Srpska

¬ладика £оаникиЉе служио парастос ¬ладимиру —тиЉеповиЮу у £аворЉу код ∆абЪака

Мегово ѕреосвештенство ≈пископ будимЪанско-никшиЮки √. £оаникиЉе служио Ље са свештенством, у суботу 28. септембра 2013. године, —вету заупокоЉену ЋитургиЉу и парастос у цркви —ветих апостола ѕетра и ѕавла у селу £аворЉу код ∆абЪака.

—аслуживали су: свештеник ћиливоЉе £ововиЮ, парох жабЪачки, архимандрит »саиЉа  рговиЮ, игуман манастира ЅиЉела код Ўавника и ЉероРакон јгапит ƒрагоЉевиЮ, сабрат манастира АурРеви —тупови. ЋитургиЉи Ље присуствовао вЉерни народ жабЪачког краЉа са коЉим и мати  атарина, игуманиЉа манастира ѕодмалинско код Ўавника са сестринством.

Ќакон —вете ЋитургиЉе ѕреосвеЮени ≈пископ £оаникиЉе служио Ље парастос ¬ладимиру —тиЉеповиЮу, припаднику  раЪевске воЉске у отаЯбини, коЉи Ље убиЉен на «адушнице 1943.године у Ѕосни, а након 70 година Ьегови посмртни остаци су пронаРени, пренесени у £аворЉе и сахраЬени поред цркве првоврховних апостола ѕетра и ѕавла.

ќвом приликом, сабраном народу и породици покоЉног ¬ладимира, бесЉедио Ље Мегово ѕреосвештенство владика £оаникиЉе.

"” име ќца и —ина и —ветог ƒуха.
ѕриЉе двиЉе године, на ѕетровдан, имали смо овдЉе лиЉеп велики народни окуп, поред ове нове цркве када смо извршили освеЮеЬе ове новоподигнуте светиЬе. “ада смо видЉели сви да Ље ова светиЬа Ѕогу посвеЮена, —ветим апостолима ѕетру и ѕавлу и да Юе она имати, иако Ље невелика по своЉим димензиЉама споЪашЬим, велики значаЉ. “ога дана Ље овдЉе било све лиЉепо, красно, дивно свечано, али та свечаност не би била потпуна без ове данашЬе тужно-радосне свечаности. “ужне зато што обавЪамо сахрану, сахрана Ље увиЉек тужна, али та туга Ље траЉала од 1943. прошлог виЉека до 13. године овог виЉека па сад треба рачунати колико Ље то година и децениЉа. ƒуго Ље траЉала та туга, а надам се, да се на неки начин, данас завршава и закЪучуЉе и претвара у радост, Љер се ¬ладимир вратио свом завичаЉу, вратио своЉоЉ супрузи Ќеди. ќвдЉе га дочекуЉе Ьегово потомство, Ьегов син ћиле и кЮери, потомци, унучад, родбина, овдЉе га чекаЉу и Ьегови шураци, чиЉа прича Ље много трагичниЉа."

"≈то како Ље то било. ќд троЉице синова ћашанових не остаде ниЉедан жив, сви изгибоше, сви пострадаше и не само што изгибоше, него им не дадоше, браЮа, ни да се сахране у гробЪу, сматраЉуЮи да они ниЉесу достоЉни овог гробЪа, али Юе вриЉеме показати да они коЉи су им забраЬивали да су тиме урушили своЉе достоЉанство, а Ьихово подигли.  ако вриЉеме иде то Юе се све више и више откривати пред нашим очима, Љер човЉек Ље прилично кратковид, не види све одЉедном, мало Ље оних коЉи виде све одЉедном и погрешно виде оно што виде. ќд троЉице потомака ћашанових остаде само Љедна кЮер Ќеда, као иза грома, али на ЬоЉ би благослов и среЮа те она прими све муке и све несреЮе коЉе су Ље снашле, али их поштено и часно изнесе. ”дата за ¬ладимира —тиЉеповиЮа, учитеЪа, Љедног од првих школованих Ъуди из овог краЉа; родила троЉе дЉеце, али прерано, на жалост, постала удовица, остала без свог мужа коЉи погибе као припадник £угословенске краЪевске воЉске у отаЯбини. ѕогибе за своЉу отаЯбину и за своЉ народ и за своЉу вЉеру, али послиЉе рата му то нико не призна, меРутим, они коЉи гину за своЉе отачаство из Ъубави, а ¬ладимир Ље узео пушку да брани своЉу отаЯбину, а не да Ље изда и погинуо Ље, како прочитасмо у ЬеговоЉ биографиЉи од швапског зрна, на среЮу ниЉе од братског, надамо се. » то Ље нека утЉеха што ниЉе погинуо од братске руке, Љер се овдЉе више гинуло од братске руке него од окупаторске. “реба само преброЉити жртве погибиЉе у току ƒругог свЉетског рата и с Љедне и с друге стране, и партизанске и четничке, па Юемо видЉети да Ље много маЬе изгинуло, неупоредиво маЬе изгинуло од окупаторске руке него од братске, на жалост, то Ље наша несреЮа. ј та несреЮа се испртила на дому ћашана —таниЮа, лише Ьегове кЮери Ќеде. » ево, драга браЮо и сестре, како Ље никла ова светиЬа, како Ље подигнута."

"ѕрича о овоЉ светиЬи Ље чудесна, дирЪива прича о оцу и сину. —виЉетли лик ¬ладимира —тиЉеповиЮа ниЉе никако могао бити угашен иако су многи, сигурно, покушавали да га угасе и да га упрЪаЉу у душама Ьегове супруге и Ьегове дЉеце и наравно, морало се учинити нешто важно, велико и дивно, нешто племенито да би се ¬ладимир вратио своме завичаЉу онако како то и Ьему приличи и Ьегов син ћиле, сабираЉуЮи дане свог живота донио Ље наЉпаметниЉу одлуку, иначе врло интелигентан човЉек, Ѕогом обдарен. –иЉешио Ље да подигне ову цркву за покоЉ душа своЉих родитеЪа честитих, намучених и напаЮених, али, сигурно, и за покоЉ душа своЉих уЉака, чиЉи спомен Ље брисан и у камен затуцан, али и поред тога остаЮе вЉечан, Љер су били родоЪуби, Љер су били честити, школовани Ъуди, храбри Ъуди, али велики страдалници, но да не идемо даЪе. ќво Ље уЉедно и Љедан свечани чин."

"ƒошао Ље ¬ладимир из  оЬица, из мЉеста ЅиЉеле, гдЉе Ље био своЉе кости оставио привремено, своме £аворЉу, своме ƒурмитору, своЉим прецима, своЉоЉ Ќеди. £едино Ље овдЉе могао наЮи мира и покоЉа, а Ьегов син ћиле се потрудио да на наЉбоЪи начин Ьему обезбиЉеди мир и покоЉ. ¬идио Ље ¬ладимир ову дивну црквицу овдЉе на гробЪу и ЬоЉ се веома обрадовао, а она Ље само слика Ќебеских дворова у коЉоЉ се Ьихове душе усеЪуЉу. Ќека честитом ¬ладимиру, Љедном господину свог времена, храбром човЉеку и родоЪубу, Љунаку, Ѕог даруЉе мира и покоЉа у ÷арству небеском и ЬеговоЉ супрузи, намученоЉ и напаЮеноЉ, коЉа нема маЬу заслугу од Ьега, него Ље преузела и Ьегову и своЉу заслугу оног дана кад Ље остала удовица и честито, чесно и Љедну и другу испунила и може послужити за примЉер многима."

"ј и ћилев примЉер може послужити многима, Љер иако Ље човЉек био слободан у свом времену, ишао Ље животним путем како Ље ишао, како се и могло у том времену, наравно, пролазеЮи кроз многа искушеЬа, Љер су га многи, како су то говорили, као четничког сина сигурно хтЉели скраЉнути и понизити, али Ьега Ље Ѕог чувао, а и налазио Ље Ъуди приЉатеЪа, па добро, али Ље важно ово што Ље на краЉу учинио, мислим г. ћиле, можда, наЉважниЉе од свег ¬ашег бавЪеЬа друштвеним дЉелатностима, Љавним службама, осим породичних обавеза, ово Юе остати ¬аше наЉтраЉниЉе и наЉспомиЬаниЉе дЉело што си подигао ову цркву и, нарочито, што свог оца ниЉеси заборавио и види се да га никад ниЉеси заборавио, него си само гледао да га на достоЉан начин пренесеш и вратиш свом завичаЉу и да тако испуниш своЉу дужност према оцу."

"Ќека те за то √оспод благослови и награди, од нас и од свих за то ти припада благодарност и захвалност, а твом честитом оцу ¬ладимиру и твоЉоЉ маЉци Ќеди и твоЉим уЉацима нека Ѕог даруЉе мира и покоЉа у ÷арству небеском поред ове светиЬе, нека √оспод даруЉе утЉеху свима онима коЉи су ожалошЮени, коЉи су туговали дуги низ децениЉа, нека Ьихову тугу обрати у радост. јмин Ѕоже даЉ.“

ѕотом се, у име породице, обратио ћиленко —тиЉеповиЮ, коЉи Ље описао животни и мученички пут свог оца ¬ладимира, чиЉе су кости нашле своЉ мир и покоЉ послиЉе седамдесет година.

"ѕреосвештени ¬ладико £оаникиЉе, ¬исокопреподобна игуманиЉо мати  атарина, часни монаси и поштовани свештеници, драги приЉатеЪи, драга родбино.
Ќе постоЉе риЉечи коЉима бих у потпуности изразио захвалност што сте данас, овдЉе да са мном подиЉелите моЉу духовну радост због тога што након 70 година, ево данас, остатке сЉена мог оца ¬ладимира ћидова предаЉем дурмиторскоЉ земЪи у гробЪу £аворЉу, у селу гдЉе Ље роРен да ту у миру почива, гдЉе су Ьегови наЉближи отац ћидо, маЉка ќбрениЉа, супруга Ќеда и многи приЉатеЪи. ƒа, то Ље за мене истинска духовна радост, Љер ми се данас испунила жеЪа коЉа ме Ље притискала у темеЪу моЉе душе, Љер сам данас, уз вашу помоЮ, урадио оно што сам желио од оног тренутка када Ље у нашу куЮу `43. године дошао глас да Ље моЉ отац ¬ладимир погинуо. –адостан сам и због тога што сам успио да испуним, сигуран сам, и Ьегову жеЪу, те Ьегове маЉке, моЉе бабе ќбрениЉе и моЉе маЉке Ќеде."

"Ќаиме, у селу £аворЉу 1906. роРен Ље моЉ отац, као Љединац своЉих родитеЪа, али као риЉетко коЉе диЉете тог времена школовао се из сиромаштва и постао Љедан од риЉетких школаца интелектуалаца у племену. «авршио Ље ”читеЪску школу, па ванредно даЉе испите на ѕедагошкоЉ, а уЉедно и ѕодофицирскоЉ, добиЉа чин капетана. ѕриЉе ƒругог свЉетског рата службовао Ље од 1928. у Ѕосни као стипендиста ¬рбаске бановине. ” служби Ље оставио лиЉепе успомене меРу граРанима ƒобоЉа, ƒервенте, “ешЬа, “еслиЮа,  ладара, ѕрЬавора, ѕриЉедора и других мЉеста. ѕрвих дана рата 1941. био Ље на граници према ћаРарскоЉ да брани отаЯбину од агресора, од Мемаца. ѕослиЉе капитулациЉе ниЉе прихватио предаЉу Мемцима, избегава интернациЉу и ропство и са породицом, моЉом маЉком и троЉе дЉеце враЮа се у £аворЉе."

"ƒраги тата, првих дана устанка 1941. био си на оку сумЬивих граРана од организатора гериле само зато што си био интелектуалац официр и мало имуЮниЉа породица. ћаЉа 1942. одлазиш у Љединице ¬оЉске  раЪевине £угославиЉе у отаЯбини као старЉешина одреРене Љединице. ћарта 1943. на «адушнице гинеш у селу ЅиЉела,  оЬиц, £абланица у Ѕосни гдЉе си и сахраЬен уз скромне почасти. ” прилици сам био тек 70-их година прошлог виЉека да се интензивниЉе интересуЉем и тражим твоЉе укопно мЉесто. —ви наши напори и потраге, заиста, више потаЉно него Љавно остали су без резултата, како код твоЉих сабораца, тако и код житеЪа села у Ѕосни. Ќаиме, како су твоЉа дЉеца, захваЪуЉуЮи напорима и жртвама маЉке Ќеде, дЉеда ћашана и бабе ћитре успЉешно завршавали средЬе и високе школе, постаЉали успЉешни граРани у друштву, тако што смо били успЉешниЉи ти си све више и више постаЉао четник, неприЉатеЪ, издаЉник, заиста, наЉвише у околини, овдЉе. “о ме можда и опредиЉелило да у ∆абЪаку останем све до данас, Љасно да сам томе и донекле кривац."

"«аиста, никад ниЉесам могао добити конкретан примЉер твог лошег односа ма према коме, а посебно према породицама друге стране, ако не и хвале, али наЉвише послиЉе мог пензионисаЬа.  уда си се ти кретао, долазио као командант, нико се ниЉе пожалио на лош примЉер или бахатост, али зато ти Љеси имао презир од твоЉих надреРених старЉешина ради отворене заштите сиромашних партизанских породица. ѕримЉер породице  рстаЉиЮа, ћирковиЮа, ¬оЉиновиЮа, √рбовиЮа, –адуловиЮа и др. ќво су ми они сами саопштили, испричали, има и данас живих свЉедока. Ќаиме, на призвук четништва гледало се као на нешто наЉопасниЉе по друштво и поредак. Ѕорци  раЪевске воЉске у отаЯбини нису имали своЉа гробна мЉеста иако су имали ћаРари, Мемци, “алиЉани и сл, нема гробног мЉеста у гробЪу него су бацани у Љаму, замислите то безумЪе. ѕочетком прве децениЉе 2000. када достиже истина о вашоЉ борби, идеЉи, као и о правди пружаЉу се могуЮности озбиЪне претраге и сазнаЬа за гробно мЉесто. “ог времена добиЉам и податке, изЉаве живих свЉедока о твом достоЉанственом понашаЬу кад си био у прилици, као и други, да палиш и жариш, али ти ниЉеси био такав веЮ те патриотизам, морал официра Љугословенске воЉске, васпитаЬе у породици упутило на понашаЬе Ъуди у духу православЪа.  ао управник школе обавЪао си и послове предсЉедника црквених одбора, успЉешно предавао вЉеронауку и водио соколашко друштво. ƒа Ље све ово тако бошЬачко-муслиманска власт у  оЬици ових дана издала ми Ље дозволу за претрагу укопног мЉеста мог оца, те пренос истих преко границе. ќво, уз детаЪну провЉеру података о Ьему, као команданту Љединице у том рату, да над недужним народом ниЉе вршио никакав терор."

"¬аше ѕреосвештенство, браЮо и сестре, иако сам понекад размишЪао да ли Ље моЉ отац могао изабрати други пут, другу идеЉу, ово нарочито гледаЉуЮи патЬу наше, моЉе маЉке Ќеде у подизаЬу дЉеце и школоваЬу, као и тортуре злоставЪаЬа и хапшеЬа по неколико пута, сад тек видим, оче, да си био у праву. ћислилац каже: „»деали су попут звезда. Ќе можеш их докучити, али се помоЮу Ьих можеш ориЉентисати“. –ади безумЪа неких Ъуди према нашоЉ куЮи и породици написао сам и издао штиво, кЬигу „ о очеву душу не поштуЉе и своЉу губи“. —а овим сам, мислим, доста рекао, а дЉелимично и покушао одужити се своЉим родитеЪима и породици. ÷ицерон каже: „ЅоЪе Ље неправду трпЉети него Ље чинити“."

"ƒраги родитеЪи, ексхумиране сЉене мог оца ¬ладимира доносим у £аворЉе да предам здаЬу храма —ветих ѕетра и ѕавла, посвеЮеног упокоЉеЬу Ьихове душе, а уз велику захвалност ѕреосвештеном ¬ладици £оаникиЉу, коЉи Ље дао благослов за градЬу, да ту мирно почивате и да ехо звона призива вашу чисту хришЮанску, православну душу и да Ље сЉетуЉе: „ о добро чини у животу добро му се враЮа“, па макар и загробно. ћислилац каже: „ћожеш како хоЮеш, али не можеш докле хоЮеш“. —а овим бих завршио своЉу бесЉеду, коЉа Ље дЉелимично и исповиЉест.
ƒраги тата, поносан сам на твоЉ живот, идеЉу и дЉело. Ќа краЉу вам Љош Љедном свима захваЪуЉем што сте са мном подиЉелили оваЉ дан, кога сам скоро циЉелог живота чекао, а ево, уз помоЮ ЅожЉу и свих милостивих светаца, дочекао. ’вала вам. ” овоме ме Ље наЉвише помогао моЉ уЉак —има.“

ѕосмртни остаци ¬ладимира —тиЉеповиЮа похраЬени су у породичноЉ гробници поред супруге Ќаде.

 асниЉе, током дана, ¬ладика будимЪанско-никшиЮки √. £оаникиЉе обишао Ље радове на изградЬи цркве —ветог великомученика √еоргиЉа у «миници. ќваЉ храм ЅожЉи припрема се за освеЮеЬе. ‘рескопис Ље почео да ради чувени фрескописац свештеник —таматис —клирис из јтине.

≈пархиЉа ЅудимЪанско-никшиЮка

01 / 10 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0