Кроз многовјековну традицију свога постојања Православна Црква је увијек посвећивала посебну пажњу и важност празднику Благовјести. Са пуним правом можемо рећи да по своме садржају и спасоносној истини коју носи у себи, праздник Благовјести је заиста посебан и непоновљив васељенски догађај у цјелокупној људској историји. То није само чудесно јављање арханђела Гаврила Богородици, то је дан када је човјечанство посјетила безмјерна Љубав Божија и тиме наговјестила свеопште спасење људскому роду.
Личност и дјело Пресвете Богородице у историји спасења човјечанства је непоновљиво. Из цијелога људскога рода она је нашла милост пред Богом да буде изабрана као најчистији и најсветији сасуд и прими у себе самога Бога. За велико дјело спасења она је била изабрана још у утроби своје мајке. Као мала дјевочица, са свега три године бива посвећена Богу, а затим читав свој живот проводи побожно, у посту и молитви, испуњењу заповјести. А када се навршила пуноћа времена у утроби Богородице, Духом Светим бива непорочно зачет сам Син Божији. Због тога је њено дјело у погледу спасења човјечанства безмјерно велико, јер родивши Сина Божијега, она је објавила тајну спасења свима људима. Свети отац Јустин надахнуто говори о значају Пресвете Богомајке за спасење људскога рода; све што је Господ Христос учинио у овоме свету, од Ње је. Она Му је дала ту човјечију природу, Она му је дала душу нашу, дала му срце наше, дала му тело наше, да би све то Он спасао, да би све то испунио Богом, да би све то очистио, осветио, обожио и тако човека, биће људско рођено испунио највећом радошћу, бесмртном радошћу, сверадошћу. А то, то је подвиг и дело Пресвете Богомајке.
Управо данас, на праздник Благовјести, Арханђел Гаврило бива послан са неба Пресветој Богородици, да саопшти благу и радостну вијест о рођењу Спаситеља свијета. Саопштавајући да ће зачеће у њеној утроби бити од Духа Светога, он свједочи о великој небеској тајни, тајни над тајнама, коју човјчанство до сада није видјело. Да ће сам Син Божији на један потпуно надприродан начин, људском разуму никако појмљив и схватљив, родити се од дјеве и постати сличан људима. О томе нам дивно говори и Свети Јован Кронтштадски, да тајна данашњега дана приводи у изумљење не само људске, него и анђелске умове. И они сами немогу да разумију како Беспочетни и Неприступни Бог узима на себе образ слуге и постаје човјек, а да при томе не престаје бити Бог. И заиста само кроз призму вјере овај уникални догађај неба и земље може бити разумљив! Као свемогући Бог, Христос је могао устројити спасење човјека и на неки други начин. Али је изабрао пут рођења и оваплоћење од Пресвете Дјеве, говоре свети оци, да би на такав начин, на себе узео грешну природу људску, ослободио је од гријеха, а затим је светио, обожио и узњео на небо. Повријеђена гријехом, удаљена од Бога, људска природа се налазила заиста у тешком стању. Човјечанство је све више тонуло у духовну бездан и пропаст, и једноставно било је потребно да се деси један такав васељенски догађај Промисла Божијег, као што је Оваплоћење, који је поново уздигао човјека и вратио му првобитно достојанство дарована Богом.
У празднику Благовјести откривена је безмјерна љубав Божија према људскоме роду. Жеља да се сви спасу и дођу до познања истине, била је главни мотив Спаситељевог доласка на земљу. Из љубави Он ствара свијет и човјека, и из љубави Он долази на земљу да нађе и спасе оно што је изгубљено. Његова љубав према нама постаје још много већа када се узме у обзир да Он путем овплоћења узима на себе људски образ, то јесте постаје подобан и сличан нама, у свему осим у гријеху. На тај начин Бог силази на земљу и постаје човјек, да би човјека учинио Богом по благодати и вазњео га на небо. У томе се и састоји цјелокупна радост и спасоносна тајна Благовјести, да се божанска природа сједињује са човјечанском, да би се по ријечима светога Атанасија Великог сви људи на земљи обожили.
Данас би почетак спасења нашег, радостно се пјева у тропару Благовјести. Моментом оваплоћења фактички се свршило и спасење човјечанства. Цијели Стари Завјет људи чекају утјеху Израиљеву, исчекивају Спаситеља свијета. Људи живе у нади и очекивању, јер пророци стално наговјештавају да ће, када дође пуноћа времена Бог послати Спаситеља. И та велика тајна Божијега промисла и старања свршава се данас. Арханђео говори Богородици радуј се Маријо! Али радујте се и сви људи на земљи, јер Син Божији долази ради свих. Блага вијест Богородици уједно је и блага вијест свима који са нестрпљењем и живом вјером чекају Христа. Велика пропаст између неба и земље учињена гријехом, више не постоји. Утрoба Богородице спушта небеса на земљу и постаје вјечна веза и савез Бога и човјека. Док Света Дјева прима у своју утробу Превјечнога Бога, ми смо дужни да припремимо своја срца, да би се у њих достојно уселио сам Господ. На тај начин ми постајемо «причастници Божанске природе», по ријечима светога апостола Петра, «постајемо богови по благодати» (Друга. Посланица Петрова. 1.4). А то се дашава искључиво у Цркви, гдје се човјеку даје уникална могућност да се кроз свете тајне испуни благодаћу Светога Духа и «дорасте до мужа савршеног, у мјери пуноће Христовог узраста» (Ефес. 4, 13). Тада сви можемо радостно клицати са апостолом Павлом да «не живим више ја, него живи у мени Христос» (Галат. 2, 20). На тај начин праздник Благовјести нам широко открива двери охристовљења и обожења човјека по благодати. Због тога је овај дан посебан и спасоносан, дан када свака твар разумна са радошћу празднује и небеса се са њима радују.
Ми данас прослављамо Пресвету Богородицу која је положила почетак нашега спасења. А прослављајући њу ми славимо и хвалимо њенога Сина који је благоизволео да се усели у њену утробу и на тај начин људима учини лако доступно спасење. Али ми људи Њу прослављамо не само као посредницу нашега спасења, него искрену заступницу цијелога људскога рода. Она и данас својим молитвеним заступништвом непрестано бди пред престолом свога Сина и усрдно узноси наше молитве, подвиге, сузе и уздахе. Својим небеским покровом штити нас од сваких недаћа, патњи, болести, сртрадања. Духовно руководи ка спасењу, утишава сваку несугласицу и раздор међу људима, вјерне умудрује, а маловјерне води к познању истине. Једном давно, прије више од двије хиљаде година, постављени мост између неба и земље, на сву вјечност повезује све који искрено желе да се преко њега домогну вјечнога Царства и живота са Богом. Због тога је у исто вријеме и велика спасоносна тајна и безмјерна радост праздник Благовјести, којом треба де се сви ми радујемо! Радује се Благодатна и радујте се људи сви јер Син Божији постаде син Човјечији!