Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г.
Јоаникије служио је на празник Светих праведних Јоакима и
Ане, у недјељу 22. септембра 2013, Свету Архијерејску
Литургију у манастиру Светог Саве у Голији.
Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије
будимљанско-никшићке. Сабране вјернике ријечима
архипастирске бесједе поучио је Преосвећени Епископ
Јоаникије, говорећи о Праведним Јоакиму и Ани, Светим
родитељима Пресвете Богородице, који су примјер праве,
истините вјере и побожности.
"Када
долазимо на света богослужења, драга браћо и сестре, ми
свештеници се трудимо да, прије свега, уредимо храм
како ваља, да организујемо службу, да за пјевницом што
љепше пјевамо, да што прикладније станемо пред престо
Божји, што достојније. Све оно што чинимо, чинимо, не
ради неког украса, не ради стварања оног задовољства
које буде и прође, него чинимо да бисмо ступили у што
ближу заједницу са Богом, да бисмо се што више Богу
приближили, да бисмо се с Њим сјединили, да би отворили
прозоре своје душе да у њих уђе Божја свјетлост, да би
отворили врата свог срца да се у њему настани Сами Живи
Господ Творац неба и земље, јер срце човечије је стан
Богу живоме. Небо и земља Га смјестити не могу, али Он
се по Својој љубави, по Свом човјекољубљу, да кажемо,
умањује, наравно да ту нема умањивања да би се
смјестио, прилагођава се нама да би се смјестио у срце
човјечије, јер је човјек боголико биће, свако од нас је
створен по слици и прилици Божјој. Свако од нас је
боголик, свака крштена душа надахнута Духом Светим има
слободу да се обрати Господу као свом родитељу, као
свом оцу и зато се ми хришћани молимо оном молитвом
које нема у другим религијама, а то је молитва Оче наш.
Ми се Богу живоме, Творцу неба и земље зато што је то
Бог љубави, обраћамо са молитвом као свом оцу и више
него свом оцу, јер у земаљског оца има милости, али и
она је ограничена, а у Небеског Оца Бога милости и
човјекољубља нема граница, јер је Он безграничан."
"Ми,
данас сабрани у овом светом храму у попразништву, у
наставку празника Рођења Пресвете Богородице, а пред
једним, такође, великим празником, а то је празник
Крстовдан, Воздвижење Часног и животворног Крста,
прослављамо и Пресвету Богородицу и Њене Свете родитеље
Јоакима и Ану, које данас помињемо и данас те Свете
супружнике у помоћ призивамо. Они су примјер праве,
истините вјере, праве побожности, првог истрајног
служења Богу, пребивања у вјери, уз подношење свих
тешкоћа и искушења, да би их Бог наградио таквом
изузетном радошћу да они на крају постану родитељи
Пресвете Дјеве Богомајке, јер су дуго били бездјетни и
трпећи то што је Господ на њих попустио, по свом
промислу, да би се још више показала величина њихове
вјере, трпљења и служења Богу, али и још да би преко
њих устројио рођење Пресвете Богородице, да би,
практично, преко њих устројио спасење овом
свијету."
"Ту се показује колика је благословена и велика тајна
брака, супружанства, породичног живота, породичне
вјерности, супружанске вјерности, супружанске љубави,
истрајности, трпљења, јер такве супружнике, такве родитеље
Бог награђује, а у овом случају сустекли се заједно и
Божји промисао и вјера Светих родитеља Јоакима и Ане и
њихово трпљење и њихове молитве и њихови уздаси, јер су
дуго година били бездјетни, па их је Бог у већ у
поодмаклој доби живота, наградио тим изузетним даром и
тиме показао Своју силу, Своју милост, Своју благодат и
према њима и према роду људском. Она радост, која је
затекла Свете супружнике Јоакима и Ану, проширила се још
више на цијелу васељену, јер преко Пресвете Богородице
дође Син Божји у овај свијет, Који донесе обновљење и нови
живот цијелом свијету, Који нас ослободи од смрти и
трулежности, Који нам дарова васкрсење, Који нас учини
учесницима Свог вјечног живота, Свог царства, Своје славе
и Свог васкрсења."
"Драга
браћо и сестре, када год долазимо на света богослужења,
призвани смо да се нахранимо Небеским хљебом, да
ступимо у живу заједницу са Богом Живим Истинитим. На
свакој Светој Литургији свештеник излази са путиром и
позива вјерне „Са страхом Божјим, вјером и
љубављу приступите“, нахраните се Небеским
хљебом. Наравно, само они који су крштени, јер некрштен
човјек не може да приступи чаши Господњој пошто није
члан Цркве Божје, иако може бити и човјек добар и
честит, али не може без крштења, то мора да се зна. А
сви они који су крштени треба да се припремају да приме
светињу, јер нема веће светиње и нема веће повластице у
овом животу, него да се човјек причести Светим Тајнама
Христовим, да се сједини са Господом кроз Свето
Причешће, да прими светињу у своју душу, да смјести
Бога Живог у своје срце. Ово су велике тајне, дубоке
тајне наше свете вјере, али ко долази редовно на света
богослужења Бог Сам Духом Светим ће га научити,
просветити и истином својом просвијетлити и свјетлошћу
својом ојачати, оснажити и укријепити да све оно што је
написано у Јеванђељу, све оно што Црква проповиједа,
све оно што је предање Цркве, да то и схвати и разумије
правилно и да тако живи у овом животу, освећујући се,
просвећујући се, напредујући као што говори Свети
Апостол Павле "Из силе у силу“."
"Такве
су могућности отворене пред свима нама без обзира да ли
је неко школован или нешколован, да ли је неко богат
или сиромах, да ли је мушког или женског пола, да ли је
дијете или старац, пред свима нама су те могућности
отворене. Али, да ли ми те могућности користимо? У томе
је наш проблем. Да ли ми то хоћемо да знамо, да ли се
интересујемо, да ли нешто чинимо за своју душу, за
своју вјеру, за своје спасење, углавном, људи су склони
да запусте, да забораве, да скрену на неку странпутицу,
али, како је дато човјеку и да скрене на неку
странпутицу, да залута и та му је могућност отворена,
али још је природније, увијек, да се врати на прави,
истинити пут Божији. Исто му је тако дато и да се
врати, да се покаје и да се поправи и да нађе пут
спасења, а то је циљ нашег живота. Ми, људи, оптерећени
са манама, слабостима, недостацима, али важно је да
хоћемо да идемо путем Божјим, а прави, истинити пут је
Јеванђеље Божје. Господ Исус Христос је рекао „Ја
сам пут, истина и живот“. То значи ко иде за Њим,
ко Њега слуша, ко Њега слиједи иде правим путем и наћи
ће истину, истина ће га просвијетлити, Божја истина ће
га уразумити и научити и наћи ће прави, истинити
живот."
"Нека
свима вама ова света служба Божја буде на спасење, на
радост. Да понесете благослов у својим срцима, да
понесете благослов својим домовима и да се молите Богу
свуда и на сваком мјесту, а када год можете да дођете у
Цркву, нарочито недјељом и празником на света
богослужења."
