Потомак Махмут-паше Бушатлије вратио се православљу

    

Потомак Станка – Скендер-бега Црнојевића и Махмут-паше Бушатлије Махмут Бушатлија вратио се на Сретење Господње, 15. фебруара, у православну вјеру. Он је, како је саопштено из Митрополије црногорско-приморске, на крштењу добио име Станко, а тај свети чин примио је у цркви на Ћипуру, на гробу Ивана Црнојевића. Крштење је обавио секретар ЕУО Митрополије црногорско-приморске, архијерејски протопрезвитер цетињски отац Обрен Јовановић.

Након крштења, Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, миропомазао је Станка.

У литургијској бесједи на Сретење Господње, Митрополит Амфилохије је подсјетио да је Станко Црнојевић прије пет стотина година дошао као санџак-бег на Цетиње.

„Данас, на овај дивни празник, његов потомак је примио Свето просвећење на гробу свога праоца Ивана Црнојевића, у оном манастиру који је подигао Иван Црнојевић, у манастиру који је био и остао духовно огњиште, светилиште и просветилиште овога града и овога народа. И данас сам и ја као Митрополит црногорски први пут схватио онај благослов Светога Петра Цетињскога послије битке на Крусима 1796. године, када су му Црногорци донијели главу Махмут-паше Бушатлије. И када је он узео његову главу у своје руке, између осталог је рекао: ‘Када би они који су у овом дуњалуку знали чија је ово глава, многи би заридао и у црно се обукао. И рекао је Црногорцима: ‘Ову главу, под мојим проклетством, да чувате, и да се нико не усуди да је скрнави’ И од тада до данас глава Махмут-паше Бушатлије се чува у Цетињском манастиру, поред ћивота Светога Петра Цетињског“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Митрополит Амфилохије је додао: „А, ево данас, његов потомак Махмут Бушатлија, који је до сада носио његово име, вратио се своме дому, својој Светињи, вратио се гробу свога праоца Ивана Црнојевића“.

„И од Махмута, ево га, поново, обасјан свјетлошћу, истином и љубављу Божјом, постао је Станко Црнојевић“, закључио је Митрополит Амфилохије.

Милица Крговић

Ваш коментар
slobodan jarcevic2/25/2014 1:00 pm
Мислимани научени, да не признају да су Срби. Убедјују их, да су иѕ средњевековне Босне и да су потомци Илира, а да су Срби потомци Словена.
Једноставно питање за муслиманске повјесничаре: По којем основу муслимани из Обреновићеве Србије (пресељени у Босну, Херцеговину, Црну Гору, Турску, Рашку, Метохију, Косово и Македонију – после 1830) могу бити Бошњаци, а не Србијанци? Још једноставније (додатно) питање: Како ови муслимани из Србије, ако су им преци дошли у седмом столећу после Христа из Русије, могу бити исто што и муслимани у Босни, кад повјесничари у Сарајеву уверавају да су преци становништва у Босни антички староседеоци (Илири)?
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×