Руска застава и воjна парада Бегеj 2016

Иде Пера, иде Пера, јаше коња бела

За њим иде, за њим иде Србадија цела

(српска корачница посвећена краљу Петру Ослободиоцу)

Потомци руских ратника из Ногинског региона у Московској области на Дан победе над фашизмом су се поклонили сенима 3.000 својих предака који су као официри и војници 209. Богородског пука погинули бранећи Србију у Велком рату 1914. и 1915. године.

Гости из Ногинска (Богородска) увеличали су својим присуством централну прославу Дана победе и Дана Војске, која је ове године одржана у Зрењанину (Петровграду). У част херојима са реке Кљазме, на дефилеу зрењанинским (петровградским) улицама, међу српским пуковским заставама из Великог рата, пронет је и ратни стег Богородског пука.

„Када је Аустроугарска 1914. године напала Краљевину Србију у Богородску, граду који је касније добио име Ногинск, мобилисано је 3.000 војника и официра“,прича начелник Средњебанатског управног округа Душан Шијан, коме припада заслуга за обнову српско-руских веза. „Руски добровољци су формирали 209. богородски пук и кренули да помогну српској војсци“.

Делећи све муке и ратна искушења ови руски војници су са српским прошли све ратне победе српске војске 1914 и 1915. Године и на крају ови добровољци су видевши страдање српског народа одбили да се повуку. Своја ратна знамења и свете мученичке мошти 209. пук уградио је у слободу Србије.

„Богородски пук задужио је Србију. Симболично ћемо се одужити истицањем заставе ове јединице на Дан победе. Реплику оригиналне заставе 2014. потомци ратника поклонили су нашем Музеју. Уз звуке „Марша на Дрину“ она је пронета заједно са српским пуковским заставама“, нагласио је Шијан.

Међу Русима који су на Дан победе допутовали из Подмосковља у Зрењанин, између осталих, били су и пензионисани пуковник Владимир Петрович Жигач. Данас успешан привредник а за време НАТО бомбардовања Југославије био је у активној служби. Овај пуковник један је од команданата чувене руске операције заузимања аеродрома у Приштини 1999. године. У групи потомака био је и Сергеј Сергејевич Марин, некадашњи командант Балтичке флоте Руске армије.

Застава 209. Богородског пука, после слома 1915. године је нестала и историчари су сматрали да је заувек изгубљена. Потомци ратника из Подмосковља, после дуге потраге 1998. године пронашли је – у Србији. Преживела је захваљујући храбрости пуковског свештеника који је пред одсудну битку скинуо са копља и обмотао је око својих груди. Упркос смртним повредама ратни стег је успео да изнесе и преда га ретким преживелим српским војницима. Ова застава, симбол братства двају народа, враћена је у Русију и данас се чува у Санкт Петербургу а у музеју у Зрењанину(Петровграду), чува се копија заставе коју су пронели кадети Србије на паради .