Москва, 9. мај 2012.г.
6. маја 2012. године, на празник светог великомученика Георгија Победоносца, Његова светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил служио је Свету литургију у спомен-храму Светог Георгија на Поклоној гори. После завршетка Литургије поглавар се обратио окупљенима на богослужењу првосветитељском беседом, у којој је посебну пажњу посветио схватању смисла Великог отаџбинског рата.
|
| Фото: Пресс-служба Патриарха Московского и всея Руси |
Међутим, ова победа над злом се стално осваја у току целог историјског процеса, зато што зло на овај или онај начин упућује изазов Богу и закону живота, који је Он одредио, и у овој тајанственој борби између добра и зла учествују и људи. Једни стају на страну коју је изабрао Архангел Михаил, а други, уплашивши се снаге зла, иду тамо-овамо, покушавајући да нађу компромис. Сам по себи компромис је добра ствар, али компромис између белог и црног није могућ, није могућ компромис између добра и зла – компромиси се могу постићи само у оквиру извесних општих вредности.
Ево због чега кад је нашу Отаџбину напао страшни непријтељ, није било никаквих разговора о компромисима. Наизглед, позиција наше земље је с тачке гледишта њених објективних могућности била неразумна. Непријатељ је пред вратима престонице; вишеструко је надмоћан у односу на могућности наше војске и целе земље; боље је наоружан; војсковође које су овамо довеле ту страшну војску поседују одлично искуство у вођењу савременог рата, имају модерно оружје, гвоздену дисциплину – све оно што тада није имала руска војска, потучена изненадном најездом противника.
Да ли је можда тада наступило време за компромисе? Да ли је можда требало, спасавајући бар нешто, или како се каже, од два зла бирајући мање, с белом заставом дочекати непријатеља и договарати се? Никоме осим издајника то није ни падало на памет. Цео народ је устао у заштиту Москве, укључујући и ову границу на којој се сад налазимо, и знамо да је код Москве освојена победа."
"Шта се десило и зашто је наш народ освојио победу? Архангел Михаил је био позван да свргава зло из небеских обитељи, да не дозволи носиоцима зла да опште с Богом и анђелима. Свети Георгије Победоосац који је као човек имао сопствену животну историју, такође је победио страшног змаја, који оваплоћује зло – исто оно зло против којег се борио и Архангел Михаил. Међутим, овде је већ постојао известан физички лик, то је било зло, укључено у људско постојање, у људску историју, у људски живот.
Велики Отаџбински рат је био рат против зла, исто тако укљученог у људски живот, које је исто тако обузело разум и срца људи, и које је исто тако довело до жртава и трагедија.
И то што се наш народ ватрено молио светом великомученику Георгију, није било случајно. Није случајно што су траке гарде совјетске војске уједно и траке с ордена светог великомученика Георгија Победоносца, зато што је у људску свест дубоко усађено да је свети великомученик Георгије победник – победник зла у људској историји," – истакао је поглавар Руске Цркве.
"С каквим страшним злом се, - истакао је Његова светост Патријарх, - срео сав наш народ, какви страшни губици су поднети, коликом је тугом, болестима, страховима, а да не говоримо о смртима и обогаљености, плаћена Велика Победа! Међутим, ништа није могло да заустави наш народ, који чак ни у најстрашнијем тренутку није пристао на компромис са злом. Компромис са злом је компромис с ђаволом, дакле, и пораз онога ко пристаје на овај компромис. И несумњиво, силом Божијом, као и јунаштвом наших људи, јунаштвом које се ни са чим не може упоредити, непријатељ је био одбачен од зидина Москве, а затим, као сведочанство заступништва светог великомученика и Победоносца Георгија, последњи плотун се зачуо већ далеко ван граница наше Отаџбине, тамо у брлогу непријатеља, на дан кад је Црква славила име светог великомученика, Победоносца и војника Георгија."
