Srpska

Ѕог се спознаЉе у духу и истини

ƒана 17. маЉа 2020. године, у ѕету недеЪу по ¬аскрсу, о —амарЉанки, Мегова —ветост ѕатриЉарх московски и целе –усиЉе  ирил служио Ље —вету литургиЉу у храму —ветог благоверног кнеза јлександра Ќевског у истоименом скиту недалеко од ѕеределкина. ѕо завршетку ЋитургиЉе поглавар –уске ÷ркве Ље одржао проповед.

††††

” име ќца и —ина и —ветога ƒуха!

ƒанас Ље васкршЬа недеЪа у коЉоЉ се сеЮамо разговора измеРу ’риста —паситеЪа и жене-—амарЉанке (£н. 4: 5-42). ѕознато Ље да су —амарЉани, као и £евреЉи Ц семитско племе коЉе Ље живело у центру ѕалестине. ƒешава се да односи измеРу комшиЉа или роРака буду поремеЮени; тако Ље измеРу два племена Ц ЉевреЉског и самарЉанског Ц владало стално неприЉатеЪство, коЉе се ниЉе односило само на свакодневицу, веЮ Ље имало извесну верску димензиЉу.

ƒанашЬи одломак из £еванРеЪа говори управо о томе. „ули смо како Ље √оспод док се налазио у —амариЉи, био код £аковЪевог бунара. ќваЉ древни бунар заиста потиче из времена праоца £акова, »саковог сина, јврамовог унука и —амарЉани га поштуЉу као велику светиЬу.  од овог бунара из коЉег су —амарЉани захватали воду, ’ристос Ље срео жену, а по тадашЬим обичаЉима ниЉе требало да ступе у усмени контакт, зато што £евреЉи нису разговарали са —амарЉанима. ћеРутим, √оспод неочекивано од жене-—амарЉанке тражи воду: даЉ ћи да пиЉем. ќна ћу каже: зар не знаш да ми не разговарамо? ћеРутим, √оспод без обзира на то наставЪа разговор и она ћу поставЪа питаЬе о ономе што Ље за —амарЉане било наЉважниЉе, зато што их Ље управо то одваЉало од £удеЉа. ќво пита зато што Ље —паситеЪ ниЉе познавао, а рекао ЉоЉ Ље све о Ьеном животу Ц о томе да Ље имала неколико мужева и о томе да човек с коЉим тренутно живи уопште ниЉе Ьен муж. —амарЉанка Ље отрчала у своЉе село и почела да окупЪа народ говореЮи: да ниЉе ово ќнаЉ  оЉег чекамо? ƒа ниЉе ћесиЉа? £ер рекао Ље све што се односило на моЉ живот, премда ниЉе могао да зна...

ѕотресена оним што ЉоЉ Ље —паситеЪ открио —амарЉанка ћу Ље упутила главно питаЬе: зашто се ви клаЬате у £ерусалиму, а ми на овоЉ планини? £ер —амарЉани нису ишли на поклоЬеЬе у £ерусалим, веЮ су се клаЬали Ѕогу на планини √ерзим, недалеко од самог центра —амариЉе, и на овоЉ гори су приносили жртве. ”право питаЬе о месту поклоЬеЬа Ѕогу Ље у религиозном смислу делило —амарЉане од £евреЉа и —амарЉанка Ље хтела да зна где заправо треба да ћу се клаЬаЉу Ц у £ерусалиму или на овоЉ гори. ћеРутим, √оспод ЉоЉ уопште не одговара оно што Ље она очекивала да чуЉе. ќн каже да Юе ускоро наступити време и да Ље веЮ наступило кад се Ъуди Ѕогу неЮе клаЬати у £ерусалиму и на гори, веЮ у духу и истини. ќве речи —паситеЪа се односе на целу историЉу коЉа Ље почела након Меговог доласка у свет. —ад Ље за хришЮанина, с тачке гледишта спасеЬа, свеЉедно где Юе се клаЬати Ѕогу, Љер Ље главно да ћу се клаЬа у духу и истини.

Ўта значе речи дух и истина? »стина означава истинску веру, а истинска вера претпоставЪа одреРена знаЬа. «намо како су се у току целе историЉе Ъуди борили за истинску веру, зато што им Ље било Љасно: ако истина не господари Ъудским разумом, за човека остаЉе сакривено нешто наЉважниЉе, што Љедино може да одреди Ьегов животни пут.

»стина заиста спада у оно што се у ЪудскоЉ личности дешава на нивоу спознаЉе. «ато ниЉе случаЉно то што се у току целе хришЮанске историЉе ÷рква толико залагала за то да се истина, истина коЉу Ље Ѕог открио, коЉу Ље √оспод лично дао апостолима, а преко апостола Ц целоЉ ÷ркви, сачува без оштеЮеЬа. »з историЉе ÷ркве знамо какве страшне битке су се водиле око истине, колико често су се поЉавЪивале Љереси, односно свесно извртаЬе истине. » да би се уништила многоброЉна Ъудска лукава мишЪеЬа, васеЪенски сабори су се окупЪали у току целог првог милениЉама, разматрала су се питаЬа вере и браЬена Ље управо она истина коЉу Ље √оспод предао —воЉим апостолима. ћеРутим, она се брани и даЪе, и у другом милениЉуму, као што Юе се вероватно бранити и убудуЮе, и борба за истину Юе траЉати док год постоЉи Ъудски род.

ј зар све оно што данас доживЪавамо на интелектуалном нивоу, зар рационални изазови коЉи се упуЮуЉу ÷ркви и хришЮанским увереЬима, не захтеваЉу од нас борбу, зар не захтеваЉу од нас заштиту истине? Ўто више знаЬа човек поседуЉе, тим више рационалних аргумената има коЉе користи да би довео у сумЬу божанску истину. » ово се не дешава зато што су знаЬа неспоЉива с вером, веЮ зато што човек, наоружавши се знаЬима, своЉоЉ личности придаЉе значаЉ коЉи умногоме премашуЉе Ьегов истински значаЉ. «намо да Ље човек ослаЬаЉуЮи се на своЉа знаЬа, почео да ставЪа себе на место Ѕога, и то се први пут ниЉе десило у XXI или ’’ веку, веЮ Љош у доба антике, кад Ље разум постао до те мере довоЪан себи у човековом животу да Ље потиснуо Ѕога на перифериЉу живота. јли ако говоримо о данашЬици, ове ствари се дешаваЉу и данас Ц и то Љош више, Љер усваЉаЉуЮи научна знаЬа многи сматраЉу да им она откриваЉу коначну истину.

ћеРутим, уопште ниЉе тако, зато што се коначна истина налази ван рационалног знаЬа.  оначна истина Ље тамо где Ље Ѕог, а Ѕог се не може спознати само разумом. ќн се спознаЉе у духу и истини. »стина, наравно, спада у област разума, а дух Ље нешто сасвим друго. “о Ље деЉство божанске благодати, а ако се благодат не дотиче човековог срца, он ни на коЉи начин не може да се приближи Ѕогу разумом. јко нема божанске благодати, разум Юе све више и више одваЉати човека од Ѕога, што се данас и дешава. ћного Ље оних коЉи се, постаЉуЮи образовани Ъуди, уместо да своЉе срце и своЉ разум окрену ка Ѕогу, све више и више удаЪаваЉу од Мега.

Ѕог се спознаЉе у духу и истини. “о Ље завет за све нас. “о значи да за нас рационална истина ниЉе нешто непотребно или другостепено. «аиста, сви смо позвани да развиЉамо своЉ разум, да по могуЮству стичемо образоваЬе, усмеравамо све снаге разума, измеРу осталог, за разумеваЬе божанских таЉни. јли нам разумеваЬе никад неЮе бити дато ако не узрастамо у духу. ј дух Ље наш унутрашЬи живот. ƒух Ље оно што Юе отиЮи у вечност заЉедно с нашом душом. » док наш разум, коЉи делуЉе по физиолошким законима коЉе Ље Ѕог уткао у Ъудску природу, има ограничено време постоЉаЬа, душа и дух, у коЉима Юе такоРе бити присутно разумско начело, прелазе у вечност.

Ќека нам данашЬи одломак из £еванРеЪа помогне да схватимо да су дух и истина оно што треба да буде присутно у животу сваког човека. Ќе можемо да тражимо истину игноришуЮи дух, и вероватно не можемо тежити ка стицаЬу духовних ствари игноришуЮи истину. ≈во зашто Ље √оспод рекао: наступиЮе време, и веЮ Ље наступило кад Юе се истински поклоници клаЬати ќцу у духу и истини. » то Ље толико важно данас, у наше посебно време, коЉе обилуЉе наЉвеЮим научним откриЮима Ц да све снаге разума буду подржане силом духа. ¬ероватно о томе треба да размислимо управо сад кад Ље, без обзира на сва колосална Ъудска знаЬа, Ъудски род неочекивано задесила пандемиЉа страшне болести. “о заиста представЪа известан изазов научном знаЬу. Ќаравно, научници Юе открити начин за борбу с овом болешЮу, али у извесном тренутку треба да размислимо о томе зашто веЮ данас нисмо у стаЬу да одмах зауставимо ову пандемиЉу ослаЬаЉуЮи се на снагу разума. √оспод дозвоЪава да нас ова искушеЬа задесе зато да бисмо могли да размислимо о своЉоЉ ограничености. Ќе полази нам све за руком, и немамо одмах успеха у свему, и погиЬуЮи се пред лицем ЅожЉим, треба да измолимо од Мега помоЮ, не само за то да усавршавамо своЉ разум, веЮ и за то да стално узвишавамо своЉ дух и да дух наш разум учини плодним. ќнда неЮе бити никаквих противречности измеРу науке и религиЉе, измеРу споЪашЬег света коЉи нас окружуЉе, и духовног света у складу с коЉим ÷рква живи.

 а овоЉ синтези духовног и материЉалног, рационалног и духовно узвишеног, треба да стреми Ъудски род. » можда Юе нам потреси кроз коЉе тренутно пролазимо, помоЮи да постанемо свесни тога да Ље наЉвеЮа истина повезана са силом Ъудског духа. » нека нам √оспод помогне у томе! јмин.

ѕатриЉархиЉа.ru

19 / 05 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0