Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил посетио је 17. фебруара 2016. године станицу „Белинсхаузен“ на острву Ватерло на Антарктику, где је одслужио водоосвећење и парастос погинулим научницима - поларним истраживачима у јединственом стално отвореном храму на Антарктику – руској православној цркви Свете Тројице.
У свом обраћању Патријарх је казао да се са посебним осећањем молио овде на Антарктику за живе и мртве. „За живе који раде у тешким условима и чији је посао везан са свакодневним ризицима; но и за све оне који су овде окончали живот, при ондашњим тешким околностима. Освајање Антартика представља рад повезан са повећаним ризиком, и ми се овде данас у молитвама сећамо свих оних који су овде скончали...“
„Ово је такво место на свету где није потребно ишта говорити и ишта објашњавати, где обитава нека повишена духовна енергија која се посебно осећа за време молитве... Можда управо због тога се људи овде труде у веома тешким условима, а можда, делимице, и због тога они долазе у овај храм, моле се сасвим искрено, силном вером. И ја изражавам нарочиту радост због тога што је овде подигнут храм, где се људи могу помолити и бити сједињени с Богом.
Овде смо данас заједно са вама да се заједно помолимо за све – за Русе, за Чилеанце, за све оне који раде овде на Антарктику, да би у оним моментима када је човек неспособан да определи своју будућност, Бог произвео од њега оно што треба да буде. А ви чувајте веру у срцу и, по могућству, молите се, и на опиту сопственог живота ослушните оно што вам небо одговара. А кад оно не би одговарало, нико се њему не би ни обраћао. Ми се обраћамо управо небу пошто знамо да оно одговара.
Желим свима овде присутнима, а преко вас, свима који раде на Антарктику, помоћ Божју, добро здравље, успешно остварење мисије, а за успомену за Наш боравак овде, желим да овоме храму подарим икону светог равноапостолног кнеза Владимира, Крститеља Руса, чију смо хиљадугодишњицу престављења обележили прошле године, а такође и поклоне за евхаристијске сасуде...
Нека вам Бог помогне у вашим напорима и залагањима. Никад не очајавајте, имајте на уму да сте ви на врху планете. Кад сам данас осветио воду, мислио сам на све на земаљском шару, који су под нама, и молио сам се за Божју творевину. Зато се и ви молите за своју родбину и ближње, за све који овде раде, за ову земљу, за народе, и за сав свет...“
* * *
Авион са руским Патријархом и пратњом слетео је ујутру 17. фебруара на острво Ватерло из града Пунта Аренас, Чиле. Ово је најјужнији град на јужноамеричком континенту и представља тачку одакле полазе експедиције на Антарктик.
Прва у историји посета Предстојатеља Руске Цркве Антарктику уследила је на позив директора Руске антарктичке експедиције В.В. Лукина. У позивници се, између осталог, каже:
„У ово време почиње припрема за празновање 200-годишњице открића Антарктика од стране руске јужнополарне експедиције (1819-1821. године) под командом Тадеја Тадејевича Белинсхаусена и Михаила Петровича Лазарева. Експедициони бродови „Восток“ и „Мирниј“ најпре су пришли обалама непознатог шестог континента, и руски морнари су били први људи на нашој планети који су осмотрили, описали и пренели на географску карту непознате обале. То велико географско откриће учинило је Русију једном од предводника светског друштва у истраживању и освајању великог леденог континента.
За поларне истраживаче који данас раде на руској станици „Белинсхаусен“ огроман значај има Патријаршијско подворје – руски православни храм у славу Пресвете Тројице који представља острвце родне земље у овом далеком региону наше планете...
Сазнавши о Вашој намери да посетите Латинску Америку, из свег срца позивам Вас да, по могућству, посетите нашу истграживачку станицу „Белинсхаусен“, где се од 1968. г. непрекидно обављају радне смене Ваших земљака...“
Место за изградњу будућег храма освећено је 2002. године, а сам храм у част Свете Тројице осветио је 15. фебруара 2004. намесник Светотројицко-Сергијеве лавре Епископ сергијевопосадски Теогност уз саслужење свештенства, присутних поклоника и добротвора. Храм Свете Тројице је јединствени стално дејствујући храм на Антартику. Први настојатељ овог антарктичког храма био је 30-годишњи јеромонах Калистрат (сада Епископ горњоалтајски и чемаљски), који је провео више година на антарктичком острву да би се 2005. вратио у Русију.
Извор: Московска Патријаршија (превод Информативне службе СПЦ)