Митрополит Амфилохије примљен за почасног члана Словенске академије књижевности

    

Митрополит црногорско – приморски Амфилохије на сједници Управног савјета Словенске академије књижевности и умјетности, одржаној 30. августа у бугарском граду Варни, примљен је за почасног члана ове високе институције. На истој сједници, књижевник Бећир Вуковић примљен је за редовног члана Словенске академије.

Документа о чланству у Словенској академији књижевности и умјетности митрополиту Амфилохију и Вуковићу биће уручена на Његошевим вечерима поезије.

Митрополит Амфилохије, члан Удружења књижевника Црне Горе досад је објавио многа стручна теолошка и филозофска, али и белетристичка и књижевна дјела. Преводи са грчког, руског, италијанског, њемачког и француског језика. Досад је објавио сљедећа дјела: „Тајна Свете Тројице по учењу Св. Григорија Паламе“ (докторска дисертација); „Смисао литургије“, „Синаити и њихов значај у Србији 14. вијека“, „Филокалијски покрет 18. и почетком 19. вијека“, „Духовни смисао храма Светога Саве на Врачару“, „Преподобни Рафаило Банатски“, „Враћање душе у чистоту“, „Основи православног васпитања“, „Светосавско просветно предање и просвећеност Доситеја Обрадовића“, Збирка пјесама „У Јагњету је спас“, „Враћање душе у чистоту“, „Историјски пресјек тумачења Старог Завјета“, четворокњижје – „Љетопис новог косовског распећа (1 и 2)“, „Часни крст Христов и косовски завјет“ и „Косово је глава Лазарева“.Добитник је више друштвених и књижевних признања.

Вуковић је предсједник Друштва српских пјесника Црне Горе и Херцеговине и уредник часописа за књижевност, умјетност и културу „Српски југ“. Члан је Удружења књижевника Црне Горе и покрета Поетас дел Мундо. Вуковић је објавио збирке пјесама „Чисто стање“, „Зидови који плачу“, „Мефистово сјеме“, „Потпис свиленим гајтаном“, „Кад ујутро гавран освануо“, „Игралиште“, „Црна уметност“, „Дух парка“, „Федерални посед“ и „Нечитач“. Аутор је и двије књиге политичких чланака „Што сте зинули“ и „Играчке пропасти“. За своје стваралаштво, Вуковић је досад добио низ престижних књижевних признања. Пјесме су му превођене на француски, руски, италијански, пољски, бугарски, турски и македонски језик.

Жана Јањушевић

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×