Слава Вождовачког храма

Рейтинг@Mail.ru Rambler's Top100 Православие.Ru, 3 июня 2015 г.
https://pravoslavie.ru/srpska/79764.htm

    

После литургијског сабрања у Вождовачком храму, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј освештао је крст и обележио место за постављање темеља цркве -брвнаре посвећене Светом деспоту Стефану Лазаревићу на Авали.

Празник Светих равноапостолних цара Константина и његове свете мајке Јелене торжествено је прослављен у београдском храму на Вождовцу, посвећеном овим дивним угодницима Божјим у чијим се светим животима актуализују речи псалмопојца Давида: "Диван је Бог у светима својим - Бог Израиљев" (Пс 67,36 ).

Прослављање је отпочело свечаним празничним бденијем, којим је, у присуству великог броја народа, началствовао протојереј-ставрофор Недељко Марјановић, настојатељ храма, уз саслужење протођакона Радомира Ракића. За певницом су појали студенти Православног богословског факултета. На дан празника Евхаристијским сабрањем верног народа Божјег началствовао је Првојерарх Српске Цркве, Његова Светост Патријарх Иринеј. Саслуживали су протојереји-ставрофори: др Драгомир Сандо, професор Православног богословског факултета, и Чедомир Савичић; протојереји: Милош Мићић, настојатељ храма Светог пророка Илије у Миријеву, Ђорђе Поповић, парох при Вождовачком храму, као и протођакон Стеван Рапајић и ђакони Драган Танасијевић и Верољуб Сандо.

    

Првојерарх Српске Цркве је надахнутом архипастирском беседом поучио сабрани верни народ казујући о времену страдања хришћана пре цара Константина и његове одлуке о престанку прогона хришћана, као и о времену славе цара Константина и царице Јелене, и подсећајући на учешће цара Константина на Првом васељенском сабору: -Када се Сабор завршио, обратио се цар Константин епископима молбом да шире мир Божји, да ако има неких проблема у братству, да их у духу Христовом реше и да се Реч Божја шири у овоме свету, што је и поука нама данас, да у миру све спорове и несугласице решавамо само у духу Христове љубави.

    

После архијерејске Литургије служен је чин освећења славског колача, коме је претходила трократна литија око храма. Ту под крошњом огромног дрвета порте Вождовачке цркве, где птице одговарају на песмопој молитве, верни народ је слушао Архипастира наше Цркве. Наиме, Патријарх Иринеј је још једном честитао храмовну славу: -Са овога места честитамо славу храма свима вама овде, као и онима који нису данас дошли, али су у духу и молитвама заједно са нама. Честитамо целом народу српском, овде у отаџбини, али и многобројним Србима који су се силом прилика иселили - неки привремено, а многи за стално -,али који данас свакако са нама славе овај дивни свети дан. Нека је и њима Господ на радост данашњег празника, а свима нама нека Господ усели залог благодати своје - да волимо Господа свога онако као што су га волели његови светитељи и апостоли, његови свети ученици и многобројни верници.

    

-Само Бог зна имена оних који су се трудили да стекну милост и благодат Божју у своме животу и које је Он прославио у Царству своме, којима се ми данас обраћамо као онима који су најближи Богу и имају слободу да се пред Његовим лицем моле за нас. Зато им се обраћамо не као божанствима, него као слугама Божјим који су испунили Његову вољу у и стекли велику милост да се налазе у близини Његовој и да могу да се моле за оне који им се обраћају,“ истакао је, између осталог, Свјатејши Патријарх.

Потом је Његова Светост поделио нафору верном народу и, на радост свих, група руских поклоника која се придружила славском дану, поздравила је Патријарха српског просећи његов благослов.

-Ми који смо дошли данас овде као поклоници, а који смо из света уметности, науке, просвете, а неки су професори богословских школа града Москве, благодарни смо за молитве које је српски народ, одувек поштујући наше вернике, уз Ваше свете молитве узносио Господу за руску земљу и братство двају народа, казао је отац Андреј Алексејев из храма Светог Димитрија Донског из Москве и притом је Патријарху Иринеју уручио на молитвено сећање малу икону овог светитеља.

    

Заблагодарио је Свјатјејши на дару, благословио све поклонике и пожелео им да се у Србији осећају као у дому своме: -Радујем се што вас видим у нашем храму. Ми смо сваки одлазак у Русију звали малим поклоништвом. Драго нам је када и ви Руси долазите к нама и посећујете наше светиње, наше градове, да учврстимо нашу братску љубав. Ми смо један народ. Нас везује крв, историја, култура, а изнад свега Црква! Она нас је родила и сродила једне с другима. Наши братски односи нису од јуче, блиске су и чврсте везе које започиињу још од Светога Саве и његовог бекства из дома у стари руски манастир на Светој Гори. Ми смо и пре тога били два блиска народа, али од тада па до данас, Богу хвала, везани смо братском љубављу. Данас сте ви потребни нама, као и ми вама - да се одупремо злим силама овога света! На нашој страни је Господ, на нашој страни је Истина, и то је оно што ће нас спајати и чиме ћемо изаћи пред лице Божје.

Настојатељ храма протојереј-ставрофор Недељко Марјановић је у име братства храма заблагодарио Патријарху Иринеју на архипастирској посети и благослову за сав верни народ Вождовца.

Молитвено прослављање је настављено у парохијском дому славском трпезом љубави коју су приредиле благочестиве домаћице Драгана и Новка.

    

Његова Светост Патријарх српски Иринеј је у наставку, у пратњи свештенства, пошао пут Авале и споменика Незнаном јунаку, који деценијама заузима место старе светиње – урушеног града Жрнов. На славу Господњу и радост свих светих, српски народ ће повратити светињу на месту где је био некад Жрнов град, јер је Патријарх српски Иринеј освештао темеље будућег храма на овом месту. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј освештао је крст и обележио је место за постављање темеља храма-брвнаре посвећене Светом деспоту Стефану Лазаревићу на Авали. Храм је постављен на платоу у подножју споменика Незнаном јунаку и заузимаће веома значајно место на Авали. Ова локација је добијена захваљујући заузимањем челника општине Вождовац и надлежног пароха Владе Вићентијевића. Пројекат храма-брвнаре урадио је ђакон Мирослав
Николић дипл.инж.арх.

Бранислав Илић,
студент Православног богословског факултета