Фототипско издање „Српског магазина“

    

С благословом Архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског Амфилохија, а у част прославе 600 година од пОдизања цркве Светог Николе у манастиру Праскавица и у спомен на архимандрита Дионисија Миковића (18611942), књижевника, издавача и родољуба, из штампе изашло фототипско издање „Српског Магазина” часописа који је излазио за 1896. и 1897. годину.

Фототипско издање објављено је у издању манастира Праскавице као и предузећа „Капирајт ДОО Будва” и Градске библиотеке и читаонице Херцег Нови. Пројект је реализован уз помоћ општине и Туристичке организације Будве, а настао је захвајујући срећном споју искуствених проређивача професора Веселина Песторића и библиотекара Невенке Митровић из Херцег Новог, у чијој су библиотеци сачувана два броја „Српског Магазина” који су сада у виду лијепо опремљене књиге поново пред читаоцима.

Пар година пред крај 19. вијека уредник архимандрит Дионисије Миковић и његови сарадници сакупили су обимну грађу која је и за данашње појмове, а не за то вријеме, жанровски хетерогена и тематски богата. У којој је истинољубивост народног ствараоца оставила двоструке садржаје, љепоту и смисао живота на једном простору које су наслијеђене од узорних предака и благодет изузетног поднебља. Коју год страницу да окренемо наилазимо на дравоцјености које свједоче о богатом животу које су даровити сакупљачи сачували у оно вријеме, за ово наше вријеме и за времена која долазе.

Увјерени смо да ова књига коју су у овом издању као издавачи припремили архимандрит Димитрије (Лакић), јермонах, Климент (Бољевић), Марко Кентера и Невенка Митровић својим умјетничким асоцијацијама пренијели и широј јавности приближили богату ризницу народног стваралаштва са простора Боке, Далмације, Херцеговине, Босне и Црне Го ре о којем, је у току свог излажења писао „Српски магазин”.

Ти тадашњи записи и текстови и кроз овај нови наслов свједоче о непрекидном изворишту народног духа, континитету блиставог стваралачког наслеђа и богатој култури завидних вриједности. Сваки текст, загонетка, пословица порука уЈедно освЈетљавају једно вријеме које је дуго било у тами али и осликавају и људе тог доба на прелазу између 19. у 20. вијек. У књизи односно бројевима „Српског Магазина” читаоци ће наћи мудре поруке које је изњедрио и језгрио народни дух и живот на просторима Боке, Херцеговине, и Далмације на којој се потхрањивала трајна чежња и вишевјековни сан за слободом.

На овим страницама могуће је прочитати „Братски дозив” босанским и херцеговачким беговима. Престављене су бројне личности попут Љубомира Радивојевића,Светог Петра Цетињског, поморца Андра Јована Ђурковића из Рисна . Ту су и бројне слике из херцеговачког живота попут приче „Кавеџија” којаје забиљежена у Невесињу. Ту су приче о старинским црквама, и мало познате народне пјесме попут „Бој на Планој и Трновици код Билеће 20. и 21. новебра 1875. године” у Херцеговачком устанку коју је спјевао слијепац Лазар Бубало Херцеговац, а у Дубровнику 20. августа 1876. записао учитељ Ђође Бабић, родом од Билеће. Ту је, како у часопису стоји, српска народна пјесма из Босне „Погибија кнеза Данила И Петровића Његуша и узрок окупације Босне и Херцеговине”.

Све ово и мношто још других детаља доноси и поново открива „Српски магазин” фотипско издање које је зато значајно остварење.. Остварење које показује да смо ми народ од културе и мјере да смо народ који показује да је свака генерација па и генерација архимандрита Дионисија Миковића оставила на овај и други начин диван писани траг. Траг који смо ми дужни да сачувамо и наставимо.

Сарадници бројни угледници

Да се „Српски Магазин” може назвати и књижевним показују прикази и оцјене о књигама и дјелима наше али и свјетске књижевности. Те критике и приказе писала су најпознатија имена књижевног и културног живота људи који су сарађивали у часопису архимандрита Дионисија Миковића који је излазио у Рисну, јер је уредник био тада игуман манастира Бања. Миковић као уреник није заборавио ни преплатнике предбројнике, а њихов списак показује да је његов часопис читан широм тадашње српске дијаспоре, у Војводини, Босни, Београду, Задру, Цетињу, Цариграду. У Мостару је преплатник био митрополит херцеговачки Серафим Перовић, свештеник Светозар Грубач, поп Марко Кисић, парох корјенићки и бројни знани и незнани преплатници. Вељко Радојевић из Херцег Новог окупља бројне сараднике на прикупљању народних умотворевина, међу којима су Новица Николић из Никшића, Божо Радовић и Јово Аврамовић из Херцег Новог, Ристо Поповић са Зубаца.

З. Шакотић

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×