центар НАТО. Шеф генералштаба Армије Црне Горе вицеадмирал Драган Самарџић сматра да учешће црногорских војних лица у међународним мисијама, које он назива миротворним, то је мудри допринос безбедности своје земље. Његово образложење у корист таквог решења је следеће: прво, сва војничка опрема, коју су користила црногорска војна лица, остаје на располагању армије Црне Горе (!), друго, она примају веома достојне плате, треће, рад у таквим условима позитивно утиче на бојну способност и вештину војних лица. Све программе, које припрема НАТО, плаћа сама земља, коју увлаче у алијансу. Зато у Црној Гори финансирање пројеката НАТО за 2011. годину износи 107 хиљада евра.
Црногорске власти имају само једну препреку на путу ка равноправном чланству у НАТО-у. То је неверовање народа у миротворност алијансе. Анкетирања јавног мњења 2008. године су показала да 43,3 одсто становништва није хтело учлањивање земље у НАТО, 30 одсто је одобравало такву варијанту. Онда је руководство земље почело да спроводи рад у циљу промене такве ситуације. Генерални секретар НАТО је објашњавао премијеру: треба убеђивати становништво да НАТО није организација из времена хладног рата, већ савез 50 хиљада људи у мисијама по читавом свету. Убеђивали су веома активно. «2010. године у медијима су се појавиле информације да је број оних, који подржавају НАТО, у Црној Гори превалио 50 одсто.
Међутим, истраживања социолога 2010. године су доказала да 40 одсто становништва је против учлањивања земље у НАТО. Оних, који подржавају НАТО има 32 одсто. При томе је заиста дошло до незнатног смањења броја противника НАТО. Међу разлозима неприхватања НАТО већина анкетираних је навела евентуално погоршање односа с Србијом и Русијом. Присталице НАТО је радовало побољшање веза с САД-ама.
У борбу за јавно мење су се укљичиле независне невладине и друштвене организације. Рецимо, група невладиних организација Црне Горе 26. марта 2011. године формирала је коалицију Не у рат, не у НАТО и почела антинатову кампању у циљу да докаже погубност прикључења земље НАТО-у. Потписало је Декларацију и пристало да учествује у анти-НАТО покрету 32 невладине организације Црне Горе. За председника Координационог комитета Мреже је изабран Гојко Раичевић, председник невладине организације ИН4С и један од иницијатора стварања Мреже. На потралу www.neunato.net прикупљене су аналитичке информације о делатности НАТО, објављују се петиције, дају се огласи о антинатоовим акцијама. Одржано је већ много сусрета, митинга, организована су предавања у различитим градовима земље. У Подгорици и другим градовима се могу видети велике плакате антинатоовог садржаја. Отпор натоглобализму је главна парола друге невладине организације Европски покрет НАШИ извори, основане у Никшићу 2009. године. Како пишу антиглобалисти на свом порталу, подржава их 75 одсто становништва Црне Горе, оделења те организације постоје у свим општинама земље.
Вероватно су управо због раста антинатоовог покрета у Црној Гори анкетирања јавног мњења у фебруару 2012. године показала да се број оних, ко иступа за НАТО, смањио (30 одсто) у односу на 2010. годину, да међу Црногорцима има још увек више оних, ко не жели да види своју земљу у НАТО (40 одсто). При томе скоро 60 одсто Црногораца сматра да ће вајду од прикључења НАТО-у имати само власти земље, само 12,4 сматра да је то од користи и за армију.
Међу младима такође има много оних, ко се определио – 43 одсто ученика од 14 до 17 година је против учлањивања Црне Горе у НАТО. За руководство земље такви резултати анкетирања нису стимуланса да обуставе пријатељство с НАТО, напротив, оно сматра да млади мало знају о алијанси, зато сви медији морају да раде с младима. Заиста има још много оних, који се нису определили, не размишљају о томе, шта је заправо тај војни блок. Недавно сам гледала у Подгорици јутарњи ТВ програм о пројекту пријатељства ученика из мањих градова Црне Горе. Неочекивано их је водитељ упитао шта мисле о учлањивању земље у НАТО. На лицима ученика се одразила недоумица. Затим су се они снашли и сложно рекли да Црна Гора обавезно мора да се учлани у НАТО. Зашто? – уследело је питање. Одговор је пренеразио необавешћеношћу ученика. Онда ћемо моћи да више контактирамо, будемо пријатељи, обилазимо цео свет… Управо за гласове таквих необавештених ће морати да се боре и владини пронатовски и друштвене антинатовске структуре у наредно време.
Став Русије по том питању је изразио министар иностраних послова. Ширење НАТО, између осталих на рачун прикључења алијанси Црне Горе неће повећати безбедност ни саме земље, ни иначе организације… Наш однос према ширењу НАТО је познат, он не зависи од конјунктурних разлога или географског чиниоца, - сматра шеф МИП РФ Сергеј Лавров.
Народ не види другу могућност да изрази своје мишлење о учлањивању у НАТО осим референдума. За то иступа 60 одсто Црногораца. Ако влада буде проценила да ће становништво гласати против учлањивања у НАТО, она ће највероватније, искористити алдминистративни ресурс – одлучиваће само Скупштина. За сада се Црногорци још увек надају да ће успети да промене ток пронатовске историје своје мале земље.
