Srpska

Ђ√осподе, ухвати и очисти наше срце!ї

ѕоуке старца —евастиЉана  арагандинског

6/19. јприла ÷рква слави спомен на преподобног исповедника —евастиЉана  арагандинског (‘омина; 1884Ц1966 ) - подвижника, мудрог, духовног наставника и искусног лекара душа.

”ченик ќптинских стараца, отац —евастиЉан, претрпевши муке у боЪшевичким логорима и заточеништву, по ѕромислу ЅожиЉем служио Ље у далекоЉ  араганди коЉа Ље захваЪуЉуЮи Ьему постала значаЉна тачка на духовноЉ карти —вете –усиЉе.

††††

ѕредставЪамо читаоцима одабране поуке и савете старца.

Х

„»стина побеРуЉе онда, када за Ьу умиру“

Х

„“реба волети “ворца свом душом, свом снагом и свом мишЪу: мислити, промишЪати, расуРивати о Ѕогу и Меговом благу коЉе нам шаЪе. £ер ќн види све наше помисли, жеЪе, и намере према Мему и ближЬем коЉег волимо зарад Ьеговог спасеЬа, а не због себе самих.“

Х

„—рце Ље тврРе од камена, тврРе од наковаЬа. Ћакше Ље чекиЮем разбити наковаЬ, него скрушити срце човечиЉе“.

Х

„Ѕлажен Ље онаЉ коЉи испуЬава воЪу ЅожиЉу, а не своЉу сопствену воЪу угаРаЬа телу“.

Х

„ќнаЉ коЉи испуЬава своЉу воЪу има страх роба привезаног за земаЪска блага.  о не стекне страх ЅожиЉи, воЪу ЅожиЉу не може творити.“

Х

„“реба од младости приносити жртву Ѕогу свим биЮем своЉим. ќнда када се налазиш у цвету младости, здравЪа, чистоЮе, бодрости духа, а када све то изгубиш, служивши нечастивом.“

Х

„ћоли од Ѕога чистоту срца и опроштаЉ грехова, скрушаваЉуЮи се у покаЉаЬу за учиЬено и сматраЉуЮи себе наЉгорим од свих. » —ам √оспод Юе доЮи к теби и осетиЮеш такву радост у срцу, за коЉу свет не зна“.

Х

„—амо у ÷ркви човек обнавЬа душу и добиЉа утеху у своЉим патЬама и болестима“.

Х

„£еднакости ни на земЪи, ни на небу нема и не може бити. £еднакост Ље само у £едноЉ —ветоЉ “роЉици“.

Х

„»змеРу нас, монаха, и света Ље велика пропаст. —вет никада неЮе моЮи да схвати наш живот, а ми Ьихов. јко би монаси знали унапред колико их искушеЬа и патЬи чека на уском, али спасоносном путу, никада не би пошли у манастир. ј ако би свет знао о будуЮим благодатима монаха, сви би отишли у манастир“.

Х

„√осподе, ухвати наше срце и очисти! √оспод Юе сиЮи у наша срца када ћу отворимо врата смиреЬем, трпЪеЬем, чистотом, целомудриЉем, кротошЮу, добрим делима, ЪубавЪу према ближЬим, а наЉпре молитвом к Ѕогу, послушаЬем, уздржаЬем душевних и телесних осеЮаЬа, помисли. «атварамо врата неуздржаЬем, нечистоЮом осеЮаЬа, помислима, нетрпЪеЬем патЬи и болести, роптаЬем, незахвалношЮу, узвраЮаЬем зла за зло“.

Х

„ѕроналази зло у себи, а не у другим Ъудима или стварима са коЉима ниси умео правилно да поступаш. “ако се и дете игра са ватром или мачем: себе пече, себе сече“.

Х

„«а наше грехе и страсти нису криви ни вино, ни жене, ни новац, ни богатство, као што неки желе да се оправдаЉу, веЮ наша неумереност. ѕиЉанице окривЪуЉу вино, блудници и блуднице окривЪуЉу жене или мушкарце, среброЪубиви новац, богати богатство , и т.д. »з тога проистиче, да уколико не би било вина, жена, новца, богатства, онда не бисмо ни грешили. Ѕог Ље све премудро и прекрасно устроЉио. јли од неразумне употребе и коришЮеЬа ствари настаЉе зло“.

Х

„ƒо саме смрти боЉ се пада, и не уздаЉ се у своЉу снагу, него само у помоЮ ЅожиЉу, дозиваЉуЮи √а са смиреЬем у молитви.“

Х

„ћир Юе настати када одпеваЉу: „—а светима упокоЉ...“ ј до тада не тражи мира до саме смрти. „овек се раРа не за мир, веЮ да се труди и трпи зарад будуЮег живота (мира)“.

Х

„јрхангел ћихаил Ље смиреЬем, трпЪеЬем и Љунаштвом победио Ћуцифера“.

Х

„√оспод не допушта страдаЬа коЉа премашуЉу наше снаге, зато треба све трпети, а гордост Ље страшниЉа од свега. ќна Ље своЉство бесова“.

Х

„„овек, на Ьиви своЉе душе, не треба да се труди у празно, веЮ да бди над собом како не би дошли лопови: свет, Раво, плот и смрт и покрали све. ƒолази свет-узима данак, привлачи богатством, раскошем, славоЪубЪем. ƒолази сатана-последЬе односи: чистоту, целомудриЉе, невиност, страх ЅожиЉи. ƒолази старост и смрт, човек жели да пожЬе нешто на своЉоЉ Ьиви, и никакав плод не добиЉа. —амо Ље понегде у греховном животу била намера да учини неко добро дело. » жали човек што Ље проживео своЉ век не задобивши добра дела за будуЮи живот. » смрт Ље дошла и нема се времена за покаЉаЬе, за сузе и молитве.“

Х

„Ўта Ље наЉскупЪе на свету? ѕитао Ље своЉу духовну децу преподобни —евастиЉан, и одговарао: ¬реме! Ўта трошимо без безкорисно, не жалеЮи? ¬реме! Ќад чим не стрепимо и шта занемаруЉемо наЉвише од свега? ¬реме! √убимо време-губимо себе! √убимо све!“

Х

„«анемарена, загноЉена рана, сакривена како од телесног, тако и од духовног лекара, тешко се може излечити и зацелити. Ќа почетку искушеЬа, када сам Љош могао да помогнем, ви сте скривали и ништа ми нисте говорили. ј када сте до гуше у мукама, онда плачете и молите: „ЅатЉушка, спаси!“ ј како могу да спасим, када Ље веЮ касно!“

Х

„¬реме Ље дато од √оспода за правилно коришЮеЬе ради спасеЬа душе и за задобиЉаЬе будуЮег живота. ¬реме треба распореРивати као што добар домаЮин распореРуЉе сваки новчиЮ-коЉи Ље за шта. —ваки има своЉу намену. “ако Юемо и време распореРивати корисно, а не за празне разговоре, весеЪа, забаве, пирове и шетЬе.“

Х

„ѕитаЮе √оспод што смо украли време за своЉе прохтеве, а не за Ѕога, нити на корист душе.“

Х

„» жалиЮе човек што Ље проживео животни век и ниЉе задобио добра дела за будуЮи живот. » смрт Ље дошла и нема времена за покаЉаЬе, за сузе и молитве. ѕосебно Ље опасна изненадна смрт. «ато не треба оставЪати покаЉаЬе и чиЬеЬе добрих дела за старе дане, када не буде било ни телесних, ни душевних сила. —ве Юе неприЉатеЪ украсти,а нама ништа-празна кандила“

Х

„ќвде смо странци, придошлице, гости. ј странци немаЉу мира у туРоЉ земЪи, на туРим пословима. ќни, креЮуЮи се корак за кораком, иду напред и напред, како би што пре дошли до роРене домовине, то Љест до дома ЅожиЉег, ÷арства Ќебеског. ј ако се овде, у долини земаЪских мука, у свету задовоЪстава успори, онда Юе вече (то Љест залазак дана) неприметно наступити и смрт Юе затеЮи душу неспремном, без добрих дела, и неЮе бити времена да се учине иста.“

Х

„—мрт Ље неумоЪива! Ќи Љедан богаташ богатством, ни среброЪубиви новцем, нити Љунак снагом, ни цар, ни воЉник не могу се искупити од смрти, и нико од Ьих не може понети са собом ништа што Ље зарадио. Ќаг се човек родио, наг и одлази. —амо вера, добра дела, милостиЬа иду са Ьим у будуЮи живот и нико неЮе помоЮи: ни другови, нити ближЬи.“

Х

„“ешко Ље човеку без вере кад умире и оставЪа ближЬе и богатство, и тешко неверуЉуЮоЉ родбини када губи блиског човека, на кога су полагали сву своЉу земаЪску среЮу. √оспод скрушава Ьихове наде, а они не разумеЉу произвоЪеЬе ЅожиЉе. ћеРу веруЉуЮима, иако ближЬи плачу за покоЉником, то Ље суздржано, и тугуЉу, али умерено. —ве Ље растворено молитвом и надом на ЅожиЉу помоЮ. ¬еруЉуЮи умире мирно, као да спава, и по смрти на Ьеговом лицу остаЉе запечаЮен последЬи поЪубац јнРела „увара.“

Х

„ ако Ље добро, како лагано умирати када нема ничег сувишног! » биЮе уточиште у ÷арству Ќебесном!“

Х

„ѕотребно Ље чувати чистоЮу савести и стицати срце непорочно. ј од тога и наша дела, и поступци треба да буду у складу са заповестима ’ристовим, да не би рекли о нама: „ј Љош се хришЮанима називаЉу, моле се, а шта чине?“ Ќеопходно Ље чистоту и непорочну савест чувати, да се враг, макар и наЉмаЬи, не саживи са нама, да нас савест не укорава за протекли живот. ќнда Юе бити мир и радост у срцу.“

Х

„„овек се може молити на сваком месту, у свако време: стоЉеЮи, седеЮи, лежеЮи, у току посла, у путу. —амо Ље причаЬе у храму грешно.“

Х

„Ќа путу свог спасеЬа не заборавите да тражите помоЮ од светих отаца и светих мученика. Миховим молитвама √оспод ослобаРа од страсти. Ќикако немоЉте мислити да се своЉим силама ослободите од Ьих. Ќе уздаЉте се у себе у борби са страстима све до смрти. £едини √оспод има моЮ да спасе оне коЉи √а моле за помоЮ. » мир не тражите до саме смрти. “

Х

„”лазеЮи у аутобус, авион, аутомобил и томе слично, неопходно Ље у тишини прекрстити се, не обазируЮи се ни на кога, па ни на подсмех других“.

Х

„“реба се осеЬивати крсним знамеЬем са страхом ЅожиЉим, са вером, а не махати руком. ѕотом се поклонити, и тада оно има снагу.“

Х

„Ќа иконама Ље благодат ЅожиЉа. ќна Ље дата као помоЮ од Ѕога и да нас заштити од тамне силе. ѕостоЉе посебне светиЬе, где се скупЪа благодат —ветог ƒуха. ѕостоЉе и посебне иконе према слави благодати. ѕостоЉе иконе пред коЉима се вековима моле и као чудотворне иконе коЉе попут потока носе благодат од √оспода. “

Х

„«а непоштоваЬе постова, без разлога, доЮи Юе то време и настаЮе болест. ќнда неЮеш по своЉоЉ воЪи постити. √оспод Юе допустити за грехе.“

Х

„Ќе дозволи себи своЉевоЪан пост, без благослова. ” свему се треба држати златне средине и ниЉе грех ако се слаби и болесни мало окрепе ноЮ пред ѕричешЮе.“

Х

„”мереност, уздржаЬе, расуРиваЬе, тачност, постепеност корисне су свима и у свему.“

Х

ЂЌужно придерживатьс€ золотой середины, кра€ же гибельны. «олота€ середина во всем земном, а наипаче небесном, духовном.  то быстро вперед забегает, того надо остановить. ј кто по нерадению или немощи слишком отстает и не заботитс€ о душевном спасении, тому помочь воспр€нуть ото сна, идти наравне со средними, вперед не забегать и сзади не отставатьї.

„ѕотребно Ље држати се златне средине, краЉеви су погубни. «латна средина у свему земаЪском, а наЉпре у небесном, духовном.  о брзо Љури напред, тога треба зауставити. ј ко због нерада или немоЮи много заостаЉе и не брине се за спасеЬе душе, таквом треба помоЮи да се пробуди из сна, да корача равноправно са онима у средини, не истрчаваЉуЮи напред нити заостаЉуЮи.“

Х

„” односу према Ѕогу и свом спасеЬу, потребна Ље постоЉаност, а не журба, нити неумереност“.

Х

„Ќеопходно Ље да болуЉемо, иначе се неЮемо спасти. Ѕолести су дарови са Ќеба.“

„“реба се држати царског пута, у свему се придржавати златне средине, а наЉважниЉе-увек све полагати на воЪу ЅожиЉу, у Мегов Ѕожанствени ѕромисао.“

Х

„ о не научи да слуша родитеЪе, Љеднаке и стариЉе од себе, па чак и млаРе, таЉ када одрасте, никога неЮе слушати и Ьега потом нико неЮе слушати.“

„£а исто видим Ъудске недостатке, али Юутим, не разобличавам. ЅоЪе ЮутеЮи молити се за Ъуде да сами спознаЉу своЉе недостатке, него разобличавати их, како се каже, са врата. «бог тога неки могу духом клонути и пасти у очаЉаЬе.“

Х

„јко он мене не воли, неЮу ни Ља Ьега волети“-то су бесовске речи. Ќека он тебе не воли, а ти побеРуЉ Ьегову мржЬу своЉом ЪубавЪу. КубавЪу истинитом и страхом ЅожиЉим побеРуЉ страст мржЬе.“

Х

„–ади искореЬиваЬа зависти треба гледати на оне коЉи живе горе од нас, и тада Юе мир бити у души, а не немир. » престаЮеш да завидиш.“

Х

„“рпимо слабости и недостатке Љедни других-у томе Ље спасеЬе. ¬атра се ватром не гаси, веЮ водом. ј зло се побеРуЉе ЪубавЪу!“

Х

„Ќе треба да се поноси онаЉ ко се редовно причешЮуЉе, нити да очаЉава онаЉ коме околности то не дозвоЪаваЉу. ƒешава се да се пред сам краЉ човек удостоЉи да се причести за спасеЬе душе.“

Х

„“реба стаЉати пред лицем ЅожиЉим и у срцу √а носити. ј ќн улази у чиста срца, коЉа нису испуЬена гордошЮу, блудом, нечистоЮом и другим гресима и пороцима.“

Х

„”век говорите истину и немоЉте се смеЉати. ” смеху и претераноЉ слободи Ље зачетак блуда.“

Х

„ЌаЉЪуЮа страст Ље страст блуда. ќна може обузети човека у болесничкоЉ или чак самртноЉ постеЪи, посебно оне коЉи су провели овоземаЪски живот у неуздржаЬу. “а страст Ље наЉбестидниЉа. Ќико се сам не може избавити од Ье. —амо √оспод може избавити, када ћу се обраЮамо у сузама и са скрушеним срцем. “реба до саме смрти имати сеЮаЬе на ту борбу. ƒовоЪно Ље само мало да се заборави, да се остави молитва, изгуби страх ЅожиЉи и страст Юе одмах подсетити на себе.“

„ о воли много да говори, брбЪа и да се шали, тога Юе √оспод оставити без речи на краЉу живота.“

Х

„» наЉжешЮе срце када гледа на страдалнике може омекшати и постати осеЮаЉно и састрадално према ближЬем. ќд тога зависи спасеЬе душе.“

„јко не милуЉеш ближЬе, и Љош горе, ако не прашташ, како Юеш онда од √оспода тражити милости и опроштаЉ?“

Х

„√оспод Юе лишити среЮе неблагодарне Ъуде, коЉи су заборавили своЉе родитеЪе, заборавили Ьихов труд и бригу.“

Х

„«аволи чистоту као зеницу ока, да би био храм ЅожиЉи, и сасуд жеЪени. ЌемогуЮе Ље без целомудриЉа сЉединити се са Ѕогом.“

„«дравЪе, то Ље дар ЅожиЉи. √решно Ље пред Ѕогом злоупотребЪавати своЉе здравЪе.“

„ о иде постепено од самог почетка, не прескачуЮи са првог степеника за два-три, веЮ постепено прелази са Љедног на други, до краЉа, не журеЮи, таЉ Юе се спасти.“

Х

„—вакоме треба другачиЉи приступ. ќно што Љедном може бити на корист, другоме исто то може бити на штету.“

Х

„“—ве вас молим: тешите Љедни друге, живите у Ъубави и слози, никада не дижите глас Љедни на друге. Ќишта друго не тражим до вас. “о Ље наЉважниЉе за спасеЬе. ќвде Ље све привремено, непостоЉано, зашто се о томе бринути, зашто сакупЪати. —ве Юе брзо проЮи. “реба мислити о вечном.“

Х

ѕредсмртне речи:

„—ве вас молим за Љедно: живите у миру. ћир и Ъубав-то Ље наЉважниЉе. јко будете имали то меРу собом, увек Юете имати радост у души. —ада очекуЉемо долазак празника ѕасхе-спасеЬа душе у вечноЉ радости. ј како се може достиЮи? —амо миром, ЪубавЪу, искреном молитвом срца. Ќишта што Ље споЪашЬе ниЉе на спасеЬе, веЮ само оно што се достигне унутар своЉе душе и у срцу-мирна тишина и Ъубав. Ќека ваш поглед никада ни према коме не буде искоса. ѕраво гледаЉте, са спремношЮу на сваки добар одговор, на сваки добар поступак. “о Ље последЬа молба за коЉу вас молим. » Љош-праштаЉте ми.“

23 / 04 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0