Иван Трећи – ујединитељ руских земаља

Велики кнез и господар целе Русије Иван Трећи – јединствену историјску изложбу под таквим називом сарадници Музеја Московског Кремља су припремали три године. И она се отвара 20. марта и трајаћње до 14. јула. Музејски радници су уверени да ће сваки посетилац схватити какав је био прави значај Ивана Трећег у руској историји, владара који је у многоме потцењен.

У изложби Музеја Московског Кремља посвећеној Ивану Трећем нема кнежевих портрета направљених за живота и личних предмета. И то је сасвим логично, јер артефакти из 15. века, доба када је живео и владао кнез, могу се на прсте пребројати. Овом изложбом исправљамо историјску неправду, говоримо о значајној улози великог кнеза у историји, изјавила је директор Музеја Московског Кремља Јелена Гагарина.

Иван Трећи је био доследни ујединитељ руских земаља, као и његов предак Иван Калита. Он је ступио на престо у зрелом узрасту са 22 године и са одређеним програмом који је реализовао све време своје владавине. Коначно је ослободио Русију од монголско-татарских освајача, што је било врло важно. Већ савременици су га назвали Иваном Великим.

„Програм“ својих дејстава велики кнез је обнародовао на монетама отиснутим у част његовог ступања на престо. Кнез Велики Иван Васиљевич, господар читаве Русије, гласи кружни натпис на златном, „угарском“ дукату, јединој руској златној монети из 15. века која се сачувала до данас. Ковање сопствених златних монета Московске кнежевине тада је било једнако политичком претендовању на вођство. Москва – трећи Рим још једна је идеја проглашена за време Ивана Трећег. Уз у време његове владавине Москва је постала црквена престоница. Управо тада је била одлучно потврђена аутокефалност Руске православне цркве.

Иван Трећи се оженио између осталог византијском принцезом Софијом Палеолог, нећаком последњег византијског цара Константина Деветог. Невеста великог кнеза је допутовала у Москву из Рима. По легенди, пратили су је католички свештеници са кристалним крстом који су желели да учине долазак принцезе тријумфом католицизма у Русији. Али замисао није успела. Иван Трећи је послао своје гласнике у сусрет и крст су уклонили. Касније је овај крст постао једна од светиња Успенског сабора у Кремљу, назвали су га „корсунским“ као и све предмете који су имали везе са Крштењем Русије. У војним походима великог кнеза је прати други крст – дрвени резбарени са уметцима од кости. Овај такозвани киликијски крст је био са војском и у походу Ивана Трећег на Казањ. Управо он је започео рат са Казанским ханством који је завршио његов унук Иван Четврти Грозни. Он је такође у поход носио исту светињу.

Све поменуте реликвије су представљене на актуалној изложби. Оне су сакупљене у јединствену експозицију из 12 водећих руских музеја, као што је петербуршки Ермитаж, московски Историјски музеј, Кирило-Блозерси музеј. Крхки споменици историје 15. века обично се не дају на изложбе у друге градове и музеје. Тим пре такви раритети као што је златна угарска монета која је стигла из Ермитажа и која постоји у једном примерку. Али победила је музејска солидарност.

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×