Ради ти, дијете, свој посао!

    

Свети Архијерејски Синод је одобрио писање књиге "Ради ти, дијете, свој посао" сремскомитровачког новинара и писца Момира Васиљевића. Биографски роман страдалника и новомученика Вукашина Мандрапе заснован је на аутентичним документима и сведочанствима који су били основа за црквену канонизацију Вукашина из Клепаца, за светитеља. Наиме, одлуком Светог Архијерејског Сабора од 3/16. маја 2000. године уврштен је у диптих светих, а прославља се 16 /29. маја.

Књижевне интервенције и интерпретације доступних података аутор је писао строго се руководећи веродостојним историјским подацима тако да је ово својеврсно житије старца Вукашина.

У роману знатан део грађе заузимају и аутентични историјски документи без којих је немогуће схватити сву величину овог Светог, као и значај његовог пострадања, на начин достојан Христовом пострадању на Голготи.

Поменуте речи Ради ти, дијете, свој посао, које је у последњим тренуцима земаљског бивства изговорио Новомученик Јасеновачки Вукашин (као и његов мирјански живот) у ств ари су посрбљена Христова молитва: "Опрости им, Боже, јер не знају шта раде", како и пише у предговору књиге академик Матија Бећковић.

Биографија ових речи је истинито житије светитеља, док су подаци и описи догађаја из његовог детињства, из његове младости и професионалне каријере успешног трговца у Сарајеву, као и све оно што је написано о његовој породици, само допуна тог житија. Кроз житије Вукашиново ми сазнајемо и страдање Срба у то време на подручју Сарајева, Херцеговине, Хрватске...

О књизи, на коју се чекало седам деценија, казивали су протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо и Бранко Станковић, новинар и уредник РТС-а.

Само представљaње књиге почело је потресним филмом "Пакао НДХ", после којег је било тешко говорити.

Протојереј-ставрофор др Сандо је, између осталог, казао да оно што се намеће разуму јесте питање савременог начина живота када је човек допро до космичких висина, када време и догађаје мери најпрецизнијим мерењима, када је сишао у највеће дубине земље, тражио и налазио одговоре за своју радозналост.

- Наука која се брине о човеку, наука која истражује тајну о човеку, није мрднула даље од почетка, нарочито када се  говори о злу, о његовом настанку и пребивању зла уопште у свету и човечанству. Нарочито се то може односити на новије време. Ми смо пред једним великим питањем: откуда да се дозвољава толико зло уопште у овом начину живота? -казао је отац Драгомир Сандо и додао да би једини начин за одговор био да се покаже и горњи и доњи праг људских могућности: са једне стране, анђеоски живот и тражење образа Божјег, а  са друге, до оних понора толико дубоких да се ничим не могу измерити.

Новинар и уредник на РТС-у Бранко Станковић, и сам је истраживач и историјски хроничар који филмом бележи страдање Срба у Другом светском рату, посебно деце. Историја не памти логор за децу и не памти такве злочине који се речима не дају описати, казао је г. Станковић и додао да књига о Новомученику јасеновачком Вукашину открива и непознате и раније необјављиване историјске податке.

Аутор књиге „Ради ти, дијете, свој посао“ новинар и писац Момир Васиљевић укратко је изложио житије Вукашина Мандрапе (крштено име Спасоје),  рођеног у херцеговачком селу Клепци, које се налази на источној обали Неретве (наспрам Чапљине), где је раније била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка 16. века, задужбина чувених српских православних црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. г. обновљена је као црква Преображења Христовог (коју су Хрвати 1992. г. срушили до темеља, као и цело село Клепце).

Из родне му Херцеговине одведен је у Сарајево, а одатле 1942. године депортован у злогласни логор Јасеновац, заједно са многим другим православним Србима.

У Јасеновцу је Старац Вукашин (иако није био много стар, но је кријући се по шуми сав био зарастао у већ проседу браду) јануара 1943. године погубљен од усташког кољача Жила Фригановића, и то страдање је описао доктор Недо Зец, такође један од преживелих јасеновачких логораша, под насловом „Само ти, дијете, ради свој посао“.

З.Зец

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×