Srpska

ќбраЮаЬе председника ЌиколиЮа шефовима дипломатских представништава у —рбиЉи

††††

ќбраЮаЬе председника –епублике —рбиЉхе г. “омислава ЌиколиЮа поводом предлога јлбаниЉе да такозвана –епублика  осово постане чланица ”Ќ≈— ќ, Ѕеоград, 16. октобар 2015. године

¬аше екселенциЉе, даме и господо,

ѕозвао сам вас данас да бих вам наЉнепосредниЉе предочио са каквим се озбиЪним проблемом суочава —рбиЉа, наш регион у целини, ≈вропа, али и остали свет. –ади се о предлогу да тзв. –епубликa  осово постане чланица организациЉе ”Ќ≈— ќ. Ќеком од вас Юе се учинити да претеруЉем када кажем да се ради о проблему коЉи тангира земЪе са свих континената. ѕокушаЮу да овим своЉим излагаЬем дочарам сложеност и озбиЪност овог питаЬа, коЉе Ље последЬих недеЪа увеЮало нашу бригу о томе да ли Юе се икада наЮи прави пут за стабилизоваЬе односа Ѕеограда и ѕриштине, и Ьиховог поставЪаЬа на траЉне основе коЉе би производиле корист за обе стране подЉеднако или бар приближно томе.

—ви ви добро знате да прави договор две супроставЪене стране може бити само онаЉ коЉи се истински, свесрдно и уз рационална обЉашЬеЬа прихвата без озлоЉеРености било коЉе од преговарачких страна. —ваки договор коЉи Ље наметнут или скроЉен да ствара траЉно незадовоЪство било коЉе стране, у ствари, и ниЉе договор, веЮ расадник будуЮег сукоба.  ад год то било.

—ви ви, такоРе, врло добро знате да се фундаментални раскол измеРу Ѕеограда и ѕриштине догодио Љедностраном одлуком приштинских власти да прогласе нову албанску државу на српскоЉ териториЉи. ƒакле, све ово са чим се данас суочавамо продукт Ље наЉобичниЉе сецесиЉе.

ѕознато нам Ље да поЉедине земЪе то тако не тумаче, Љер се не ради о Ьиховим териториЉама, али Ље, веруЉем, свима Љасно да Ље то тако.

—вако се може сетити да Ље пре ове Љедностране сецесиЉе, 1999.г. —авет безбедности ”ЉедиЬених нациЉа усвоЉио резолуциЉу 1244 коЉом Ље признат и наглашен суверенитет —рбиЉе над  осовом и ћетохиЉом. —ве што Ље касниЉе уследило, политички Ље промишЪано на основу ове неразрушиве премисе. ћислим на државе коЉе су стриктно поштовале меРународно право, ѕовеЪу ”Ќ и следствено томе одлуке Ьеног главног егзекутивног органа одговорног за меРународни мир и безбедност Ц —авета безбедности.

» данас, веЮина човечанства полази од ових основних одредби и не жели да охрабри сепаратизме и Љеднострано проглашаваЬе држава на териториЉама земаЪа чланица ”Ќ.

” жеЪи да учини велики напор у правцу мира, 2012. године —рбиЉа Ље одлучила да, посредством ≈вропске униЉе, крене путем преговора и усаглашаваЬа, а све то ради обезбеРеЬа нормалног и боЪег живота за све становнике на  осову и ћетохиЉи. Ѕрисел Ље изабран као престоница у коЉоЉ Юе се —¬ј ѕ»“јМј, понавЪам сва питаЬа, односа Ѕеограда и ѕриштине ставити на сто и о Ьима преговарати у доброЉ вери.

ј, шта се данас догаРа? ѕосле познатог Ѕриселског споразума из априла 2013. године и других коЉи су уследили, —рбиЉа Ље извршавала преузете обавезе и не жали труда да их испуни у потпуности. £едно од питаЬа коЉа су ставЪана на самом почетку на сто, било Ље осниваЬе «аЉеднице српских општина, али и регулисаЬе имовинских питаЬа уопште, а одвоЉено повраЮаЉ имаЬа коЉа су на  осову и ћетохиЉи од ваЉкада припадала —рпскоЉ православноЉ цркви, о чему сведоче  титорске повеЪе као валидни правни средЬовековни документи о своЉини.

—рпска страна Ље од отвараЬа ових преговора указивала да се они никако не могу успешно окончати без коначног договора о положаЉу —ѕ÷ и одговараЉуЮe заштитe свих Ьених храмова и пратеЮих обЉеката. √оворено Ље безброЉ пута да се културна баштина српског народа, стварана дуже од Љедног милениЉума на  осову и ћетохиЉи, не сме никако отуРивати од онога коме по законима природе и важеЮег меРународног права и припада.

—рбиЉа Ље Љедина земЪа у ≈вропи коЉоЉ, поред отимаЬа дела териториЉе, протериваЬа граРана, некажЬеног убиЉаЬа и такозване жетве органа, сада покушаваЉу да отму и културну баштину под заштитом ”Ќ≈— ќ.

ќва баштина Ље повезана са живом историЉом и вековним присуством српског народа на овим просторима. —тога су напади на српску баштину од 1999. године, чиЉи смо сведоци сви били, напади на идентитет —рба и имаЉу директан утицаЉ на Ьихов осеЮаЉ сигурности и прихваЮености у локалноЉ средини. —ве ово Ље део процеса меЬаЬа историЉских чиЬеница у циЪу маргинализациЉе и елиминисаЬа —рба и —рбиЉе из историЉе  осова и ћетохиЉе. ќво истовремено открива и шта Ље у основи настоЉаЬа  осова у правцу чланства у ”Ќ≈— ќ, иако се то настоЉи другачиЉе представити од стране Ьегових промотера.

≈видентан Ље драстичан раскорак измеРу декларативног залагаЬа и стварног поступаЬа ѕриштине по питаЬу заштите српског културног наслеРа на  осову и ћетохиЉи. ѕримери из праксе то наЉбоЪе потврРуЉу. ќд Љуна 1999. године, дакле после престанка оружаних сукоба, до данас, 236 цркава, манастира и других обЉеката у власништву —рпске православне цркве, као и културно-историЉских споменика били су мете напада. ќд Ьих чак 61 има статус споменика културе, а 18 Ље од изузетног значаЉа за државу —рбиЉу. Ќеке од Ьих су - ÷рква Ѕогородице ќдигитриЉе из 1315. године, ÷рква светог Ќиколе из 1331. године, ÷рква светог —паса из 1348. године, те манастир и испосница св. ѕетра  оришког са почетка 13. века.

Ќа простору  осова и ћетохиЉе уништена су 174 верска обЉекта, 33 културно-историЉска споменика, покрадено Ље више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета. ”ништено Ље или оштеЮено 5.261 надгробних споменика на 256 српских православних гробаЪа, а на више од 50 Ьих не постоЉи ниЉедан читав споменик.

£ужно од »бра ниЉе остао читав ниЉедан споменик из српске историЉе. –ушени су споменици ћилошу ќбилиЮу, цару Ћазару, ¬уку  араЯиЮу, ƒоситеЉу ќбрадовиЮу, ѕетру ѕетровиЮу Мегошу и многим другим великанима српске историЉе и културе.  олико далеко се ишло у уништаваЬу свега што на било коЉи начин подсеЮа на векове српског присуства на  осову и ћетохиЉи сведочи да Ље у селу ЌеродимЪе, код ”рошевца, 1999. године, посечен бор за кога се веруЉе да га Ље српски средЬовековни владар цар ƒушан ту засадио своЉом руком 1336. године. Ќи у Љедном граду Љужно од »бра данас нема назива улице са именом личности из српске историЉе.

¬аше екселенциЉе,

ЌаЉпре да нас подсетим на наЉзначаЉниЉа меРународна документа коЉа су правни основ по ком Ље –епублика —рбиЉа Љедина позвана да штити, обнавЪа и чува своЉу културну баштину на  осову и ћетохиЉи:

-  онвенциЉа за заштиту културних добара у случаЉу оружаних сукоба из 1954. године, позната и као ’ашка конвенциЉа, затим,

- –езолуциЉа —авета безбедности ”Ќ 1244, анекс 2, тачка 6 коЉом се утврРуЉе (цитирам) „одржаваЬе присуства (мисли се на оружане снаге и експертске тимове) на местима српске баштине“(завршен цитат), потом

- «аЉеднички документ —–£ и ”Ќћ» -а коЉима се потврРуЉе (цитирам): „¬оЪа за применом релевантних одредби ’ашке конвенциЉе“ (краЉ цитата).

ƒаЪе Ц ѕрактична примена заштите и очуваЬа културних добара коЉа се спроводи на основу ≈вропске конвенциЉе о очуваЬу архитектонске баштине из 1985. године чиЉи смо и ми потписници од 2001. године, наЉзад

- «акон о заштити споменика културе донет за  осово и ћетохиЉу 1977. године коЉи Ље валидан Љер уважава ”Ќћ» -ову наредбу броЉ 1999/24 коЉом се на  осову и ћетохиЉи примеЬуЉу закони од пре 22. марта 1989. године.

ƒа не помиЬем неотуРиво право власништва земЪишта и граРевина као правни основ. –егистрована културна добра —рбиЉе су, у безмало 80 процената, у власништву —ѕ÷ и –епублике —рбиЉе.

Ќа послетку, за сваку државу и поЉединца наЉречитиЉа Ље ¬анкуверска декларациЉа из 1976. године коЉа брани право сваке земЪе (цитирам) „да са пуним суверенитетом буде баштиник себи своЉствених културних вредности коЉе су плод целе Ьене историЉе. “о Ље право свако земЪе, Љер се Ьена прошлост, садашЬост и будуЮност идентификуЉу са Ьеном културном баштином.“ Ќема никаквог основа ни разлога да се ово и овакво право пренесе на другу земЪу, етничку групу, неки други народ.

ƒозволите ми да вам предочим хронологиЉу напора да се сачува српска средЬовековна баштина од доласка меРународних снага на простор  осова и ћетохиЉе до мартовског погрома 2004. године коЉи Ље прича за себе.

ѕрва мисиЉа ”Ќ≈— ќ долази на  ић непосредно после бомбардоваЬа —– £угославиЉе, веЮ 22. Љула 1999. године. “ада Ље  олин  аЉзер у свом извештаЉу тражио да се од културних добара заштите само исламске граРевине, односно отоманско наслеРе иако су, од заштиЮених споменика културе, до тада страдала 3 отоманска, 2 албанска и 57 српских споменика. ƒругу мисиЉу ”Ќ≈— ќ, коЉа Ље исте године била на  ић од 1. до 30. новембра предводио Ље –ос Ѕорат коЉи опет не наводи у свом извештаЉу срушене српске манастире и предлаже средства искЪучиво за 5 споменика отоманског порекла за коЉе би бригу требало да преузме ”Ќ≈— ќ.  ао предводник треЮе мисиЉе на  ић готово истоветан извештаЉ подноси и професор  арло Ѕлази чиЉу мисиЉу су чинили шеф мисиЉе ћустафа “урман ќсман и ко-шефови госпоРа ≈ди ЎукриЉу и √онзало –атаман, без иЉедног стручЬака из —рбиЉе. »стини и правди за воЪу, ниЉедан од ова три извештаЉа формално ниЉе усвоЉен у органима ”Ќ≈— ќ, али они су долазили до меРународне Љавности, те се стицао утисак да су на  ић страдали само и искЪучиво споменици коЉи не припадаЉу српском културном дискурсу, што Ље било и Љош увек Ље далеко од сваке истине.

” документу о осниваЬу  оординационог центра, августа 2001. године, тада —авезна влада и ¬лада –епублике —рбиЉе на ово тело пренеле су надлежности службе за заштиту споменика културе на  осову и ћетохиЉи.

ѕозиваЉуЮи се на ’ашку конвенциЉу, током 2001. године  оординациони центар Ље тражио од ”Ќћ» -а да се зауставе вандализми и скрнавЪеЬа српске баштине. Ќаредне године од ”Ќћ» -а Ље тражена сагласност за хитну санациЉу ѕеЮке патриЉаршиЉе и фресака у српскоЉ средЬовековноЉ цркви код –удника. ”Ќћ»  одговара, априла 2002. године, да се по овим питаЬима  оординациони центар обрати ћинистарсву за културу и спорт привремене владе  осова што Ље у супротности са неутралним ставом ”Ќћ» -а, –езолуциЉом 1244, ¬анкуверском декларациЉом, а што Ље потврРено и на  онференциЉи ”Ќ≈— ќ о унапреРеЬу сарадЬе у ЉугоусточноЉ ≈вропи одржаноЉ 4. и 5. априла у ѕаризу, где Ље представнику самопроглашене –епублике  осово било оспорено учешЮе у раду ”Ќ≈— ќ.

”  оординационом центру се оснива —ектор за културну баштину са задатком да се спречи даЪе урушаваЬе и пропадаЬе и да се санираЉу последице вандализма у договору и по захеву —ѕ÷ и локалних самоуправа. ”Ќћ» , меРутим, ниЉе одобравао стручну верификациЉу чиЬеничног стаЬа на терену и предузимаЬе санационих радова. ѕримера ради, покушаЉ обнове манастира «очиште онемогуЮено Ље тако што Ље локално албанско становништво, одмах по завршетку молитве за обнову, спалило остатке овог Љединственог споменика културе српског народа. »сто се догодило у манастиру —ветих јрхангела код ѕризрена коЉи Ље угрожен подметаЬем експлозива.

” публикациЉи ”Ќ≈— ќ, обЉавЪеноЉ у Љесен 2002. године, писано Ље о рушеЬу само албанских, а ниЉедног српског споменика културе. Ќа реакциЉу  оординационог центра стигло Ље извиЬеЬе ”Ќ≈— ј, са обЉашЬеЬем да су такве податке добили у извештаЉима коЉе су користили. ЌиЉе нам познато ни ко Ље слао податке, извештаЉе (осим три мисиЉе из 1999. и 2000. године о коЉима Ље било речи) нити да ли Ље ”Ќ≈— ќ штампао нову, исправЪену публикациЉу коЉа би кружила по меРународноЉ Љавности као што Ље претходна, ма колико нетачна и упркос свакоЉ правди, била доступна и свакако стварала лажну слику о стаЬу на  осмету.

»ндикативно Ље да у —авету безбедности до 2004. године ниЉедан известилац ниЉе ни помиЬао вандализме, пЪачкаЬа и уништаваЬе српске и европске средЬовековне баштине.

Ќа позив  оординационог центра 13. маЉа 2002. године генерални секретар ”Ќ≈— ќ  оиЮиро ћацура одговара да Юе послати краЉем маЉа француског експерта за средЬи век Љер Ље наЉвише пострадалих споменика из овог периода. ”Ќћ»  Ље упорно одлагао ову посету до коЉе, на краЉу, ниЉе ни дошло.

ќдговоран и посвеЮен, господин ћацура покушава да пошаЪе и треЮу мисиЉу ”Ќ≈— ќ, али ”Ќћ» , изговорима коЉи су неприхватЪиви, стално одлаже Ьихов долазак. » поред све добре воЪе и енергиЉе коЉу генерални секретар ”Ќ≈— ќ, господин ћацура исказуЉе, а на коЉоЉ смо му заувек захвални, наставило се некажЬено скрнавЪеЬе Љединствене и непоновЪиве средЬовековне европске баштине српског културног наслеРа. ЌиЉе било начина да им они коЉима припадаЉу Ц експертски тимови –епублике —рбиЉе Ц приРу и санираЉу, што Ље тек недопустиво и неразумЪиво.

ѕокушан Ље и нови попис културне баштине под окриЪем ”Ќћ» -а у документу „ѕреглед активности за културу ”Ќћ» -а, реферат 251/01“, а под невештим изговором да претходни ниЉе учиЬен по меРународним стандардима што Ље, разуме се краЉЬе нетачно, и са тенденциЉом да се изоставе све порушене српске светиЬе као да нису вековима постоЉале и да се меЬаЉу титулари. ј принцип заштите споменика и културних добара подразумева Љеднако поступаЬе у попису и заштити са свим споменицима културе Ц илирским, римским, византиЉским, православним и католичким, српским, турским, албанским, ЉевреЉским Ц без дискриминациЉе. Ќи ”Ќћ»  ни привремене власти на  ић не могу меЬати листу споменика културе утврРену европским стандардима, брисати старе и уносити нове, осим на основу закона и арбитраже ”Ќ≈— ќ.

—рпски средЬовековни споменици нису рушени само током оружаних сукоба, веЮ пре и после Ьих, што сведочи о намери и промишЪеном поступаЬу. Ќа  осмету се плански врши затираЬе материЉалних доказа о постоЉаЬу —рба на овом простору са циЪем да се изврши фалсификоваЬе историЉе и да се створи нов државни, национални и културни идентитет, коЉи подразумева потпуни нестанак свега што цео милениЉум сведочи о српском присуству.

“о планирано затираЬе споменичких материЉалних доказа о вековном настаЉаЬу и успону српске државе и духовности на тлу  ић своЉу кулминациЉу достиже пре 11 година.

ћорам да вас подсетим на ужас коЉи се догодио марта 2004. године, на синхронизоване и оркестриране дивЪачке нападе на српско становништво на  осову и ћетохиЉи, уз незапамЮено уништаваЬе свега што Ље српско, укЪучуЉуЮи наше верске обЉекте и културна добра коЉа датираЉу из средЬег века.

” три дана насиЪа јлбанаца над —рбима 17. 18. и 19. марта 2004. године убиЉено Ље десеторо —рба, тешко повреРено преко 900 Ъуди, протерано преко 4000 —рба из шест градова и девет села. —рушено Ље и запаЪено 35 цркава и манастира (од чега 18 споменика од посебног културног значаЉа), 935 српских обЉеката, од коЉих 738 српских куЮа, 10 Љавних обЉеката, школа, пошта и домова здравЪа.

—ве ово се десило и поред присуства 38 000 воЉника  ‘ќ–-а из 39 земаЪа, као и 8000 ”Ќ полицаЉаца из 52 земЪе.

ќскрнавЪена су многа гробЪа, а у црквама Ље нестао или оштеЮен велики броЉ вредних икона и других црквених реликвиЉа, као и кЬига крштених, венчаних и умрлих коЉе су артефакти о вековном постоЉаЬу —рба на овим просторима.

ќ овоме Ље сведочио и тадашЬи генерални секретар ”Ќ  офи јнан на седници —авета безбедности одржаноЉ 18. марта 2004. године рекавши да Ље (цитирам) „намерно циЪаЬе верских обЉеката, као што су цркве, гробЪа и манастири, срамотно и недопустиво“[1] (краЉ цитата).

“адашЬи генерални директор ”Ќ≈— ќ  оиЮиро ћацура, априла 2004. године упутио Ље мисиЉу високих стручЬака да процене штету почиЬену дивЪаЬем јлбанаца на  осову и ћетохиЉи. ћацура Ље (цитирам) „оштро осудио нападе на богату културну заоставштину у ѕокраЉини, саопштаваЉуЮи да нису само уништавани споменици, веЮ памЮеЬе и културни идентитет.“[2] (краЉ цитата)

ћорам да цитирам Љош два параграфа коЉе Ље генерални директор ”Ќ≈— ќ, господин ћацура укЪучио у своЉ извештаЉ после мартовског погрома 2004. године где каже да би (цитирам) „аспект заштитне мисиЉе ”Ќ≈— ќ могао подразумевати публикациЉу материЉала о културним богатствима  осова, коЉа нису довоЪно позната изван тог региона, упркос чиЬеници да су по много чему Љединствена. «начаЉно Ље поменути да Ље уништеЬе двеЉу Ѕудиних статуа из ЅамиЉана у јвганистану пре неколико година привукло много веЮу пажЬу медиЉа и Љавности од уништеЬа косовске ÷ркве Ѕогородице Кевишке у ѕризрену, коЉа се, са уметничког и историЉског становишта, у потпуности може мерити са овим азиЉским споменицима. Ўире уважаваЬе универзалног значаЉа косовске баштине, коЉа Ље оличеЬе важног аспекта византиЉске цивилизациЉе, представЪало би додатну заштитну меру. ” том смислу, можда би наЉдрагоцениЉе било покретаЬе проЉекта информисаЬа и публикациЉе од стране ”Ќ≈— ќ.“ (краЉ цитата) као и да би (цитирам) „што хитниЉе, меРународно признаЬе наЉважниЉих споменика на  осову било порука потенциЉалним вандалима, коЉи можда припремаЉу даЪе уништаваЬе овог културног наслеРа.“ (краЉ цитата)

Ќа све ово ћацура Ље препоручио образоваЬе (цитирам) „система годишЬег надзора културне баштине на  осову и ћетохиЉи посредством сталног комитета експерата ”Ќ≈— ќ“. (краЉ цитата)

ƒаме и господо,

ƒа ли мислите да Ље после свега наведеног исправно и природно да организациЉа чиЉи Ље челни човек давао овакве препоруке и оцене прихвати за члана неког ко Ље беспризорно уништавао туРу културну баштину? «амислите да се у вашим земЪама наЉдража културна баштина преда у руке некоме ко Ље ниЉе стварао и ко Ље у безброЉ наврата покушавао да Ље сатре! “о би било исто као да сте „вуку дали ЉагЬе на чуваЬе“.

ћолим вас да се о овоме искрено замислите како бисте схватили какве су муке снашле нас —рбе, Љер нам се прети одузимаЬем нечега што нам Ље наЉдраже, нечега што Ље у сржи наше духовности, идентитета и траЉаЬа.

Ќи након бестиЉалног погрома из 2004. године, безбедносни инциденти усмерени ка културном наслеРу српског народа не ЉеЬаваЉу.

»звештаЉ ћисиЉе ќ≈Ѕ— на  осову и ћетохиЉи из марта 2014. године, под називом „»зазови у заштити непокретних материЉалних културних добара на  осову“[3], позиваЉуЮи се на податке косовске полициЉе, наводи да Ље (цитирам) „2011, 2012. и 2013. године, дошло до пораста броЉа безбедносних инцидената на локалитетима културне баштине у односу на претходне године“. (краЉ цитата)  онстатуЉе се да повеЮан броЉ безбедносних инцидената погаРа, пре свега, баштину —рпске православне цркве.  ао што сам »звештаЉ наводи (цитирам) „броЉ хапшеЬа и кривичног гоЬеЬа, као одговор на безбедносне инциденте од стране косовске полициЉе и правосуРа Ље низак“.

ќсим тога, ќ≈Ѕ— Ље уочио да су (цитирам) „починиоци веЮине инцидената усмерених на локалитете верске и културне баштине непознати и стога у судовима и ниЉе било суРеЬа за такве случаЉеве“ и да „иако тужиоци имаЉу обавезу да редовно прате развоЉ истрага о наношеЬу штете локалитетима културне баштине, они ту дужност наЉчешЮе не испуЬаваЉу.“ (краЉ цитата)

«ар их ова чиЬеница написана од стране ”Ќћ» -а сама по себи не дискредитуЉе, зар ниЉе довоЪан аргумент за одбиЉаЬе приЉема самозване –епублике  осово у ”Ќ≈— ќ? ќво Ље илустрациЉа правог стаЬа. –ечЉу Ц не постоЉи политичка воЪа ни спремност привремених институциЉа на  осмету да се починиоци оваквих вандалских аката приведу правди. ќвако се шаЪе Љасна порука да Юе уништаваЬе свега српског на  осмету остати некажЬено. «ашто се онда не би наставило и у будуЮности?

» наставило се. ƒок прваци самозване државе  осово на сва уста увераваЉу свет како су спремни и довоЪно цивилизовани да постану чланица организациЉе ”Ќ≈— ќ, у среду, 14. октобра албански вандали каменовали су ÷ркву успеЬа ѕресвете Ѕогорадице у ќраховцу, одмах након завршене свете литургиЉе. Ѕило Ље то пре непуних 48 сати од овог нашег данашЬег сусрета. ¬ест Ље емитована у српским електронским медиЉима, али Ље ниЉе преузео ниЉедан светски. “ако Ље меРународна Љавност, као и свих ових година, опет остала ускраЮена за важну информациЉу. јко не могу да зауставе своЉе вандале у Љеку кампаЬе коЉу воде не би ли били примЪени у ”Ќ≈— ќ, шта ли Юе бити после? Ўта год говорили, стварност их демантуЉе.

ƒеловаЬе —рпске православна цркве у ѕокраЉини одвиЉа се у изузетно тешким условима, а поред организованог, етнички и верски мотивисаног насиЪа и уништаваЬа српског православног наслеРа, без преседана у новиЉоЉ историЉи ≈вропе, броЉни су и примери драстичног угрожаваЬа Ъудских и верских права, слободе кретаЬа и рада православног свештенства и православног становништва на  осову и ћетохиЉи.

„етири бисера светске баштине: манастир ƒечани, ѕеЮка патриЉаршиЉа, √рачаница и ÷рква богородице Кевишке и даЪе се налазе на ”Ќ≈— ќ-воЉ листи светске баштине у опасности. ” опасности су управо од оних коЉи данас траже чланство у ”Ќ≈— ќ. »з ѕриштине се ни данас не могу чути речи осуде оваквих злочина нити спремности да се Ьихови починиоци пронаРу и казне.

ѕосебно Ље забриЬаваЉуЮе што се по заштиЮеним споменицима културе Љош увек виде пароле такозване ќслободилачке воЉске  осова и претЬе —рбима, а у новиЉе време, и графити коЉима се велича организациЉа »сламска држава и будуЮи калифат, и то у моменту када меРународна заЉедница улаже толике напоре на супротставЪаЬу овом злу. —нимци уништаваЬа културне и верске баштине на Ѕлиском истоку од стране »—»—-а обишли су читав свет и наилазе, с разлогом, на згражаЬе и оштру осуду светске Љавности коЉа оваЉ чин оцеЬуЉе као терористички акт. —лично томе су и албански екстремисти, подржани од стране своЉих првака, ломили и палили српске куЮе, школе, болнице и цркве на  осову и ћетохиЉи, посебно у марту 2004 године, и тиме се хвалили. » таЉ аспект ликоваЬа у рушилачким вандалским походима, требало би озбиЪно узети у обзир када се размишЪа ко то себе препоручуЉе за чувара српске и светске баштине.

Ќажалост, сада гледамо слике монструозних уништаваЬа древне ѕалмире, коЉу Ље по предаЬу основао библиЉски цар —оломон, а коЉа Ље непроцеЬиво благо светске културне баштине ”Ќ≈— ќ. “е слике су, путем медиЉа, обишле планету и са разлогом изазвале згражаваЬе и оштру осуду меРународне заЉеднице. »рина Ѕокова Ље рекла да Ље „ово уништаваЬе нови ратни злочин и неповратни губитак за сириЉски народ и човечанство.“

«ато ”Ќ≈— ќ континуирано изражава осуду и огорчеЬе поводом уништаваЬа споменика изузетне универзалне вредности од стране исламских екстремиста и терористичких група, што Ље потврРено и недавно усвоЉеном Ѕонском декларациЉом. –епублика —рбиЉа снажно осуРуЉе скрнавЪеЬе верских обЉеката било коЉе вере, било где на свету.

ƒа ли би, са друге стране, виновници скрнавЪеЬа и затираЬа српске културне и хришЮанске баштине на  осову и ћетохиЉи требало да буду награРени чланством у организациЉи ”Ќ≈— ќ?

”толико, или нарочито због тога, лицемерно звучи обЉашЬеЬе свих коЉи кажу да Юе приЉемом  осова у ”Ќ≈— ќ, српска културна баштина бити боЪе заштиЮена, Љер нико ни из Љедне од српских цркава или манастира ниЉе тражио ни такву заштиту, ни такву подршку. Ќапротив.

Ќа  осову се не чува само српска, чува се европска култура, светско памЮеЬе, чува се значаЉан корак цивилизациЉског хода човековог на читавоЉ «емЪи. «ато Ље важно да чувар свог и светског културног блага остане —рбиЉа као пуноправна чланица организациЉе ”Ќ≈— ќ.

ѕравна неутемеЪеност захтева за приЉем  осова у ”Ќ≈— ќ произилази пре свега из чиЬенице да Ље  осово и ћетохиЉа, сходно и даЪе важеЮоЉ и правно обавезуЉуЮоЉ резолуциЉи —Ѕ ”Ќ 1244 из 1999. годуне и ”ставном оквиру за привремену самоуправу на  осову, териториЉа у саставу –епублике —рбиЉе под управом ”ЉедиЬених нациЉа.

ѕодсеЮам да јнекс 2, параграф 6 резолуциЉе —авета безбедности ”ЉедиЬених нациЉа 1244 одреРуЉе да Юе (цитирам) „усаглашеном броЉу Љугословенског и српског особЪа бити дозвоЪено да се врате на  ић“ (краЉ цитата). ј усаглашено Ље да на  осову и ћетохиЉи буду присутни стотине а не хиЪаде, дакле до 1000 припадника снага —рбиЉе, коЉима би Љедини задатак био да чуваЉу српску баштину. ќваЉ договор, коЉи Ље Љош увек на снази, —рбиЉа до сада ниЉе користила.

–езолуциЉа —Ѕ ”Ќ 1244 реафирмише (цитирам) „суверенитет и териториЉални интегритет —авезне –епублике £угославиЉе [сада –епублике —рбиЉе] и других држава региона“ и предвиРа „политичко решеЬе за косовску кризу засновано на принципима –езолуциЉе.“ (краЉ цитата)

ѕитаЬе  осова и ћетохиЉе Ље и даЪе на дневном реду —Ѕ ”Ќ, што потврРуЉу редовне, кварталне седнице —Ѕ ”Ќ на ову тему. “акоРе, на  осову и ћетохиЉи и даЪе делуЉе привремена администрациЉа ”ЉедиЬених нациЉа на челу са специЉалним представником генералног секретара ”Ќ (”Ќћ» ).

–азуме се, ниЉе довоЪно само затираЬе вековног присуства —рба на просторима  осова и ћетохиЉе. ” циЪу ствараЬа историЉски неутемеЪеног, лажног националног и културног идентитета самопрокламоване –епублике  осово на тлу свете српске земЪе, иде се и корак даЪе, па где год стигну и где год им се дозволи, српску баштину на  ић дефинишу као „косовско-албанску“ што она ниЉе ни по историЉским документима, ни по праву, ни по правди. »звртаЬе историЉске граРе и историЉских чиЬеница иде дотле да се династиЉа ЌемаЬиЮа преименуЉе у албанско презиме Ќимани и слично, што све указуЉе на незабележену беспризорност у фалсификоваЬу историЉе.

≈кселенциЉе,

 ао што ¬ам Ље познато, —рбиЉа Ље показала конструктивност и спремност да се сва отворена питаЬа, у интересу унапреРеЬа живота Ъуди на  осову и ћетохиЉи, решаваЉу у оквиру диЉалога коЉи се, под покровитеЪством ≈”, води у Ѕриселу. ƒо сада су налажена обострано прихватЪива решеЬа за комплексна питаЬа у областима правосуРа, енергетике и телекомуникациЉа, али многа друга питаЬа тек Юе бити предмет разматраЬа, укЪучуЉуЮи и питаЬе статуса имовине —рпске православне цркве и заштите српске културне баштине.

” том смислу, Љеднострани потези попут захтева за приЉем  осова у ”Ќ≈— ќ нису у интересу очуваЬа подстицаЉне атмосфере за диЉалог коЉи се води уз посредоваЬе ≈”, а у коме су постигнути договори изузетно важни за стабилизациЉу прилика у региону и нормализациЉу односа.

–азматраЬе захтева за приЉем  осова у ”Ќ≈— ќ би, у том контексту, имало изразито негативан утицаЉ на диЉалог коЉи Ље у деликатноЉ фази. ќно би фактички онемогуЮило да се и по питаЬу српске културне баштине кроз диЉалог постигне обострано прихватЪиво решеЬе. –еч Ље о Љедном од, за нас, наЉосетЪивиЉих питаЬа, с обзиром да се ради о културном и верском наслеРу изузетне духовне и цивилизациЉске вредности, коЉе датира Љош из IX века.

“акоРе, разматраЬе питаЬа чланства  осова у организациЉи ”Ќ≈— ќ води поделама меРу чланством и политизациЉи самог ”Ќ≈— ј, супротно основним принципима, мисиЉи и духу ќрганизациЉе, а негативно се одражава и на тренд стабилизациЉе прилика у региону на Ьеговом путу европских интеграциЉа.

ќво су све разлози због коЉих сада ниЉе моменат за разматраЬе захтева о приЉему  осова у ”Ќ≈— ќ. —ва ова питаЬа требало би да буду регулисана кроз диЉалог, а не кроз Љедностране акте коЉи неЮе допринети нашем заЉедничком циЪу ствараЬа услова за нормалан живот свих становника на  осову и ћетохиЉи и несметану интеграциЉу региона у ≈”.

∆елео бих да скренем пажЬу на кЬигу коЉа се налази испред вас, под називом „’ришЮанска баштина на  осову и ћетохиЉи - историЉска и духовна постоЉбина српског народа“, коЉу поклаЬам шефовима ¬аших држава, односно меРународних организациЉа. ќва монографиЉа Ље детаЪно сведочанство не само о ЉединственоЉ уметничкоЉ снази и лепоти средЬовековних хришЮанских светиЬа, доприносу српске културе светскоЉ, веЮ и о вековним напорима —рбиЉе и —рпске православне цркве у ствараЬу и одржаваЬу духовног и културног наслеРа на  осову и ћетохиЉи и значаЉа коЉе оно има, не само за моЉу земЪу и Ьен народ, веЮ и за читав цивилизовани свет.

ƒаме и господо,

—рпско наслеРе на  осмету не припада ниЉедном времену и ниЉедноЉ генерациЉи. ѕрипада свима и заувек. ѕрипада човечанству.

—воЉе излагаЬе завршавам речима Љедног од наЉуважениЉих византолога и професора уметности и архитектуре на ”ниверзитету ѕринстон коЉи Ље у угледном лондонском часопису обЉавио текст о страдаЬу средЬовековне хришЮанске баштине на  осмету. ѕрофесор —лободан ОурчиЮ закЪучуЉе: (цитирам) „ЌиЉе важно да ли сте јлбанац или —рбин. ќве цркве и манастири припадаЉу свима, оне су део европског наслеРа. “ребало би да се Ъутимо због тога онолико колико бисмо се наЪутили када би ‘ранцузи уништили ћона Ћизу.“

∆елео бих да вас замолим за Љош неколико минута ¬аше пажЬе. ѕогледаЮемо кратак видео снимак под називом „«ашто  осово не може да буде у организациЉи ”Ќ≈— ќ“. ќваЉ запис вам такоРе поклаЬам као документ коЉи сведочи и илуструЉе моЉе данашЬе обраЮаЬе.

’¬јЋј!

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

16 / 10 / 2015

[1] S/PV.4928 - 4928. седница —Ѕ ”Ќ од 18. марта 2004.г.

[2] Cultural Heritage in South-East Europe: Kosovo Ц Protection and Conservation of a Multi-Ethnic Heritage in Danger (UNESCO Mission Report, 26-30 april 2004)

[3] Challenges in the Protection of Immovable Tangible Cultural Heritage in Kosovo, Report of the Mission of the Organization for Security and Co-operation in Europe in Kosovo, 9 April 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0