Лепота и чистота дечјих душа закрилила манастир Светих Архангела

Са Миодрагом Мишом Близанцем о ,,Светоархангелској летњој школи-Призрен 2017.“

,,Светоархангелска летња школа-Призрен 2017.“ одржана у периоду од 19-24. августа у манастиру Свети Архангели код Призрена, је поред великог броја деце и неколико учитеља по први пут на Косово и Метохију у древни манастир Свете Архангеле довела и Миодрага Мишу Близанца из Новог Сада. Миодраг је дугогодишњи наставник друштвених предмета у средњој школи Милан Петровић у Новом Саду. Сем тога он је и вокални солиста Радио телевизије Војводине, Диригент инклузивног мешовитог хора ИСОН, оснивач и председник УО УГ Вера Љубав Нада, директор међународног фестивала Heart in Harmoni, са седиштем у Новом Саду, оснивач и руководилац Едукативног салаша Филипус у шајкашу. Мишин рад са децом и одраслим особама са инвалидитетом, посебно у оквиру хора ИСОН, заузима значајно место у његовом животу. Ова, летња Светоархангелска школа је била само једна у низу његових активности на пољу историје, вере и културе и како је истакао у Св. Архангелима ,,у деци која су се у манастиру окупила, видео је чистоту која му је требала да напуни душу“.

-Било је дивно, јер сам у деци видео ону чистоту која ми је требала да напуним душу. Манастир... ја немам речи, ја сам био емотиван са децом кад смо завршавали ову духовну академију. Већа радионица је ово било за мене, него за њих, зато што сам доживео чистоту душе деце, истину српства која се бори овде на бранику, где и треба да буде. Ти њихови осмеси, та њихова непосредност, та срдачност, то живљење српства ме одушевило и јако погодило, зато што сам мислио да је ова колатерална штета са Пинком, убила све оно оргинално наше, српско. Међутим, видео сам да је у овој деци остао онај интензитет здраве Србије, новога века и свега лепога. И мислим да у томе ова духовна академија треба да задржи овај конект, ове деце која су дала како и пасивно и активно треба учествовати у овој академији, својим животом и смехом, и игром, и одушевљењем, и спонтаношћу и породичном вером. Ту је било и крштене и некрштене деце, али је невероватно било колико су сви истим духом дисали, и тачно се види једна лепота те дечје душе која закриљује овај манастир. Замислите манастир пун деце! Иако је у рушевинама мислим да је манастир био саграђен управо телима и душом ове деце, која су чинила ову академију и мислим да ове наше светиње живе и живеће упораво онолико колико их ми испуњавамо животом, децом и оним што ми долазимо, а то је искреност. Ја мислим да су ми деца показала шта је искрена душа, шта је чистота манастира, кроз све ово што је материјално нама, као важно. Уствари, мислим да је ово нематеријално, ово духовно у деци најважније и због тога видим обавезност оваквих духовних академија. Није важно да л ћу ја бити. И мислим да је боље да сваке године дође нови професор, да се зарази са овом жељом дечјом и да не причамо оно што ми желимо, него оно што деца желе да слушају. Мислим да је то поента и мислим да су нас деца вратила на речи Христове ,,Ако будемо као деца бићемо Анђели Божји“. Ми Анђели нећемо бити, пошто смо скрхани болом што смо оставили народ и потомство, али је важно да почнемо да верујемо и да почнемо да чувамо оно што нам је најсветије-овакве светиње. Камен не значи ништа, саградићемо нови камен, али душе да, он сија овом љубављу, овом Михајловом снагом, којом је обгрлио ову децу, то је нешто што чини манастир живим.

Хор ИСОН окупља децу са посебним потребама или како их је блаженопочивши патријарх Павле назвао децом са посебним благословом. У току Светоархангелске летње школе, коју је Миша Близанац назвао духовном академијом, родила се идеја за повезивање деце и одраслих окупљених у хору ИСОН и деце са којим је Миша радио у Светим Архангелима. Идеја је да се деца првенствено друже, али и да заједно посете светиње Косова и Метохије.

Договорио сам да моја деца са хора, наша деца, као и остали чланови хора ИСОН до краја године посете све светиње на Косову и Метохији, где живе и не живе Срби, и да та црква, у коју највише улазимо, та духовна црква у манастирима, да се да снага и тој деци у Штрпцу и у Великој Хочи, да дамо концерт и за ових 11 људи у Призрену... То ће бити посебан благослов, јер као што је владика Арсеније рекао, кад смо имали светосавски концерт : ,,Ово је посебна врста причешћа. Кад се дуча причешћује и кад видите да од одбаченог камена, којег су зидари одбацили, добијете камен темељац, добијете сврху живота, кад уложите у оно дете и оног човека, кога су сви одбацили, пљували, упирали прстом, то је права, она хришћанска, литургијска прича, ојачање у оном благослову који су добили животом“. А са друге стране, та деца добиће снагу да наставе да се боре, што је за њих јако важно. А ова деца на Косову ће добити снагу да наставе да живе и да чувају оно што је њихов искон.

У оквиру посете Косову и Метохији, чланови хора ИСОН би, између осталих посетили и Ораховац и у Ораховцу би одржали концерт, рекао је Миша Близанац. Као неку врсту увода у будућа дружења, он је децу, учеснике Светоархангелске летње школе, у оквиру музичке радионицем научио да певају песму Молитва и на гестовном језику.

- Ево, доживео сам да се песма Mолитва, коју смо певали на гестовном говору, запева на Косову и Метохији, песма која је и посвећена деци коју сам ја потписао за веронауку, ал нема веће веронауке, него кад је деца свих вера, свих конфесија певају. А ми знамо да је кренула од нас Срба и да је кренула са православном душом и са православном жељом, оном најчистијом и најтоплијом да уједини децу међу нама и да престану разлике географске и политичке и да та лепота наше вере, која у Православљу исијава добротом и лепотом ове традиције, ових манастира, овог васпитања, које упражњавамо сваки дан. Ми се не очешљамо а да нисмо православци, нисмо у кафани, ако нисмо православци. Та мера, како мој народ каже, да у флашу од 0,7 деци може да уђе само 0,7 деци, не може да уђе 0,8. Да ту меру пренесемо деци, да нам није допуштено оно што нам није допуштено. Све можемо, али неке ствари нам нису дозвољене. Јабука са дрва добра и зла не мора да се узме, ако је то закон. Просто треба да се опоменемо, да се мало вратимо себи. Мислим да су то управо речи патријарха Павла који нас стално подсећа, да будемо оно што исконом јесмо - Срби, домаћини, породични људи, да помогнемо онима који породицу немају. И управо песма Молитва је песма са којом негде иницијално можемо почети, управо са Молитвом, песмом, децом, па да и ми стари мало савијемо гране, иако кажу ,,тешко се дрво савија маторо“ и пустимо да неке ствари ипак прођу.

По окончању школе, деца-учесници Светоархангелске школе, песмом Молитва су упутили поздрав и поруку љубави и мира свој деци света или како се у песми каже ,, за свако дете које се воли, за сваку мајку која се моли, за сваког тату који бдије, за молитву у срцу што из груди бије“.