САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПЉЕВАЉСКОГ ОДБОРА ЗА ОДБРАНУ СВЕТИЊА
Пљевља, 14. мај 2020.
Господо пљеваљска,
Након спонтаног окупљања грађана у Пљевљима у вечерњим часовима 12. и 13. маја текуће године, непосредно изазваног дискримининаторским поступањем надлежних државних органа према грађанима православне вјероисповијести и према Српској православној цркви, те хапшењем епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, дужни смо да упозоримо јавност на несагледиве последице незаконитог и суровог насртаја и обрачуна полиције са народом окупљеним на ненасилним протестима, које је довело и до повређивања и угрожавања живота грађана.
Без обзира на чињеницу да ли су и у којој мјери прекршене неке од мјера надлежних државних органа у вези са епидемијом корона вируса у Црној Гори, очигледни су двоструки аршини у контроли и санкционисању њиховог спровођења, а потом и кулминација у виду неселективне, бруталне, незаконите и опасне злоупотребе силе у сврху наводног разбијања протеста. При том, нико од челних људи локалне власти, прије свега предсједник општине Игор Голубовић и предсједник Скупштине Драгиша Сокић, нису ни покушали да утичу на смиривање узаврелих страсти међу грађанима, а поготову то нису учинили челници полиције! Умјесто тога у јавност су пласирана пропагандистичка саопштења локалног Тужилаштва и Центра безбједности о наводној тортури грађана над службеницима полиције, чак и употреби пиротехничких средстава, што је нестина којој могу посвједочито бројни корисници медија и друштвених мрежа, који су уживо могли пратити развој догађаја.
Иако је било очигледно да протести нису иницирани од стране било ког формалног или неформалног органа или организације Полиција је низом незаконитих активности, привођењем великог броја грађана, дала све од себе у покушају да исфорсира наводну идентификацију организатора, кршећи елементарна људска права и угрожавајући здравље и животе грађана Пљеваља. То је нарочито било евидентно у вечерњим часовима 13. маја, када је на основу наредби начелника ЦБ Пљевља Драгана Славуља, командира полиције Милана Јовића и командира интервентног вода Славенка Бајића дошло до повређивања једног броја грађана, а све услед дивљачке и незаконите акције удара на грађане хемијским средствима и физичком силом! Грађани Пљеваља најприје су сатјерани на гомилу у простор између стамбених зграда у Улици Краља Петра, одакле им је практично онемогућено разилажење, да би потом без непосредног повода била примијењена сила! Међу окупљенима је евидентно било много малољетних лица као и родитеља са дјецом. У насталом хаосу, што може потврдити велики број свједока и објављени видео материјали у медијима и на друштвеним мрежама, дошло је чак и до самоповређивања неких полицајаца, а сурови обрачун са сопственим народом полиција је наставила пребијањем појединаца које се ничим не може оправдати. Запањује чињеница да је сурово претучен младић психијатсријски пацијент, за ког је докторка Сабрина Хаџиосмановић, неуролог у Општој болници у Пљевљима, у маниру истражитеља међу бројним повредама констатовала једино да је лице о коме је ријеч извршило напад на полицајца! Да до бесмисла доведе своју професију а оснажи свој политички ангажман у ДПС-у помогло јој је и масовно пријављивање полицајаца у просторијама Хитне здравствене службе, који су детаљно описивали своје проблеме са мучнином, у покушају да обесмисле стварне повреде са којима су се појављивали грађани.
И код евидентног одсуства организације и умијешаности Цркве на било који начин у актуелне протесте у Пљевљима, а све зарад легалистичког и законитог дјеловања и понашања, грађани су показали завидан ниво толеранције, чак и поштовања мјера наложених услед здравствене епидемије. Истовремено, државни органи, посебно полиција, показала је да је једини језик који разумије и примјењује сила, као политичко средство у спровођењу Закона о слободи вјероисповијести. Без икакве иницијативе и жеље да се о нагомиланим страстима и фрустрацијама разговара, да се траже рјешења и компромиси у мјери законских овлашћења, полиција је на дјелу доказала да разумије и примјењује само аргументацију батине. Очекивати у таквој ситуацији да међу хиљадама окупљених грађана сви реагују скрушено и поданички, неозбиљно је и не води реалном сагледавању ситуације.
Без обзира на подршку режимских медија, међу којима на нашу велику жалост и Локалног јавног сервиса Радио телевизија Пљевља, и пласирања искључиве истине коју сервирају полиција и Тужилаштво, позивамо све релевентне субјекте у држави, да имају у виду чињеницу да нико неће промијенити мишљење због примјене веће или мање силе, а поготову се неће моћи сакрити нити заборавити недјела према сопственим грађанима. Ми апелујемо на савјест и човјечност појединаца у полицији и позивамо их да не прихватају институционални линч над својим суграђанима. Ваља им и сјутра живјети са тим истим људима, за разлику од оних орнитолошких врста које након бјекства из сопственог нису успјели сачувати гнијездо ни у гостољубивим и слободарским Пљевљима. Употреба шок бомби и сузавца против дјеце, први пут у историји овог града, неће бити ни заборављена ни опроштена како Славуљу, тако ни Јовићу ни Бајићу, који су на нашу велику жалост рођени Пљевљаци.
Срамни Савјет за грађанску контролу рада полиције само неколико сати након инцидената у Пљевљима, потврдио је не само да су предузете насилне мјере од стране полиције биле законите већ и неопходне, са часним изузетком доктора Владимира Добричанина, који је након тога поднио оставку. Тиме је Савјет потврдио свој статус пуког оруђа у репресивном апарату државе, док је нарочито упадљиво ћутање заштитника људских права грађана омбудсмана Синише Бјековића. Он је до потпуног бесмисла довео институцију на чијем је челу, и са које би требало да се стави у заштиту свих грађана Црне Горе, без предрасуда и дискриминације било које врсте.
Пљеваљски одбор за одбрану светиња захтијева и апелује на надлежне државне органе да што прије из притвора ослободе епископа будимљанско-никшићког Јоаникија и ухапшене свештенике у Никшићу, као и све приведене и задржане грађане са протеста у Црној Гори, јер то цијенимо јединим начином превазилажења актуелне кризе. Црква никада није, па ни у поводу спорног Закона о слободи вјероисповиијести тражила рјешења мимо закона па их не тражи ни сада. Тражи и очекује само равноправан и законит третман у држави за коју је на дјелу показала да је поштује.
Оно што је потпуно очигледно и извјесно јесте да се народ у Пљевљима догодио и догађаће се. Не постоји начин да то буде заустављено, и што прије то буде схваћено и у органима државне и локалне власти у Пљевљима, тињаће искра наде да још постоји шанса за суживот и толеранцију и за будућност града коју су својим чињењем довели у питање. У супротном било би неозбиљно вјеровати да грађани Пљеваља нису свјесни Његошевих ријечи: Нада нема право ни у кога, сем у Бога и у своје руке!