На велики и сверадосни празник Рождества Богомладенца Христа, Божић, у четвртак 7. јануара 2016, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Рођења Христовог у Мојковцу служили су Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење бројног свештенства.
Празничном богослужењу присуствовао је у великом броју вјерни народ Мојковца, који је након Часног поста, припремајући се постом и молитвом за радосни празник Рођења Христовог, приступио Светом причешћу.
Ријечима добродошлице Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија поздравио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, пожеливши му, уједно, срећан дан рођења и да га Господ поживи на многаја љета.
"Добро нам дошли, Ваше Високопреосвештенство, имали сте доста разлога данас да дођете у Мојковац, на славу овог светог храма. Прије свега, данас Вам је рођендан. Нека вам је срећан 78. рођендан, да нам поживите на многаја љета. Нека свима буде срећан Божић, срећно Рождество Христово, а наш Митрополит је потомак оних јунака, који су у оквиру колашинске бригаде дочекали надмоћну аустроугарску војску и показали херојство и јунаштво равно косовском. Мислим да је ђед нашег Митрополита,Радисаврањен на Мојковцу а важно је и да поменемо да је наш Митрополит утемељио овај свети храм, који јесте дјело нашег труда, али много више дар Божје благодати. Овај свети храм је изникао из крви Мојковачких јунака. Господ је погледао на њихову жртву па нас благосиља преко овог светог храма, а ради жртве тих јунака који су гинули за Крст часни и слободу златну“, рекао је Владика Јоаникије.
У свом архипастирском слову Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је казао да људски живот нема смисла без Христа и без Његовог рођења. Наш хљеб којим се хранимо и наш живот, овдје на земљи, истакао је Владика Амфилохије, нема смисла без Њега као хљеба живота, Кога се прићешћујемо, примајући тијело и крв Његову, примивши Га и данас овдје у овом светом храму.
"Том светом Рођењу Христовом је подигнут овај свети храм, а храм је, по својој природи, управо символ хљеба, како кажу Свети Оци. Велики је то Божји дар Мојковцу, Урошевом краљевском граду, да је прогледао, очињи вид поново отворио овим својим храмом. „Нема дана без очнога вида, нити праве славе без Божића“. Мојковац је постао видовити град тек онда када је овдје подигао овај свети храм Христу Богу“, казао је Његово Високопреосвештенство.
Он је подсјетио на вријеме када се градио храм у Мојковцу и када се чинило да Мојковац никад више неће добити "очињи вид“.
"Није га лако било подигнути, сјећате се ви старији како је то било, а и ја се сјећам са тугом и са бригом `90.-их година, али сада и са радошћу, што је Господ, ипак,погледао на Мојковац, отворио му очињи вид који је био замрачен, помрачен и чинило се га Мојковац никада више добити неће. Међутим, као што видите, Божја је она која је непобједива и неуништива. Из тог огња, из тог дрвета, бадњака који је символ Христа Бога, Дрвета живота полако, мукотрпно, израстао је овај храм. Саградили смо, благодаћу Божјом, заједно са братом Јоаникијем, много храмова и обновили у Црној Гори, а ја морам да вам кажем да је најтеже било саградити храм у Мојковцу од свих храмова које смо подигли, укључујући и велики храм Васкрсења Христовог у Подгорици и овај који градимо у част Светог Јована владимира“.
"На крају се показало, хвала Богу, и то је оно што нас радује, види се да се онај огањ Божји није угасио у Мојковчанима. То је било као запретано под пепелом, па се распламсао онај жар, а из тог жара родио се овај храм Божји, дивни и чудесни и вратили се Мојковчани Богу и Божићу, а коме би ако не би Богу и Божићу. И коме би ако не би онима који су за овај дан свети, за Божић 1915. и 1916. године, овдје, по снијегу, борили се за Крст Часни и слободу златну и празновали, ложили бадљак, славили Божић у братској слози и љубави. Благодарећи томе уписали су себе у историју, не само у наше памћење, него у памћење Божје, у вјечно памћење, као они који су жртвовали живот свој за ближње своје. А има ли веће љубави од оне да неко живот свој жртвује за ближње своје?“, поручио је Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.
Празнично богослужење увеличао је чин унапређења у којем су свештеници Александар Крговић и Данило Дамјановић, који опслужују мојковачке парохије, произведени у протојереје. Преосвећени владика Јоаникије поменутим свештеницима честитао је унапређења.
"Ви сте у граду Мојковцу заорали бразду на њиви, која је била доста запуштена, закоровљена и, хвала Богу, плодови вашег труда и ваших сарадника, народа Божјег, који се сабира у овај свети храм и остале храмове Божје већ се види. То јесте да је ваш труд и наш труд, труд овог покољења, али ипак, биће да има и нарочите и посебнепомоћи, Божје милости због крви Мојковачких јунака, који су своје животе положили на Бојној Њиви и осталим ратиштима око Мојковца. Господ је погледао на њихову жртву и из те крви обнавља се овдје вјера православна, из те крви никао је и овај свети храм, који личи на седмоврату Жичу, али и многи други храмови се у долини Таре обновише, нови се подигоше и још се нови граде“.
"Нека Господ вас укријепи у даљој вашој служби да ревносно служите Цркви Божјој и као што су мојковачки јунаци, на чијем челу је био Јанко Вукотић, били спремни да животе своје положе за Крст Часни и слободу златну, тако и ви, увијек, да будете спремни на сваку жртву за Цркву Божју, за вјеру православну, за име Божје, за храм Божји и народ Божји који вам је повјерен“, рекао је Епископ Јоаникије.
У име унапријеђених свештеника, Високопреосвећеном Митрополиту Г. Амфилохију и Преосвећеном Епископу Јоаникију, захвалио је протојереј Данило Дамјановић.
"Данас су нас наши дивни Архијереји произвели у велико и високо свештеничко достојанство у чинове протојереја, али и у чинове часних протојереја какви треба да останемо у све дане свог живота. Ово високо и посебно одликовање, којег смо се удостојили, по благослову нашег Владике Јоаникија, ми као свештеници, пастири овог краја, дијелимо са нашим народом и ово одликовање припада нашем народу. Гдје нема народа нема ни Цркве Христове и све што имамо имамо захваљујући Господу славе, и молитвама нашег светог, честитог, мученог народа, сабраног у нашим светим храмовима овог чувеног, древног, немањићког града, јер наш народ, увијек, отвара своја врата и прима нас свештенике, излази нам у сусрет, брине о нама и увијек подржава ону црквену, богослужбену, спасоносну идеју да се сабирамо и прослављамо име Божје“, рекао је о. Данило Дамјановић.