Srpska

ЌестаЉу —рби у задарском залеРу

” –авне  отаре и Ѕуковицу вратили су се само старци коЉи су измеРу избеглишта и оронулих огЬишта изабрали да буду сахраЬени у родном краЉу.

Ќапуштена куЮа у ƒоЬем  арину Ќапуштена куЮа у ƒоЬем  арину
††††

Ѕенковац, Ѕиоград Ц «а десет до 15 година —рби Юе у задарском залеРу бити присутни Љош само као статистичка грешка. ƒо тада Юе помрети старци коЉе Ље зов родног краЉа нагнао да се врате у –авне  отаре и Ѕуковицу, опустошене у „ќлуЉи” 1995. године. »за Ьих Юе остати гробЪа и понека обновЪена црква, коЉи Юе подсеЮати да Ље то некада био простор у коме су далматински —рби били веЮинско становништво.

” меРувремену, Љедноставно нестаЉу старе куЮе у опустелим селима коЉа су скраЉнута са главних путева, па су зато и преживела судбину многоброЉних српских насеЪа коЉа су комплетно уништена минираЬем. ” ствари, меЬаЉу адресе, Љер комшиЉе ’рвати за багателне паре купуЉу напуштене куЮе због ручно клесаног камена коЉим зидаЉу и облажу нове обЉекте за смештаЉ туриста. Ћепше Ље, а и ЉефтиниЉе.

„¬ратили смо се овде да скончамо, да нас сахране уз наше претке. “о Ље боЪе него да смо остали у избеглиштву, на терет другима. Ќема нас много, у сваком селу по двоЉе-троЉе, и док смо на ногама, може се. ∆ивимо од поЪопривреде, продаЉемо стоку, а ту су и пчеле”, каже —имо јлаваЬа из ƒоЬег  арина.

” √орЬем  арину Ље, по попису из 1991. године, живео 851 —рбин, три ’рвата, пет £угословена и 17 осталих. —ада су ту „домаЮи” ’рвати и нешто муслимана коЉи су ту насеЪени из средЬе Ѕосне. Ќа обали мора им Ље добро, нема великих снегова и магле и сада се баве туризмом. Ќа —рбе подсеЮаЉу само Љош остаци цркве коЉа Ље до темеЪа минирана 1995, неколико месеци после „ќлуЉе”. ” меРувремену, у складу са новим становницима, у √орЬем  арину Ље подигнута католичка црква.

„«а то што нема више —рба криви смо и ми сами. Куди нису приЉавЪивали куЮе за обнову, а ништа их ниЉе коштало да то ураде. ƒобили смо кров, столариЉу, санитариЉе. ≈во, ту Ље Љош Љедна куЮа са новим кровом коЉа припада бившем пуковнику наше воЉске. ќн вероватно не сме овамо, али Ьегова жена Ље поднела захтев за обнову и сада деца долазе лети овде на одмор”, прича —имо, коЉи Ље две године избеглиштва провео у ЅачкоЉ.

Ќа каштелу у Ѕенковцу, у коЉем Ље некада живело 74 одсто —рба, уз нешто мало ’рвата, док су преостали били £угословени из мешаних бракова, сада се виЉори хрватска застава. Ќема трагова ратних деЉстава, али Ље модеран хотел изграРен неколико година уочи рата девастиран и напуштен. Ќема више £Ќј и оближЬе касарне, па тако ни гостиЉу за заклетве воЉницима од ¬ардара до “риглава.

»наче, садашЬи Ѕенковчани причаЉу да Ље српско становништво 1995. побегло толиком брзином да су хрватски воЉници на столовима затицали Љела коЉа су се тек охладила.  о се ниЉе повукао на време, Љедини спас су му били пунктови ”нпрофора.

„Ѕило Ље свега. ћоЉа Љединица Ље имала задатак да очисти путеве од заостале и напуштене српске ратне технике. “у код Ѕенковца смо наишли на двоЉе старих, они уплашени, кренули за своЉима, али заостали. ƒали смо им храну и воду, нешто новца и упутили их ка ”нпрофору. ѕосле, када смо се враЮали, видели смо да их Ље неко убио и бацио у драчу (шипражЉе) краЉ пута. Ўта су они коме сметали не знам, али таЉ коЉи их Ље побио сигурно ниЉе ни видео прву линиЉу веЮ Ље ишао иза воЉске и пЪачкао”, прича Љедан бивши хрватски бранитеЪ из Ѕиограда на мору.

»нсистира да му не спомиЬемо име Љер, како каже, српски медиЉи се читаЉу и у ’рватскоЉ, па да не буде проблема.

„Ўта Ље било Ц било Ље, не треба заборавити, али нити се изнова враЮати на рат и сукобе”, каже он.††

Ќа путу од Ѕенковца ка Ѕиограду на мору, призори разараЬа су присутни на сваком кораку.  уЮе коЉима су минирани носеЮи зидови, а плоче сложене као карте систематски су уништаване после „ќлуЉе”.

ѕоред школе у ѕолачи, на месту Љедне срушене куЮе, направЪен Ље своЉеврстан споменик. ¬елики комад носеЮе плоче поставЪен Ље вертикално Ц као нека модерна уметничка поставка.

ƒаЪе низ пут, код скретаЬа за “иЬ, у низу остаци минираних српских куЮа. ј у  акми, на месту где су се пре рата локални —рби окупЪали да играЉу балоте, сада Ље поставЪен Љарбол са хрватском заставом. ƒа Ље ту била линиЉа фронта, сведоче и многоброЉни графити Ц велика слова „”” и поздрави јнте √отовини. ќн, како се може чути, у оближЬим ѕакоштанама живи повучено, држеЮи се даЪе од политике.

ЌевидЪива линиЉа

’рватски досеЪеници из Ѕи’ су у ƒалмациЉи усмеравани у места коЉа су до рата била претежно српска. “о Ље случаЉ и са —милчиЮем, коЉи као да Ље подеЪен невидЪивом линиЉом.  ада се у то место улази из правца «адра, све Ље под конац Ц куЮе са уредним двориштима, нове фасаде, добри аутомобили. ƒаЪе низ пут, потпуно друга слика: на куЮама су Љош видЪиве закрпе оштеЮеЬа у рату, урушени економски обЉекти, а возни парк као из средине осамдесетих Ц „ЉугиЮи” и „стоЉадини”. “у живе —рби повратници коЉи при избору посла немаЉу „велики” избор Ц граРевина или поЪопривреда.

ћарко ЋакиЮ

ѕолитика

27 / 04 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0