Његова Светост Патријарх Кирил: Завист је порок опасан по друштво

„Завист не само да има тешке последице по завидљивог човека, не само да му причињава бол и стварну патњу, већ је завист порок опасан по друштво, јер врло често бива узрок интрига, конфликата, скривених и отворених ратова и револуција,“ – истакао је Његова Светост Патријарх Кирил у својој проповеди после вечерњег богослужења у Свето-Тројицкој Сергијевој лаври у уторак прве недеље Великог поста.

„Познато је, - истакао је Поглавар, - да историјска наука, објашњавајући ове или оне страшне догађаје у људској историји, обично полази од такозваних објективних околности: наводно, стицај политичких, економских или још неких других фактора, довео је до овог или оног трагичног развоја догађаја. Наука не узима у обзир фактор као што је деловање завидљиваца. А колико је заправо несрећа и колико туге било у историји, колико несрећа и колико туге се дешава и у наше време зато што један завиди другом, једна група људи – другима, једни народи – другима! Није случајно то што је управо завист представљала узрок првог крвопролића: завидљивац Каин је био први човек који је подигао руку на другог човека, на свог брата, покретан осећањем зависти.“

„У зависти се, - посебно је истакао Патријарх, - у изузетној мери испољава само безумље греха. Сваки грех је безумље зато што је Бог апсолутни Разум и поредак живота који је Бог одредио представља испољавање Божанског разума, а грех и порок, као противљење Божијој замисли, и јесу безумље. Међутим, ово безумље није очигледно у сваком пороку. Светитељ Тихон Задонски каже да многи пороци човеку пружају макар привидно задовољство, а завист – само муку и патњу. Завист нема никакав покров, никакву декорацију, у зависти се открива и испољава страшно лице греха, који човеку доноси патњу.“

„Завидљив човек заиста пати. Наизглед, зашто патити зато што је некоме добро, што неко напредује? Шта те се тиче туђи живот? Али, не! Завист се распламсава различитим поводима. Неко лепо изгледа, неко има добро здравље, лепу одећу, неко се вози лепим аутомобилом, има удобну и лепу кућу, заузима положај на којем би завидљивац желео да се налази, - шта се све не дешава у животу и које све околности нису узрок зависти!“

„Са завишћу се не сме живети, посебно не сме с њом да живи верник, а још мање служитељ Цркве или монах, зато што завист разара наш унутрашњи мир, лишава нас целовитости, доводи нас у положај који је у супротности с вољом Божијом. Због тога треба да знамо како да се изборимо с овом духовном болешћу, с овим пороком, с овим испољавањем, на крају крајева, исте оне гордости која је мајка свих порока,“ – истакао је Свјатејши Владика.