Новоосновани Манастир у Доњем Кормињану

Рейтинг@Mail.ru Rambler's Top100 Православие.Ru, 29 июля 2019 г.
https://pravoslavie.ru/srpska/122754.htm

Епископ рашко-призренски Теодосије служио је данас прву архијерејску литургију у новооснованом манастиру Успења Пресвете Богородице у Доњем Кормињану. Обраћајући се верном народу, Епископ је истакао значај манастира за наш народ, упоредивши га са свећом која непрестано гори пред престолом Божијим:

    

,,Манастир је упаљена свећа, да вама светли овде. У овом манастиру се ујутру и увече служи служба Божија, јутарња и вечерња, помињу се ваши живи за здравље, за покој душа. У овом манастиру се произносе свакодневне молитве за спас нашег народа, за спас васцеле Васељене."

,,Ви сте богати свим и свачим, Бог вас је обдарио свим добрима, али Господ сада хоће и духовно да вас обдари. Овај манастир је намењен вама, вашој деци, да мало гледате у будућност, како да опстанете на овим просторима. Мале су наше снаге и у њих не смемо да се уздамо. Као Правослвани Хришћани, ми се уздамо у помоћ Божију, у помоћ Мајке Божије, чијем Успењу је и посвећен овај храм", подсетио је владика Теодосије и додао:

    

,,Манастир је сидро, које смо ми поставили овде да нас сачува и задржи на овом месту, да нас ветрови не одувају, буре овога света. Видите шта раде наши сународници? Од најмањих претњи и искушења и невоља, дижу своје сидро и одлазе по белом свету. Раде оно што наши преци нису радили. А шта је наше претке сачувало на овим просторима? Шта је то што је њих окупљало? Зар то нису свети манастири? Погледајте нашу историју, погледајте наше Немањиће, који су манастирима украшавали сваки део наше земље. Било је времена када није било свештеника, али су манастири остали и људи су се окупљали и веру јачали, имајући наду у Бога", поручио је владика Теодосије.

    

Црква посвећена Успењу Пресвете Богородице саграђена је почетком 19. века, као скромна црква, укопана у земљу, а средином 19. века је проширена. Подигнута је као једнобродна грађевина украшена скромном фасадном декорацијом. Унутрашњи простор и царске двери осликао је Аврам Дичов из Дебра са својим помоћницима 1870. године.