Многе одреднице овог новог тома имају биографски карактер, обрађено је много публикација,биографија многих личности, хришћанских светитеља, чланака посвећених знаменитим црквеним радницима и крупним богословима и философима. Међу њима налазимо и студију о истакнутом верском писцу, философу и политологу Константину Николајевичу Леонтијеву, који по мишљењу Н.А. Брџајева, „спада међу најблиставије и најоригиналније умове у руској књижевности“. Као што је приметио историчар П.М. Миљуков, „Леонтијев је увек говорио директно оно што други подразумевају“.
40-том садржи читав низ студија посвећених црквеним делатељима и византијским царевима са именом Лав, нпр., источноримском цару Лаву I Великом (457-474. г.) за време чијег царовања је дошло до распада Западног Римског царства; Лаву III Исавријском (вл. 717-741.г.), познатом као организатору иконоборства; Лаву V (813-820. г.) који се прославио ратовима са бугарским ханом Крумом; Лаву VI Мудром (вл. 876-912.г.), за време кога су издани најзначајнији правни законици. У енциклопедији имамо и студију о византијском историчару Лаву Дијакону, византијском дипломати Лаву Хиросфакту, рођаку легендарне царице Зоје Карвонопсине.
Од биографија римских папа са именом Лав најподробније је посвећена раду римског папе Лава Великог (понтификат 440-461), који је спасао Рим од варвара и активно утицао на рад Васељенског сабора у Ефесу 449. године. У раду су исцрпно анализирани христологија, сотириологија, учење о стварању човека, учење о Богу и Св. Тројици папе Лава Великог. Такође значајна по обиму је студија посвећена папи Лаву III (понтификат 795-816), који је крунисао Карла Великог 800. године; папи Лаву IV (понтификат 847-855); папи Лаву IХ (понтификат 1049-1054) за време којег је дошло до раскола 1054. године. Обрађена је и биографија папе Лава Х (понтификат 1513-21), затим папе Лава XIII (1878-1903).
У енциклопедији је донета студија о знаменитом немачком енциклопедисти Готфриду Вилхелму Лајбницу (1667-1716), као и о Готхолду Лесингу, једном од познатих представника немачке Просвећености. Обрађена су и друга световна и црквена лица чија имена почињу словима „лив“.
Једна од најважнијих студија посвећена је библијској Левитској књизи, а тиме и историји самих левита, свештенослужитеља древног Израиља. Заслужују пажњу и теме „Легализам“, „Легат“, „Лекционар“, „Либерална теологија“ и др.