На седму недјељу по Васкрсу, на празник Светих равноапостолних Кирила и Методија, 24. маја 2015, Света Литургија служена је у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.
Литургију су служили: архимандрит Никифор Миловић,
секретар ЕУО Епархије будимљанско-никшићке,
протојереј-ставрофор Драган Крушић, протојереј Василије
Брборић, јереј Остоја Кнежевић и ђакони др Никола
Маројевић и Костантин Дојић.
Сабраном вјерном народу бесједом се обратио
протојереј-ставрофор Драган Крушић, честитајући Недјељу
Светих Отаца Првог Васељенског Сабора и празник Светих
словенских просветитеља и учитеља Кирила и Методија.
"Ова света Недеља посвећена је Светим Оцима и учитељима Свете Цркве који су учествовали на Првом Васељенском Сабору 325. године у светом граду Никеји и својим богомудрим умом одбранили учење Свете саборне и апостолске Цркве, јер је онај злочестиви Арије похулио на божанство Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Свети Оци и учитељи Цркве, поучени Светим и Животворним Духом Божјим објаснише главни догмат наше вјере на којој почива хришћанска вјера православна, а то је догмат о Светој Тројици, да је Бог Један по Својој природи, односно по Својој суштини, по Свом бићу, а истовремено да је Тројичан. Ту Једну природу божанства, Једну суштину божанства, Једно биће божанства чине три лица Отац, Син и Дух Свети“.
"Ови богомрски јеретици, помрачени злим и нечастивим духом, хулише на божанство Господа и говорише за Господа Исуса Христа, превјечног Бога како је било времена када Га није било. Саме те ријечи значе да су јеретици порицали божанство Господа Христа, порицали су оно што је главно, што учимо да је Господ Исус Христос Бог од вјечности са Оцем и Светим Духом, од вјечности Син воли Оца и Духа Светог, од вјечности воли Отац Сина и Духа Светог, од вјечности воли Дух Свети Сина и Оца. То је једносушна, животворна и нераздјељива Тројица. Нијесу могли схватити својим помраченим умом да Господ Исус Христос од вјечности постоји, да се од вјечности рађа од Оца, а у времену се рађа од Пресвете дјеве Марије силом Светог и животоворног Духа Божјег. Он Своју људску природу прима од Пресвете дјеве Марије која Га је родила силом Светог и животворног Духа Божјег“, рекао је свештеник Крушић.
О. Драган је додао да је Господ по својој људској природи исти са нама људима, а главна, кључна разлика је та да је Он као Бог безгрешан, а ми људи наслеђујемо онај првородни гријех од наших прародитеља Адама и Еве и током свог живота, по својој људској природи и слабости, гријешимо.
"Зато би данас, драга браћо и сестре, управо у овој Недјељи Светих Отаца, било добро и душекорисно да се запитамо зашто ми славимо светитеље и угоднике Цркве Божје. Сама ријеч светитељ на грчком означава човјека друкчијег од осталих људи; он је савршенији и то у чему је савршенији – у вјери, љубави, надању на милост Божију. Управо су светитељи људи који су најбољи примјер јеванђељског живота следовања Божјим заповјестима и живљења по Божјим заповјестима. Они су се потрудили да Божје заповјести усвоје као начело свог моралног, духовног хришћанског живота“.
"Данас празнујемо велике светитеље Свете равноапостолне просветитеље и учитеље свих Словена, па и нашег светосавског, српског рода, Свету браћу Ћирила и Методија, који су били родом из Солуна. Захваљујући њима и њиховој мисији српски православни народ је примио вјеру хришћанску, вјеру апостолску, ону вјеру коју је проповједао Господ и Спас наш Исус Христо, коју су проповједали Његови Свети ученици и апостоли, коју су Свети Оци и учитељи Цркве, надахнути Светим Духом Божјим, одбранили и објаснили. Свети Кирило и Методије су због своје мисије, која је била равна апостолима, и названи равноапостолним и у томе је величина наше свете вјере православне што је она остала потпуно вјерна оном изворном Христовом учењу и апостолском предању и што ми православци вјерујемо и учимо онако како је Господ учио, како су Његови Свети апостоли и ученици учили и како су Свети Оци на Првом Васељенском Сабору учили и одбранили вјеру нашу“.
"На коријен Светих равноапостолних Кирила и Методија долази послије и Свети Сава Први српски архиепископ и просветитељ, који је довршио дјело крштења Срба као православног народа и који нам је дао основно обиљежје Срба православца и светосавца, а то је крсна слава, да нас подсјећа кад смо примили вјеру хришћанску и да имамо Светитеља као свог заштитника пред престолом Божјим“, бесједио је протојереј-ставрофор Драган Крушић.