Видовдан је један од најсветијих српских празника и најтежи дан у српској историји. Он је постао одредишна тачка за сва будућа покољења: јунаци су хтјели достићи јунаштво Милоша и других косовких хероја, сањала се освета Косова, и сваког вијека на црногорској капи додавао још један сунчев зрак: на тамној подлози короте за Косовом исписивала се нада.
Док је већина медија јуче не само у Црној Гори већ и у Србији прећутала Видовдан и бавила се земним а небитним темама, народ се сјетио свог дана – дана који је свет и уједно и рана.
Поред упорног прекрајања историје које се немилосрдно врши и овај народ чупа из свог коријена, ево једног подсјећања како се некада, за вријеме краља Николе обиљежавао Видовдан. Видимо како се организовала прослава Видовдана у краљевини Црној Гори 1914. г. у организацији удружења Српски соко на Цетињу.
Plakat proslave 1914g 281x409 Прослава Видовдана у краљевини Црној Гори 1914. г. у организацији удружења Српски соко на Цетињу
Соколско друштво „Српски соко” основано је 1906. године, када је прашки предњак Виљем Кукец дошао је на Цетиње и организовао течајеве за предњаке за војску и за чланове Цетињског сокола, каже се на сајту Корени. Радило се на тјелесном, умном и моралном васпитању својих чланова у народном духу. Такође се преко гимнастике и витешких игара радило на очувању у младих Црногораца витешког духа њихових јуначких предака.
Соколарско друштво „Српски соко“, каже се на плакати, прославља по први пут своју славу Видов-дан.
На плакати видимо да је у 9 сати предвиђен збор свих одјељења у Соколани у свечаним униформама, одакле ће се поћи са војним музиком на гробове умрлих рањеника, гдје ће се одржати „помен палим срспким борцима у Косовској бици и борцима који падоше за освету Косова“.
У програму је предвиђен и јавни час а навече представа у Зетском дому, „Бој на Косову“.
Овако су Видовдан обиљежавали наши преци.