Београд, 30. септембар 2014
У Галерији Руског дома u Београду 25. септембра отворена је изложба поводом 700-годишњице Сергија Радоњешког. Россотрудничество и Московски државни дом-музеј припремили су изложбу о великом светитељу XIV века, који је извршио огроман утицај на своје савременике и каснију историју Руске цркве и Руске државе.
Изложба се отвара ове године на 700-годишњицу преподобног Сергија Радоњешког, кад се сећамо важног периода у развоју историје Отаџбине – Битка на Куликовом пољу, којa је означила почетак ослобођења Руског народа од владавине Татара. Уједињене око Москве, разорене руске кнежевине почеле су да стварају централизовану државу. Једна од главних личности тог времена, био је свети Сергије Радоњешки (1314-1392) чији је огромни ауторитет пробудио националну свест.
Име преподобног Сергија Радоњешког превазилази све границе, јер је његово дело својим благородним утицајем, тако дубоко проникло у живот наредних покољења, да он, од историјске личности прераста у народну идеју, а његов подвиг постаје практично заповед, завет, односно оно што смо навикли да називамо идеалним.
У сећању народном, током векова, формирао се лик великог подвижника и његових особина – снага духа, љубав према Богу, трпљење, одрицање, марљивост и милосрђе.
Сергије Радоњешки је основао, недалеко од Москве манастир Свете Тројице, који је у XVIII веку добио статус лавре. Ова лавра одиграла је велику улогу у историји Русије и историји руске духовности. За више од шест векова свога постојања прикупила је огромно културно наслеђе – књиге, иконе, уметничку графику. Управо овде велики старо-руски уметник Андреј Рубљов, у знак сећања на старца насликао је икону „Тројица“, која касније прераста у симбол руске духовности. Уочи одлучујуће битке на Куликовом пољу, у манастир Свете Тројице долази по благослов код Сергија Радоњешког кнез Дмитриј Донски. Игуман је благословио кнеза и прорекао му победу.
Преподобни Сергије постао је духовни наставник и учитељ многих подвижника – утемељивача руских православних манастира. Његови следбеници су касније основали 40 манастира и 50 обитељи. Духовно потомство великог Сергија Радоњешког раширило се по читавој Северо-источној Русији. Завети Сергија Радоњешког својим ученицима о љубави према људима, о послушности, смирењу, непрекидном напретку на путу духовног развоја – постали су основ духовне културе Русије, што се може видети на овој изложби која му је посвећена.
Старешина храма Светог Вазнесења свештеник Арсеније, је говорио о животу и раду преподобног Сегија, као и о његовој улози у руској и српској православној цркви.
У музичком делу вечери звучале су духовне песме у извођењу ансамбла „Деца нашег века“ и композиције Петра Иљича Чајковског и Рахмањинова у извођењу младе пијанисткиње Маје Марјан.