Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенетвом и свештеномонаштвом Епархије, у сриједу 30. априла 2014, у Мурину молебан жртвама које су страдале током НАТО бомбардовања овог мјеста на данашњи дан 1999.
Помену, служеном код спомен-чесме у Мурину, присуствовали су чланови породица, чији су најмилији, прије 15 година, страдали током НАТО агресије, а сјећању на њихову жртву одазвали су се и грађани Мурина, Плава, Андријевице, Берана, Подгорице и других градова Црне Горе.
Пригодном бесједом, након одслуженог парастоса, обратио се Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.
"Извршисмо овај помен, драга браћо и сестре, помолисмо се Богу за покој душа муринских жртава, које невино пострадаше од безбожне натовске силе која је преко ових и многих жртава у нашој отаџбини, преко муринског моста и преко многих мостова, преко обданишта и болница које је бомбардовала, дошла до свог циља да одузме дио наше отаџбине и то њен насветији дио – свето Косово и Метохију“.
"Нека они који се чуде што ми Косово и Метохију, против воље наше власти, зовемо својом светом отаџбином, нека виде колико је породица у Црној Гори родом и давним поријеклом са Косова и Метохије, колико је породица из Црне Горе насељавало Косово и Метохију и да ли се игдје о Косовској жртви и о светињама Косова и Метохије пјевало колико у Црној Гори. Али, Мурина је поднијела жртву прије 15 година, а прије 70 година и Велика се придружилa по својој жртвености Косову и Метохији и Јасеновцу“, казао је Владика будимљанско-никшићки.
Он је истакао да су невине жртве муринских страдалника пред лицем Божјим и у очима поштених људи вриједније од цијеле ратне армаде НАТО пакта и зато њихову жртву никада не смијемо заборавити.
"Ове невине жртве, нарочито ова дјечица од десет до 14 година Јулија, Оливера и Мирослав, а и ови одрасли људи старац Манојло Коматина и ништа мање Вукић Вулетић и Милка Кочановић, сви они су жртве пред лицем Божјим и вриједнији су пред лицем Божјим и у очима поштених људи од цијеле ратне армаде НАТО пакта. Ми у ту вриједност гледамо насупрот сили земаљској која гута земље и народе. Не можемо, иако је сила велика, да газимо по истини, а нарочито нико не може да нас присили да газимо по жртвама и вријеђамо жртве, као што сви они који у нашем народу хвале НАТО пакт вријеђају ове жртве и не раде добро за своју отаџбину и за свој народ“.
"Од таквог поступка гажења, заобилажења истине и вријеђања жртава не очекујемо ништа добро. Али, нека свак ради онако како мисли да је најбоље, ипак, чини ми се, да поједини мисле да је најбоље само оно што њиховим личним интересима одговара, а тако нас нијесу учили наши преци и то није наше васпитање. Нека овај помен који извршисмо Господ прихвати као малу нашу жртву и сјећање на ове мученике, тиме потврђујемо да их нијесмо заборавили, као што је и онај помен великог страдања у славној и великој Велици. Ове године се навршава 70 година од геноцида који је почињен над Великом, ни једно ни друго не можемо заборавити. Сама стварност нас обавезује, а подсјећају нас и наши тзв. пријатељи, који нас свако мало, сваких двадесет, тридесет до педесет година бомбардују, па ни они нам не дају да то заборавимо“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Г. Јоаникије.
Сјенима муринских жртава, чија имена су исписана на спомен-чесми, поклонили су се чланови породица страдалих, затим ученици и просвјетни радници ЈУОШ "Петар Дедовић“ из Мурине, бројне делегације и грађани. Вијенце су положили представници неколико удружења, невладиних организација и политичких партија.
Помену су присуствовали и предсједници општина Плав, Андријевица и Беране: Орхан Шахмановић, Славко Стијовић и Драгослав Шћекић са сарадницима – потпредсједником општине Беране Светом Митровићем, предсједником Скупштине Гораном Киковићем и Веселином Бакићем.
У дому културе "Милија Милачић“ потом је
одржана трибина посвећена НАТО бомбардовању Мурине 1999,
на којој су поред домаћина Брана Оташевића, говорили и
академик Зоран Лакић, др Божидар Бојовић и Божидар
Вуксановић.
Бомбардовање Мурина 30. априла 1999. сматра се једним од
најтежих злочина током НАТО агресије на Савезну Републику
Југославију. Авијација је тада са десетак пројектила
бомбардовала мост на Лиму који се налази у центру насеља.
Страдали су цивили, међу којима и троје дјеце Оливера
Максимовић (13), Јулијана Брудар (10) и Мирослав Кнежевић
(13), ученици Основне школе "Петар Дедовић“.
Том приликом животе су изгубили и Вукић Вулетић (56),
радник школе, Манојло Коматина (72), пензионер и Милка
Кочановић (69), домаћица. У нападу су повријеђени Жељко
Белановић, Светлана Зечевић, Тина Миловић, Мирко Шошкић,
Данило Јокић, Васко Чејовић, Слободан Миросављевић и
Славко Мирковић.
Спомен жртвама НАТО агресије организовала је мрежа невладиних организација “Не у рат, Не у НАТО“ и НВО ИН4С.