Srpska

Ѕескрвно мучеништво или зашто постимо

††††

«ашто постимо? “о питаЬе нама, хришЮанима, често поставЪа свет. „есто га и сами себи поставЪамо. «ашто постимо, уколико се не меЬамо? ”лазимо у пост и излазимо из Ьега непромеЬени? «ашто да постимо, ако се наш живот не натеже попут лука да избаци из себе стрелу молитве упуЮене Ѕогу?

»сториЉа нас учи да у древноЉ ÷ркви ниЉе била толика количина постова. Ќеки се хватаЉу за ту тезу као за поЉас за спасаваЬе и проповедаЉу глобално слабЪеЬе поста, Ьегову флексибилност и прилагодЪивост различитим епохама. Ќаводно, раниЉе су се носиле хаЪине, а сада фармерице. јли и Љедно и друго Ље одеЮа.

Ўта да се ради, жива Ље истина да у древноЉ ÷ркви ниЉе било постова у толикоЉ количини...—ем тога, у ЬоЉ нису знали за интернет, скаЉп, телевизиЉу, рекламе. √реси и пороци су били исти као данас, само ниЉе било прихваЮено да се демонстрираЉу на сваком кораку, нити да се према Ьима односи као према животноЉ норми.

—авремени школарац, ученик 6-7. разреда, зна више грехова од одраслог човека 1. века. ѕраведни ‘иларет ћилостиви ниЉе дозвоЪавао своЉим унуцима да шетаЉу улицом како би их сачувао у целомудриЉу, а ми смо „улицу“ увели у своЉ дом. ѕреподобни ѕаЉсиЉе —ветогорац Ље говорио да су сада младиЮи и девоЉке попут поЪа пшенице по коЉем Ље прошло стадо свиЬа: потпуно Ље све разроварено, само понеко класЉе штрчи на различитим местима. “ако Ље и целомудриЉе сачувано код младих: добро Ље ако макар поЉедини пар улази у брак у телесноЉ чистоЮи.

«амислите само: пре свега 50 година све Ље било другачиЉе! £една старица у моЉоЉ парохиЉи прича да Ље веЮ била девоЉка, а ниЉе познавала детаЪе интимног живота. £едном Љу Ље комшиЉа у шали поЪубио и она Ље дошла куЮи у сузама и изЉавила маЉци да неЮе имати деце пошто Љу Ље комшиЉа цмокнуо у образ.

ƒанас Ље све другачиЉе. Ќаравно, можемо реЮи да се трудимо да заштитимо децу од свеопштег разврата. ƒа, трудимо се. јли, у коЉоЉ мери Ље уопште могуЮе извести тако нешто, уписуЉуЮи дете у обичну школу? ” коЉоЉ мери смо ми избегли таЉ разврат, одрастаЉуЮи у атеистичким породицама у безбожничко време? ” трулоЉ Љабуци можда и има неки здрав део, али се она свеЉедно цела баца.

ѕреподобна ћариЉа ≈гипатска, настанивши се у пустиЬи, 17 година Ље страдала од развратних представа и осеЮаЬа коЉа су се запечатила у ЬеноЉ души за време блудног живота. —амо великим патЬама у пустиЬи успела Ље да их ишчупа из себе. ƒа, ми нисмо били на таквом дну као она, али нисмо ни пустиЬу прошли.

”змите чист лист папира и нацртаЉте оловком нешто на Ьему. ј онда обришите гумицом. ƒа ли Ље лист постао онакав какав Ље био на почетку? Ќе сасвим. ƒа, на Ьему нема ничега. јли се не може реЮи да Ље изворно бео. “ако Ље и са нашом окаЉаном душом. £една Ље ствар не грешити, не кварити своЉу душу, а друго сагрешити и покаЉати се. ƒа, грех Ље опроштен. јли Юе искуство греховног пада остати са нама заувек. —вети оци говоре да то ниЉе лоше: такво искуство нас може сачувати од нових падова. ћеРутим, то искуство може сметати и зато оци забраЬуЉу за време покаЉног подвига сеЮаЬем се зауставЪати на детаЪе прошлих сагрешеЬа. Ќе знам како ви, али Ља бих волео да нека искуства никад не спознам. ќстати чист лист папира макар у нечему.

«ато мислим да Ље повеЮаЬе посних дана законитост. Ўто се више шири свеопшти разврат, то се ÷рква више труди да нас сачува од Ьега, ставЪаЉуЮи на нас узде.

ћеРутим, све Ље то лирика.

—мисао поста Ље добровоЪно страдаЬе. »з неког разлога о томе сада посебно не говоримо, негде ставЪамо акценат на телесно уздржаЬе, негде на духовно, а смисао Ље заправо у мучеЬу. ” мучеништву, ако вам се више свиРа. ƒобровоЪно, ’риста ради, предаЉемо се тоЉ казни. “о никако ниЉе западно самобичеваЬе са мирисом таЉне гордости и емотивног компримираЬа у себе „страсти“ ’ристове. Ќешто Ље друго. “у пеку греси и немогуЮе Ље трпети. —авест ме изЉеда и даЉуЮи ЉоЉ слободу, ограничавам се.

√реси пеку... ако редко то стаЬе додирне човека коЉи Ље одавно оцрковЪен! √де си, блажено неофитство, када сам са сузама падао пред сваком иконом? Ќажалост, ми израРуЉемо навику ка благодати, ка храму, ка молитви. “а навика ствара зид незаинтересованости коЉи Ље са годинама све теже срушити. —амо се поЉедине речи пробиЉаЉу кроз зид.

¬елики пост Ље време када се покреЮе свака реч у молитви и наЉбезосеЮаЉниЉе срце у стаЬу Ље да се растопи попут воска, потребно Ље само одабрати одговараЉуЮи кЪуч.

ѕост Ље мучеништво. јко не веруЉете, отворите ѕосни “риод. „ѕопришчте добродЉетеЪи отверзусЉа, хотЉашчи страдалчествовати Ц видите, препоЉасавшесЉа добрим поста подвигом“ (—тихира на ’валите, £утреЬа у ЌедеЪу —иропусну) , поЉе ÷рква уочи поста. „ѕодвиг врлине Ље започео, ко жели да пострада нека приРе.“

јко Ље смисао поста мучеништво, онда се питаЬа о врсти хране и пиЮа за време поста решаваЉу врло Љедноставно и Љедногласно. ћучеништво ниЉе само да Љедног има, а другог не, веч да се осеЮа глад и жеР. ѕошто нисмо у стаЬу да тако проводемо седам недеЪа поста, устав прописуЉе у поЉедине дане потпуно уздржаЬе од хране, у друге дане уздржаЬе до одреРеног времена, а у треЮе дане разрешава блажи пост.

—вако Ље обремеЬен своЉим грехом. —авест сваког човека засебно треба да реши какво страдаЬе му ваЪа примити зарад очишЮеЬа душе. “о ниЉе компензациЉа жртве, нити Ље откуп. “о Ље онтолошко исправЪаЬе вектора душевних склоности. јко страдам од блудних помисли и желим током поста да се уздржавам од хране до вечери одреРеним данима, или да чиним метаниЉе, или да се Љош нечим оптеретим, то ниЉе због легализациЉе духовне нечистоте у себи, веч због ослобаРаЬа од Ье.

Ќе желим да грешим! » не могу да не грешим. ∆елим да се испуним благодати и не могу да пронаРем у себи снаге за стицаЬе исте. Ўта да чиним Ља, грешни?!  ако би се победио дуализам тела и духа, ЉавЪа се жеЪа да се покида и само тело, да се покида на комадиЮе и тако прекине рат.

јли ниЉе то Ѕогу угодно. Мему су потребни бескрвни мученици. ¬раЮам се на апостола ѕавла и бодрим се: пре две хиЪаде година он Ље описао моЉе муке: „£ер се радуЉем закону ЅожиЉему по унутарЬем човЉеку; јли видим други закон у удима своЉим коЉи се бори против закона ума моЉега, и поробЪава ме законом гриЉеха коЉи Ље у удима моЉим. £а Љадни човЉек!  о Юе ме избавити од тиЉела смрти ове?“ (–им. 7: 22-24)

ѕроблем се у принципу може решити, само не желимо да се мучимо. ” свему желимо да на буде лако. ќсеЮати глад и жеР за нечим-то ниЉе за нас. ћучеЬе глаРу, када се сваки одкуцаЉ срца осеЮа у глави, када крв заморна и тешка са муком протиче кроз крвне судове и недостаЉе снаге за наЉпростиЉа деЉства, све нас то одвраЮа. Ќемамо могуЮности. ћи смо породични Ъуди, имамо посао, децу, наводно, нека монаси посте.  ако Юемо без снаге иЮи на посао? £ош болести, пролеЮна авитаминоза, храна пуна хемиЉе, стрес, без тога Ље патЬе довоЪно. ”опште, телесно уздржаЬе Ље примитивно, грубо доживЪаваЬе поста. ¬исоки, духовни, може се реЮи и интелигенти доживЪаЉ Ље нешто друго.

Ќажалост, гледаЉуЮи на свете, не наилазимо на други доживЪаЉ поста, сем као на борбу за слободу. √рех нас тиранише и чини нас робовима похоте. «адобити слободу од Ьегове власти, то Ље Љедина сврха посног подвига. Ќема ни Љедног свеца, био он монах или мирЉанин, да Ље постио са пола снаге.

ѕост називамо Љош и пролеЮе, Љер призивамо у живот оне силе коЉе су спавале у нама; називамо га обновЪеЬем, Љер воЪу ослепЪену грехом чистимо од плена страсти и даЉемо ЉоЉ да угледа пут новог живота по заповестима. јли смисао поста се од тога не меЬа. ќткинути од срца све разоноде: телевизор, интернет, празне разговоре, и то Ље мучеЬе. ”здржавати своЉ ум од суЉете овога света; пребивати у свету,а у исто време се не налазити у Ьему и све време се мислено обраЮати горе-то Ље заиста великопосни подвиг коЉи нас подиже ближе исповедништву.

—ве драге слабости коЉе дозвоЪавамо свом срцу и уму, за коЉе знамо да не носе у себи велики грех, све се оне као чичак лепе за нас. —ваки од тих заноса одвлачи на себе напоре срца, тако да на краЉу дана долазимо изломЪени, без жеЪе и енергиЉе да принесемо √осподу дар чисте и пажЪиве молитве. “о се дешава зато што савремени живот узима од човека превише емоционалне снаге. Ўта Ље било у давним временима? —еЪак Ље радио у поЪу, негде се нашалио са неким, са неким поразговарао, али се углавном бавио мирним созерцаЬем, ка чему Ље усмеравао своЉ труд. ƒанашЬи живот тражи од човека непрекидно напете нерве. —ве време смо принуРени час да се смеЉемо, час да плачемо. “акав ритам брише из живота и наЉмаЬу могуЮност созерцаЬа, а без усресреРености пажЬе споЪа, немогуЮе Љу Ље сконцентрисати ни изнутра.

„итавог дана смо растрзани на разне стране и кидамо се на комаде. ѕосле те сумануте трке стаЉемо пред иконама и у ЉурЬави покушавамо да започнемо молитву, као да сечемо дрва. ЌиЉе чудно што наша хладноЮа срца остаЉе зид измеРу душе и Ѕога.

»зненаРуЉуЮе, али таЉ емотивни допинг коЉим нас билдуЉу сваког дана, уместо да умекша наше срце, супротно, чини га неосетЪивим. —ваким даном Ље све теже до нас допрети. —вака реч се дотиче само површине срца као грабуЪама, и после сат времена нови догаРаЉи чине равну, недавно избраздану површину. ƒа би неко благодатно семе проникло у дубину срца, да тамо остане и узри, реч усмерена ка нама мора бити изузетно оштра, тек тада земЪиште може да роди. —амо, где наЮи такве речи?  оЉи »саиЉа Юе нас пробудити?

ѕост треба да нам буде педала кочнице. ”шли смо у пост и одстранили све туРе емоциЉе коЉима свет покушава да нас нахрани. Ќека са нама остану само наше породичне бриге, а свет Юе се снаЮи и без нас током тих месец и по, као и ми без Ьега. јли, можда ни то ниЉе довоЪно.

ћи, деца 21.века, морамо се изнова учити созерцаЬу. Ќе, не у високом духовном смислу, веЮ у простом, савршено приземном. ƒа изаРемо на ливаду, поседимо на клупици пола сата, погледамо на дрвеЮе у тишини. ƒа послушамо како се ветар игра са врховима борова и како их Ьише на разне стране. “ачно тако и нас ветар животних околности клати и притиска како му одговара и у ЬеговоЉ моЮи Ље да нас ишчуша са кореном, ако нас √оспод не сачува.

“ако се човек од примитивног созерцаЬа успиЬе ка молитви. ќд удубЪиваЬа у себе раРа се пажЪива и дубока молитва. ”право су се од таквог созерцаЬа природе, коЉа нас узвисуЉе над светом, родиле дивне библиЉске молитвене алегориЉе. „ ао што кошута тражи потоке, тако душа моЉа тражи тебе, Ѕоже!“ (ѕс. 41: 2). ќд созерцаЬа странице „ќднокласники“ или „‘еЉсбук“, таква молитва се неЮе родити никада.

ќдсеци од срца све вештачке наслаге непотребних заноса и даЉ му живу воду самоудубЪиваЬа. “о Юе исто изгледати као мучеЬе, посебно када Ље новина. » то Ље посни подвиг.

—ве што Ље угодно Ѕогу и што води ка заповестима свакако Ље везано са страдаЬем старог човека у нама. —традаЬе ниЉе онтолошког карактера, оно нам ниЉе своЉствено у бити, као да приближаваЬе Ѕогу представЪа мучеЬе. Ќе, то Ље страдаЬе наркомана код кога Ље зло ушло у навику и оставЪаЬе зле навике изазива слом. јко се страдаЬа наркомана коЉи покушава да се излечи могу назвати мучеЬем, онда се и наши великопосни подвизи могу исто тако назвати. £ер смо ми типични наркомани на иглама забаве и телоугаРаЬа.

«ато, браЮо, имаЉмо Љедан циЪ: да пронаРемо у себи тог наркомана и очистимо извор те зависности. ќ, какав Юе слом тада настати! ”право Юе тада настати стварни, а не календарски ¬елики пост. ѕрема томе, ако се до ¬аскрса покаже да смо макар неколико дана провели у таквоЉ борби, значи да пост ниЉе узалуд прошао.

—а руског »ва ЅендеЪа

18 / 04 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0