У манастиру Савина одслужен парастос жртвама усташког терора у логору Јасеновац

    

У манастиру Савина јуче је служен парастос жртвама усташког терора у логору Јасеновац, а затим положен вијенац на споменик жртвама који је прије неколико година подигнут у комплексу манастира. Обраћајући се окупљенима протојереј Живан Вукојевић рекао је да је наш народ у свом имену, страдању и у свом крсту увијек страдао и умирао за вјечност, за истину од Косова до Косова, преко Јасеновца и Јадовна, Пребиловаца и Корићке јаме до другог стратишта.

- Нека ове невине жртве у Јасеновцу и другим стратиштима буду подстрек за нас да према агресорима не будемо у савезу него да останемо вјерни небу крсту и васкрсењу – казао је Вукојевић.

Парастос су организовали Црквена општина херцегновска, НВО Матица Боке, Српски соко, Савез бораца 1941-1945, Друштво за архиву и повјесницу херцегновску, Друштво српско-руског пријатељства, Спорско витешко друштво „Херцег Стефан“, „Глас“ и СПКД Просвјета. Предсједни СКПД Просвјета Оливера Доклестић казала је да су се окупили пред спомен плочом сјећања на жртве погрома у страшном логору Јасеновац и за помен на стратишта у Доњој Градини, у Босанској Дубци, најстрашнијим мјестима страдања и убијања Срба у читавој историји српског народа. Доклестићева је нагласила да је логор Јасеновац био страшно мјеста пакла, гдје су чак и дјеца мучена и убијана.

- У стратиштима Јасеновца и другим припадајућим логорима и у хајкама смрти од 1941. до 1945. године уморено је 11.194 дјеце, од беба до 14 година. У Јасеновцу је страдало око 700.000 људи али и то није коначан број. Послератна Југославија никада до краја није истражила корјене геноцида који је извршен у НДХ нити су побројани мртви. Молимо се данас за њихове душе као што се моле и у Доњој Градини и на другим мјестима страшних погрома из Другог свјетског рата. Један велики град нестао је под земљом. Тај утихнули град, велики као читава данашња Црна Гора, нестаће потпуно само ако заборавимо на све њих и њихове душе. И данас кад хоћемо поново да градимо друштво срећних људи и да гледамо на комшије и пријатеље преко наших ограда и плотова, тако што знамо да се нова конструкција народа зове Европска унија не смијемо да стављамо у исти кош и у исти контекст све оне који су друге вјере и друге нације. Али морамо да знамо механизам настајања и развијања зла. Макар знали да је понекад погубно ћутање и да је управо оно разлог великих погрома, учимо да не заборављамо. Вјерујемо да је на свијету много више добрих људи, добрих душа него оних злих. И овај камен пред којим стојимо, колико служи за спомен свим пострадалим у Јасеновцу и стратишту Доња Градина, толико још више значи свима онима друге нације и друге вјере да знају да се зло догодило, да пред њим не затварају очи, да га буду свјесни,али да вјерују да ће доброта надвладати духове зла и сила нечасти – поручила је Доклестићева.

Зоран Шакотић