Srpska

—вештеници у историЉи српске воЉске

††††

ћилисав —екулиЮ: —вештеници у историЉи српске воЉске (1803-1920), ¬аЪево 2014, стр. 328.

»здавач: ’ришЮанска мисао: ’иландарски фонд (‘оча), ”ниверзитетски образовани православни богослови (¬аЪево), «адужбина „ЌиколаЉ ¬елимировиЮ и £устин ѕоповиЮ“ (¬аЪево)

 Ьига —вештеници у историЉи српске воЉске, написана на основу историЉске граРе сачуване у архивама и у великом броЉу разноврсних извора, представЪена Ље у манастиру –аковици благовоЪеЬем игуманиЉе мати ≈вгениЉе.

††††

Ќакон заЉедничке молитве √осподу, уводно слово казивао Ље др ¬еселинАуретиЮ, рецензент кЬиге. ѕрофесор Ље изнео наЉважниЉе детаЪе везане за кЬигу: писана Ље десетак година, припремЪена Ље у три поглавЪа и указуЉе на актуелност одговора на питаЬа шта воЉник и старешина треба да знаЉу о ÷ркви и свештеницима, а шта ÷рква и свештеници не смеЉу да занемаре када Ље у питаЬу воЉска. “екстови из ове кЬиге могу значаЉно допринети приближаваЬу воЉске и ÷ркве, истакао Ље угледни рецензент.

ѕрво поглавЪе кЬиге Ље „Ѕог ти на помоЮ, воЉниче“, у коЉем су изложене основне одреднице вере, свештеничке струке, православЪа и верског живота у српскоЉ воЉсци од 1804. до 1919. године. ѕоред пажЬе посвеЮене раду православних свештеника, направЪен посебан осврт на римокатоличку веру, као и на исламске и моЉсиЉевске вернике у воЉсци и Ьихове верске личности.

ƒруго поглавЪе кЬиге обухвата воЉничке славе, четничке молитве и заклетве. ” треЮем поглавЪу Ље „Ќезаборавник“ са поименичним подацима од 298 свештеника; ови подаци су прикупЪени из архива —рпске воЉске, а за сваког свештеника наведени су извори.

—аставни део ове кЬиге су 42 прилога коЉи чине изабрани документи о руковоРеЬу свештеницима, односима команданата са свештеничким лицима, односу ћинистарства просвете и црквених послова са министром воЉним, похвале и одликоваЬа свештеника.

††††

ѕуковник др Ѕорислав √роздиЮ Ље истакао да Ље вредност дела у томе што аутор г. —екулиЮ не допушта да 580 свештеника у ѕрвом и 629 у ƒругом светском рату, коЉи су животе положили на олтар отаЯбине, по други пут умру услед нашег заборава. Ќа Љедном месту су сабрана вредна искуствва верског живота у воЉсци од 1800. до 1920. г., што Ље значаЉно за недавно успоставЪену верску службу у ¬оЉсци —рбиЉе.

„” коЉоЉ мери се занимамо за прошлост, говори о томе колико се одговорно односимо према будуЮности, Љер да бисмо знали прави пут унапред, неопходан Ље поглед у прошлост... ” овоЉ кЬизи има много података о воЉним свештеницима, организациЉи свештеничке службе у воЉсци, правима и дужнстима воЉних свештеника, Ьиховим принадлежностима, а посебно много потресних примера о учешЮу и држаЬу свештеника у ратовима. «ато Юе амерички новинар Пон –ид написати: ‘ќви су српски свештеници изванредни Ъуди’, казивао Ље пуковник √роздиЮ и, одговараЉуЮи на питаЬа из публике, истакао да хришЮанин мора увек деловати против зла, указавши како и на коЉи начин решавати поЉаву зла потискуЉуЮи га прво у себи, а онда у другима. ЌаЉтеже код воЉничке службе, чиме се она потпуно издваЉа од сваке друге службе, Љесте то што воЉник полаже живот за другога, али убиством у рату ризикуЉе да изгуби живот вечни.

” кЬизи су изложене и —вете таЉне коЉе су обавЪане, сазнаЉемо како су се подизали необични храмови, од сандука од мунициЉе, буради, граЬа... материЉала коЉим се располаглао у тадаЬим, посебно ратним условима.

„ƒа генерал у пензиЉи г. ћилисав —екулиЮ у животу ниЉе ништа друго урадио, веЮ само ову кЬигу обЉавио, било би довоЪно да се достоЉно одужи и српскоЉ воЉсци и српском народу,“ истакао Ље пуковник др Ѕорислав √роздиЮ.

ƒр ћилорад —редоЉевиЮ, ЉереЉ наше ÷ркве и уредник ове кЬиге, важне у часу када ниЉе важна ни вера ни ќтечество, ни породица, ни нациЉа ... поставио Ље питаЬе шта се то десило да се та етичка и духовна вертикала угасила, какви смо ми Ъуди данас у односу на некадашЬе воЉнике и свештенике коЉи су физички личили на сенке, али имали чврсту воЪу, морал, елан, увек се молили Ѕогу и борили за своЉу земЪу доносеЮи ЉоЉ слободу. “и Ъуди су били утемеЪени и духовно уобличени. —рбиЉа тога времена Ље имала Љедну среЮу: свака куЮа Ље била мала црква...  Ьига пред нама Ље и поука и образац како се односити према вери и ќтечеству, напоменуо Ље протоЉереЉ —редоЉевиЮ.

—ам аутор кЬиге, генерал у пензиЉи др ћилисав —екулиЮ, казивао Ље о свом унутарЬем дубоком осеЮаЉу да треба вратити дуг свима воЉницима и воЉним свештеницима, искрено признаЉуЮи да Ље током дуге службе у воЉсци много учио и научио, али никада ниЉе било ни помена воЉних свештеника; овом кЬигом одужио Ље таЉ дуг.

—вечана сала —ветога —аве у манастиру –аковици била Ље испуЬена благочестивим народом и младим кадетима, воЉницима са ¬оЉне академиЉе, док Ље у уметничком делу поЉао дует Ѕлаговести.

«орица «ец

* * *

ћилисав —екулиЮ Ље роРен 11. новембра 1935. године у “рбушници, у општини Ћозница. «авршио Ље ¬оЉну академиЉу  о¬ £Ќј 1954Ц1957, ЉедногодишЬу ѕолитичку школу £Ќј, ¬ишу воЉну академиЉу, Ўколу народне одбране, ‘илософски факултет (одсек ‘илософиЉа) и постдипломске студиЉе - магистрирао Ље воЉну вештину. ”жа специЉалност: оперативно-штабни послови. ƒакле, дипломирани философ, магистар воЉних наука, пуковник £Ќј и генерал-маЉор воЉске –епублике —рпске  раЉине. ѕосле завшетка ¬оЉне академиЉе потпоручник —екулиЮ Ље био распореРен у “итову гарду.

 ао одличан командант и практичар, пуковник —екулиЮ Ље био премештен у ”праву √Ў £Ќј, да би са своЉим искуством допринео научном уобличаваЬу теориЉских и доктринарних докумената. ”Љедно Ље успешно завршио постдипломске студиЉе и постао магистар воЉне вештине, са темом ћетодологиЉа рада команде армиЉе. ѕензионисан Ље 1993. год. ѕосле протериваЬа српског народа из ’рватске, након „ќлуЉе", настаЬуЉе се у Ѕеограду.

††††

††††

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

27 / 09 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0