Духовске вечери на Калемегдану свечано отворене

Рейтинг@Mail.ru Rambler's Top100 Православие.Ru, 31 мая 2015 г.
https://pravoslavie.ru/srpska/79662.htm

Ти дарујеш живот сваком живот бићу!

    

Пред београдским светињама где свакодневно узносимо молитве, у порти храмова Свете Петке и Ружице на калемегданској тврђави, синоћ смо песмама изражавали велелепије Господа и благодарност Њему. Ти дарујеш живот сваком живом бићу – била је, можемо рећи, тема водиља на коју се певало, казивало, у сусрет празнику Рођења Цркве, Педесетнице, Духова.

Обрадовах се када ми рекоше: Клањамо се у дому Господњи. Господе, хвалим лепоту дома твога, и место пребивања славе твоје...

    

Овим речима псалмопевца и пророка Давида почео је своје поздравно слово протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, напоменувши да ове речи најбоље говоре о лепоти места где се сваке године одржавају Духовске свечаности. Поздрављајући у име братства храма и захваљујући свима учесницима, као и добротворима, протојереј-ставрофор Поповић, иначе редовни професор Богословског факултета и старешина ове цркве, отворио је ову духовну манифестацију.

Хор „Станковић“ при цркви Ружици, под вођством Небојше Цвијановића, први је песмопјенијем, као што то чини и на сваком литургијском сабрању, узнео хвалу и славу Господу. Исте вечери Реком Православља пловили су и гимназијалци хора Десете београдске гимназије и музичка група Легенде.

    

Ово дивно вече свечаног отварања једанаестих Духовских свечаности, у сусрет Педесетници, беседом је уоквирио српски композитор и професор Факултета музичких наука у Београду г. Светислав Божић:

„Промисао који нас је довео у Живот, задужен је да нас изведе из његовог овоземаљског обличја. Педесетница говори о томе, и јесте то! Час је да се њоме укрепимо, да приђемо чистоти предадамског искушења и да, угушив у себи овоземаљску глад и жеђ, угледамо станишта где нема бола, шкргута, јецаја. Чувајмо човека, али не правимо од свих људских манифестација станишта извршне власти и неопозивих одлука. Ма како био моћан и даровит, човек нема та задужења, и добро је да таквог човека не негујемо у другима, јер га нисмо спречили у себи. У равноправном двојству наше природе боримо се да она божанска уздигне човечанску...“

    

Програм је водила гђа Сања Лубардић.

Зорица Зец