Радмила Тодић-Вулићевић. Сећање на почетак бомбардовања и у Грачаници

На дан почетка Нато бомбардовања у Грачаници је одржан парастос пострадалима у агресији Нато снага на Србију и Црну гору .

У подсећању на тешке дане инвазије свештеник Бранислав Секулић је казао да Срби са Косова и Метохије својим животом стално страдају заједно са Исусом Христом, али заједно са Њим и васкрсавају. Уз стихове Ратка Поповић и Даринке Јеврић још једном је посведочено трпљење и трајење.

Оно што није изречено а лебдело је у ваздуху и титрало у срцима присутних, јесте питање : Како изгледа наша будућност. Јер, конфузију изазива и сама ситуација. Наиме, на споменик српским ратницима из 1914- 1918, венце и цвеће положили су представници општине Грачаница, коју финансирају косовске институције, затим представници Косовског управног округа, које финансира Република Србија и представници Скупштине Града Приштина које такође финансира Република Србија.

Још увек неисцељених рана због прошлости, забринути за будућност, Грачанчани су приметили да их је из године у годину све мање сабрано на овај дан. Присетили су се и да их је свих протеклих шеснаест година на почетку овог скупа звук сирене која се тада чула, опомињао и сабирао. Сада је нису пустили. Да ли су се уморили? Или је много честих подсећања? Недавно је био седамнаести март када су се подсетили мартовског погрома 2004.године. Или су људи заокупљени својим егзистенцијалним проблемима? Или је поново политика одредила како ће све изгледати. Приметили су Грачанчани да ни један медиј у Србији није обавестио о њиховом окупљању.