Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије казао је да је Саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици никао у тешком времену.
Он је рекао да су на овом простору биле и постојале хришћанске светиње од апостолских времена, од појаве хришћанства на овим просторима. „Те светиње су биле управо ту око оног мјеста гдје је никао овај величанствени храм, од апостола Павла и апостола Тита, а нарочито од трећег и четвртог вијека, то јест од времена великог цара Константина“.
„Управо на том освештаном простору је израстао овај храм Христовог Васкрсења, као наш принос, принос народа Божјег овога мјеста васкрсломе Христу и у исто вријеме као принос Црне Горе свјетској хришћанској култури и цивилизацији“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски.
Владика је рекао да је подгорички храм представља синтезу црквене архитектуре истока и запада. „Тако је овај храм саборни и по том неком свом васкрсавању кроз њега свеукупног културног и духовног наслеђа овог поднебља и овог мјеста. Онај ко буде проучавао храм видјеће шта све није у њега уграђено, какви све орнаменти нијесу пронађени и поново васкрсли, и споља и у унутрашњости храма“.
Митрополит Амфилохије је новинарима показао реплику Подоричког дискоса познатог у науци као „Подгоричка чаша“, који је у 19. вијеку пронађен на остацима древне Дукље, а сада се чува у Ермитажу у Санкт-Петербургу. Он датира управо из времена Светог цара Константина.
„Не ради се ни о каквој чаши већ о литургијском дискосу. Кроз овај храм и овај дискос је васкрсао и постао познат у читавој васељени“, рекао је Митрополит црногорско-приморски и најавио да ће он бити поклон православним патријарсима и архиепископима као успомена на чин освећења храма.
Владика је посебно заблагодарио свима који су се уградили у овај храм кроз прилоге – од архитеката, мајстора, сликара и вајара из свих крајева „одавде до Београда, Екатеринбурга, Санкт-Петербурга, Јерусалима, Вороњежа, Лвова“.
„Оно што мене највише дира, морам да признам, то је сиротињска лепта која је уграђивана у храм. А таквих је безброј“, рекао је Владика и навео примјере пензионера са малим примањима и радника подгоричких и других предузећа који су редовно од својих малих мјесечних примања издвајали финансијска средства за градњу храма.
Владика је рекао да је Влада Црне Горе у старту градње храму приложила 1 725 000 ондашњих марака. „Влада је и сада поново притекла у помоћ, не само оснивањем одбора за прославу и освећење храма. Исто тако и градоначелник Подгорице Миомир Мугпоша. Имали смо у своје вријеме, као што знате, и одређених трвења између Главнога града и Митрополије, међутим, овај храм очевидно, поред осталих чуда чини и то чудо, и то и јесте његов смисао, да обједини и помири људе, да их збратими“.
„То је смисао свих храмова. Храм је управо тако грађен и тако се он и освећује“, поручио је Митрополит Амфилохије.
Митрополит је посебно нагласио помоћ у градњи храма коју су пружила Министарство вјера и предузећа из Србије, као што су М-тел, Дунавосигурање, НИС, Железнице Србије, као и помоћ наших исељеника из Америке.
„Око шест милиона евра је до сада утрошено у градњи овога храма“, казао је Митрополит Амфилохије.
Владика је рекао да се на свечаност освећења храма очекује долазак црногорских државних званичника и званичника из региона, представника других хришћанских цркава и традиционалних вјерских заједница, дипломата, научних, културних, и политичких посленика.
Он је рекао да ће освећењу храма присуствовати и предсједник Републике Српске Милорад Додик, који је храму приложио 50 000 евра.
„Занимљиво је да сада много туриста обилази храм и многи од њих питају из ког је вијека. То ми је најдрагоцјенија похвала“, закључио је Митрополит Амфилохије.