Светосимеоновски сабор одржан у Немањином граду Подгорици

    

Традиционални сабор у част Светог Симеона Мироточивог одржан је у Подгорици 27. фебруара, а саборовање је започело Светом архијерејском литургијом у храму Христовог Васкрсења. Литургију су служили митрополит црногорско-приморски Амфилохије и умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије, уз саслужење великог броја свештенослужитеља, а присуствовало је више стотина верника.

По окончању Литургије свечана Светосимеоновска литија је прошла улицама Подгорице, носећи десницу Светог Јована Крститеља, која је за ову прилику донешена из Цетињског манастира.

    

Народ је у великом броју, у литији, дошао до Немањиног града, крај реке Рибнице, где је по предању пре девет стотина година рођен Стефан Немања. Ту је обављено велико освећење манастира Светога Симеона Мироточивог и одржана духовна академија. У поздравном слову професор на Богословском факултету у Беогаду, Богољуб Шијаковић, је између осталог рекао да је многим праведним жртвама у српској историји посведочено небеско порекло моралних норми.

    

-Свети кнез Лазар, као и Свети Јован Владимир понијели су своју главу у рукама...Ми, као крштен народ, кроз историју тражимо спасење, ходамо са главом у рукама, освештавамо историјско вријеме и на небу тражимо морално упориште. - рекао је Шијаковић.

    

У уметничком делу програма наступио је београдски мушки хор,, Св. Јован Владимир“, а драмске уметнице Јелена и Ивана Жигон у пратњи "Косовских божура", су казивале одломке из ,,Завештања Светога Симеона Немање“. Уследио је низ песама којим су Божури повезали Косово и Метохију, Светог Јована Владимира, Цара Лазара и Русију.

Митрополит Амфилохије, се у беседи захвалио окупљеном народу на доласку и учешћу у свечаности, а посебно ,,Косовским божурима“.

- ,,Косовски Божури“ су никли на Косову, а дошли овде да се причесте вина од лозе Светога Симеона Мироточивога на Немањином граду. Својим доласком су још једном потврдили да смо једно и заједно, што је својим животом и трудом сведочио и Свети Симеон Немања - рекао је митрополит.

Митрополит је рекао да је темељ јединства српскога народа и државе био Свети Јован Владимир ,,маслина жива, из које је израстао Свети Симеон Мироточиви“.

    

-Свети Јован Владимир је темељ те државе, а из његове лозе је израстао Свети Симеон Мироточиви који је објединио Рашку и Зету. Касније и Свети Петровићи који су објединили Босну и Цетиње, Свети Василије Острошки изданак исте те лозе, Херцеговац, обједињује Херцеговину и Црну Гору, а Свети Стефан Дечански је онај чијом круном је крунисан Никола Први Петровић. Ено његову круну чувамо у Цетињском манастиру, као знак неразоривог јединства и сваки који би то јединство покушао да разори, он је отпадник, издајник свега што је било часно, свето и честито кроз вјекове. Најтежи ударац томе јединству јесте одрицање садашње власти црногорске од ћивота Светога Стефана Дечанскога, од круне Краља Стефана Дечанскога. То је издаја и продаја за мале паре Косова златнога и града Призрена у коме је владао Бодин Војислављевић. То је била престоница и Светих Немањића и престоница Балше првога. То је била и чежња да буде престоница и Петровића како и казује песма Краља и господара Црне Горе, Николе Првога Петровића ,,Онамо, намо, ја виђу Призрен, та то је моје дома ћу доћ" - поручио је митрополит Амфилохије.

На академији је митрополит Амфилохије одликовао драмску уметницу Јелену Жигон ,,Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца“ за пожртвованост, истрајност и материнску љубав. Митрополит је подсетио присутне да је у години јубилеја Мојковачке битке, одликовао Јелену Жигон, унуку Митра Мартиновића, дивизијског генерала и министра војног у Влади краља Николе, који је са краљем и српском војском први ушао у Скадар. Митрополит је Јелену назвао ,,мајком Косовских Божура“ и ,,најмлађим чланом Божура“.

    

Јелена Жигон је изјавила да јој је велика част што је примила златни орден са Његошевим именом из руку митрополита Амфилохија и да јој је дар још дражи јер га је примила на тако значајан дан.

-Награда ми је колико част толико и обавеза коју имам и коју морам до краја да испуњавам-рекла је Јелена.

    

Утиске са Светосимеоновског сабора је са нама поделила чланица овог ансамбла из Приштине Милица Бараћ. Она је рекла да је њој јако драго што су Косовски Божури својим појањем песама о Светом Јовану Владимиру, Цару Лазару, Вери Православној, Косову и Метохији, дали допринос манифестацији коју је митрополит уздигао на најузвишенији и достојанствен ниво.

Поред учешћа у светосимеоновској литији и академији, за Милицу и Божуре је посебан утисак оставила посета манастиру Острог.

    

На Острогу су нас примили монаси, када је манастир већ био затворен јер смо касно стигли. Због нас су отворили цркву, увели нас код Светог Василија, целивали смо мошти, а онда смо нас дванаесторо по благослову калуђера, чувара светих моштију, читали Акатист Светом Василију. Читали смо и плакали заједно, молили се клечећи на коленима, певали светитељу ,, Са Косова зора свиће“, ,,Песму Цару Лазару“, ,,Царицу тишине“... и у сузама смо изашли из капеле. То је био најлепши и најдирљивији тренутак у читавој историји постојања нашег ансамбла - рекла је Милица.

Колико народ Црне Горе и митрополит Амфилохије воле Косово и Метохију и ,,Косовске Божуре“, потврдио нам је и један од оснивача ,,Косовских Божура“, текстописац и композитор многих песама које овај ансамбл изводи већ више од деценију, Гаврило Кујунџић из Ораховца:

    

-Митрополит нас је као и много пута до сада, дочекао са чашћу која се речима не може описати. Ми осећамо да смо овде добро дошли, од првог нашег сусрета, пре нешто више од десет година, када нас је митрополит примио у манастиру Никшићка Жупа и наденуо име нашој групи,, Косовски Божури“. Од тада нас је са својим монасима и свештеницима дочекивао и у манастирима Подмајне, Рустово, у храмовима у Подгорици, Бару, Херцег Новом, и ево данас у овом новооснованом манастиру Светога Симеона Мироточивог. Његова је жеља била да наступамо ту на месту рођења Симеона Немање, на месту које повезује време Немањиног оца Завиде са овим данашњим временом, а потом да будемо примљени и крај Светих моштију Светог Василија на Острогу. За нас су калуђери отворили мошти, било је прелепо, дочекали су нас из душе. А народ? Народ нас у Црној Гори увек добро прими, народ саосећа са нама, са нашим народом на Косову и Метохији, певају са нама...тако срдачан и леп пријем ретко где доживимо. То нам се десило у Русији, Белорусији, Републици Српској и овде у Црној Гори.

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×