Из штампе изашао 257. број часописа „Светигора“

    

Оно што ниче из сјемена Божијег – остаје неуништиво

(Приказ 257. броја „Светигоре“)

Читава ова година у знаку је светога Јована Владимира, 1000 годишњице његовог мученичког страдања. И нови, успењски, 257. број „Светигоре“, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске отвара бесједа „Свети Јован Владимир није темељио дом на пијеску“, коју је Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије изговорио у Бару, 4. јула, на празник светог Јована Владимира. Хиљадугодишњици Светога Јована Владимира посвећена је и бесједа др Васиља Јововића на свечаној духовној академији поводом храмовне славе Полагања ризе Пресвете Богородице у Бијелој, 14. јула „Свети Јован Владимир у историји и предању“. О житију и култу светитеља пише и Андрија Бановић.

Поред јубилеја хиљаду година Светог Јована Владимира, „Светигора“ се осврнула и на друге велике датуме. Репортажа о прослави 220-годишњице Мартинићке битке насловљена је „Мартинићки јунаци – настављачи дјела светог Лазара Косовског“ . Као и у прошлом, тако и у овом броју „Светигора“ подсјећа на јубилеј везан за српског генија Николу Теслу. У Никшићу је у 23. јула на платоу испред саборног храма Светог Василија Острошког одржана духовна академија поводом 160 година од рођења Николе Тесле, на којој су говорили еминентни стручњаци, познаваоци дјела и живота Тесле. Сабрање је благословио митрополит Амфилохије, које „Светигора“ преноси као текст „Настављач пророчког предања цркве Божије“.

Централна тема успењског броја „Светигоре“ јесте тема о којој је расправљао читав православни свијет – Свети и велики сабор на Криту. Са тог сабора на неколико страница објављена је посланица, под званичним називом „Окружна посланица Светог и великог сабора Православне цркве, Крит 2016“, као и „Порука Светог и великог сабора Православне цркве православном народу и сваком човјеку добре воље“. Сам појам Светог сабора изазвао је много недоумица и непознаница. О суштини тог сабрања разговарано је са митрополитом Амфилохијем у разговору „Велики и свети сабор – пројава јединства цркве“. Владимир Радовић се постарао да укаже на историју ранијих великих сабора и да хронолошки прикаже атмосферу сабрања на Криту, на Педесетницу ове године – „Свети и велики сабор Православне цркве“.

Велика радост за Српску цркву и за Митрополију црногорско-приморску била је хиротонија „новог апостола цркве Христове“, како гласи репортажа Раја Војиновића о рукоположењу архимандрита Кирила Бојовића, главног и одговорног уредника часописа „Светигора“, у чин епископа. Дана 31. јула у Саборном храму у Подгорици хиротонију је обавио Његова светост Патријарх Иринеј, који је тим поводом изговорио бејседу „Да Господ благослови новог архипастира наше Цркве“. Вјерним чедима цркве тога дана приступном бесједом „Само у крајњем смирењу дјелује дух свети утјешитељ“ обратио се новоизабрани епископ диоклијски, а сабранима за празничном трпезом брат владике Кирила, адвокат Радован Бојовић, који је своје поздраве завршио ријечима „да се свијетли свјетлост твоја пред људима“.

У рубрици култура дат је преглед дешавања трећег по реду херцегновског Трга од ћирилице, преглед дешавања до 10. августа. Ћирилица је била инспирација пјесника Вукића Гара Брајковића, чија поезија је заступљена у новом броју. Др Ксенија Кончаревић написала је помен преминулој монахињи Анастасији (Дамјановић).

На самом крају листа налазе се уобичајене хронике из свијета, помјесних цркава, отачаствене цркве и Митрополије црногорско-приморске и једно саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске о томе да је поново онемогућена преображењска Света литургија на Ивановим коритима.

Марија Живковић

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×