Srpska

 ако Ље потоЬи архиепископ ћихеЉ бранио домовину на —иЬавинским брдима

Ќакон што Ље прошао кроз ¬елики отаЯбински рат јрхиепископ Љарославски и ростовски ћихеЉ (’архаров) никад о Ьему ниЉе говорио. ј ако би нешто и рекао, увек се сеЮао исте епизоде. ќву причу сам имала прилике да чуЉем од Ьега у децембру 1993. године. “ада Ље био одреРен датум Ьегове епископске хиротониЉе Ц 17. децембар. ” £арославЪу се очекивао долазак Мегове —ветости патриЉарха јлексиЉа II. јхримандрит ћихеЉ (’архаров) Ље тада имао непуне 73 године и многи су били зачуРени због тога што Ље изабран ка надлежног архиЉереЉа ЉарославЪске катедре. ћеРутим, сви они коЉи су долазили код Ьега неколико година у малу сеоску цркву, срцем су схватали оваЉ избор.

јрхиепископ ЉарославЪски и ростовски ћихеЉ (’архаров) јрхиепископ ЉарославЪски и ростовски ћихеЉ (’архаров) ††††

” редакциЉи листа за коЉи сам радила добила сам задатак да га интервЉуишем. ќтац ћихеЉ Ље заказао састанак код куЮе Ц у приватном сектору коЉи се у £арославЪу зове „поповски краЉ“: овде су се од давнина насеЪавали свештеници. ƒомаЮин Ље живео у обичноЉ дрвеноЉ куЮи без комфора с малом окуЮницом у коЉоЉ Ље намеравао да проведе дане до краЉа живота. јрхиЉереЉство Ље за Ьега било као гром из ведра неба. ”право тада ми Ље испричао да Ље у фронту £еванРеЪе и молитвеник чувао испод блузе. ” ретким случаЉевима га Ље крио испод душека.

–едов ’архаров, 1943. год. –едов ’архаров, 1943. год. £едном се вратио са задатка, кад га Ље командир позвао. „”лазим, а код Ьега на столу су моЉ молитвеник и £еванРеЪе. ‘£е ли твоЉе?’ Ц пита. ‘ћоЉе Ље,’ Ц одговарам. Ц ‘«ашто држиш такве ствари?’ Ц ‘»скЪучиво ради личне употребе, а не у циЪу пропаганде.’ » командир не само да ниЉе казнио воЉника, него му Ље вратио светиЬе. —ведобра ѕромисао ЅожЉа сачувала Ље будуЮег архиЉереЉа и помагала му Ље. ј можда ни командир ниЉе био Љаросни атеиста... ѕод снажном паЪбом, на ивици живота и смрти, кад Ље све непотребно и пролазно напуштало Ъуде многи су се окретали Ѕогу. “ачниЉе, Ѕог им Ље прилазио, а они су √а прихватали.

—аша ’архаров мобилисан Ље у “ашкенту 1942. године. ” то време Ље напунио 21. годину. Ѕио Ље невисоког раста, не баш ситан, али не ни делиЉа. ЌиЉе одмах доспео на фронт. ” кЬизи за евиденциЉу редова и поручника 963. засебног батаЪона за везу 118. стреЪачког корпуса за 1944-1945. године забележено Ље:

„’архаров јлександар јлександрович, заклетву Ље положио у новембру 1943. године; радиотелеграфиста, радио-вод; десетар, роРен 1921. године, место роРеЬа: ЋеЬинград, ниЉе члан партиЉе, –ус; образоваЬе: “ашкентски медицински факултет, 1. година.  ао блиска роРака наведена Ље бака ћаракушина ћариЉа —тепановна.“

≈пископ ташкентски и средЬеазиЉски √уриЉе с искушеником јлександром у башти епархиЉске управе ≈пископ ташкентски и средЬеазиЉски √уриЉе с искушеником јлександром у башти епархиЉске управе ” ствари, то ниЉе била Ьегова роРена бака. Ѕила Ље то монахиЬа јлександра, активна учесница јлександро-Ќевског братства, Љедна од оних коЉа Ље у познатоЉ ноЮи измеРу 17. и 18. фебруара 1932. године ухапшена у ЋеЬинграду. ” историЉу прогона ѕравославне ÷ркве у –усиЉи оваЉ догаРаЉ Ље ушао под називом „¬елики петак руског монаштва“. ѕосле повратка из прогонства монахиЬа јлександра ниЉе отишла у родни град на Ќеви, веЮ у далеки “ашкент, код свог духовног оца архимандрита √уриЉа (£егорова). “амо Ље 1930. године дошао и —аша ’архаров, коЉи Ље за непознате Ъуде био унук ћариЉе —тепановне.

—аша ниЉе одмах отишао на фронт. ѕрво Ље завршио курс за телеграфисте у Ќовосибирску, а по Ьеговом завршетку доспео Ље у предграРе јшхабада на „пункт“. ¬ладика се сеЮао како Ље као врло млад, новопечени воЉник чувао шатор с опремом за везу:

„£едном за време дежурства видим Ц мрда се нешто у жбуЬу. ј упозорили су нас да у округу хараЉу банде. ¬ичем: ‘—тани! ѕуцаЮу!’ ј из жбуЬа излази теле. £а на Љедну страну, а теле на другу.“

Ќеколико месеци Ље служио у специЉалним Љединицама у коЉима су се обучавали диверзанти. —воЉ будуЮи живот —аша Ље видео у свештеничком чину, од детиЬства Ље саЬао о томе да постане монах. » по сопственим речима, ватрено Ље молио милостивог Ѕога да не мора ни у кога да пуца. » заиста, убрзо Ље пребачен у Љединицу за везу где Ље провео цео рат. „Ќисам пуцао и нисам погоРен,“ Ц касниЉе се сеЮао владика ћихеЉ.

¬еза Ље незамеЬива ствар на фронту. ” току првих година ƒругог светског рата совЉетска команда Ље радиЉе користила жице. ќне су омогуЮавале да се комуникациЉа успостави у самом поЪу. ƒа би се прислушкивао разговор требало Ље прво пронаЮи кабел, па се директно на Ьега прикЪучити. ќвакав сигнал се не лоцира и не примеЮуЉе са стране. ќ томе како се у ситуациЉи борби успоставЪала прекинута веза сеЮаЬа Ље оставио друг владике ћихеЉа, протоЉереЉ √леб  аледа. ”познали су се после рата кад се √леб јлександрович школовао на √еолошко-рударском факултету и кад Ље долазио код Ьих у “ашкент.

—аша ’архаров и он су били вршЬаци. ќбоЉица су роРени 1921. године. ќбоЉица су прошли рат. ќбоЉица су били везисти на фронту. » обоЉица нису задобила ниЉедну огреботину.

√леб  аледа Ље врло сликовито описао како Ље у борбама за —таЪинград смислио начин за спаЉаЬе краЉева прекинутог кабела. ќбично се веза обнавЪала ноЮу. —ами су одлазили на задатак и пузали до прекинутог дела по кабелу. ƒопузиш до тог места, а тамо се испреплело много других каблова коЉи се налазе на земЪи пресецаЉуЮи се у разним правцима.

ƒа би утврдио коЉи Ље твоЉ кабел треба да га прикачиш на апарат, да окренеш ручицу за позиве и позовеш станицу. ѕронаРеш Љедан краЉ, тражиш други. ѕронаРеш први Ц изгубиш други.

Ўта Ље смислио √леб  аледа? Ќа први краЉ кабела ставЪао Ље проЉектил коЉи ниЉе експлодирао и причвршЮивао Ље за Ьега немачки летак. „–уси, маршал “имошенко Ље предао у заробЪеништво 1.722.000 воЉника“ Ц Ќемци су из авиона бацали на стотине таквих летака. ” мраку се ова бела мрЪа боЪе видела. ј други краЉ Ље тражио устима. ” Ьиховом дивизиону каблови су били немачки и Ьихова изолациЉа се разликовала од наших. ћеРутим, то Ље могло да се осети само унутрашЬом страном доЬе усне. ќ томе Ље √леб јлександрович писао 1990-их година у кЬизи „«абелешке редова“.

–атни пут јлександра ’архарова Ље почео на месту коЉе Ље Ьему ЬеговоЉ духовноЉ породици Ц члановима јлександро-Ќевског братства било врло добро познато: на прагу родног града. » нехотице се раРа мисао да га Ље на фронт из “ашкента на известан начин делегирало јлександро-Ќевско братство Ц као Љединог младог ко Ље могао да поднесе све тешкоЮе рата.

—ви чланови ове породице коЉи су живели у —редЬоЉ јзиЉи били су ѕетрограРани. јрхимандрит √уриЉе Ље духовно руководио монахиЬама од коЉих Ље веЮина 1930-их година била заточена у логорима и прогонствима. —лужили су таЉно и тек од 1943. године Ц отворено, кад Ље почела да се меЬа политика државе према ÷ркви.

” младу генерациЉу ове породице у “ашкенту спадали су само брат и сестра ¬ендланд и младиЮ јлександар ’архаров.  онстантин ¬ендланд, таЉни Љеромонах, потоЬи митрополит £ован, радио Ље као геолог, тражио Ље у планинама волфрам и молибден коЉи су били изузетно потребни на фронту. Мегова сестра £елизавета ЌиколаЉевна Ље била лекар.

Ќа фронт Ље мобилизовано двоЉе из ове духовне породице Ц студент медицинског факултета јлександар ’архаров и лекарка £елизавета ЌиколаЉевна ¬ендланд. ќна Ље заЉедно с воЉном болницом на фронту превалила пут од —таЪинграда до ѕоЪске.

††††

—воЉ ратни пут јлександар ’архаров Ље започео у саставу 963. засебног батаЪона за везу 118. стреЪачког корпуса 67. армиЉе ЋеЬинградског фронта. “ада Ље корпусу поставЪен изузетно тежак задатак: да у Љануару 1944. године град на Ќеви коначно ослободи блокаде.

£единице су лоциране на —иЬавинским брдима. ” ратну историЉу ушла су и као —иЬавинска мочвара. Ќаша воЉска се овде две и по године жестоко борила с хитлеровцима. ћесто Ље врло значаЉно. ”право овде су хитлеровци 1941. године затворили прстен блокаде. ѕресекли су везу огромног града са споЪашЬим светом. » управо овде Ље требало да блокада буде коначно укинута.

«а две и по године неприЉатеЪ Ље успео да се учврсти на —иЬавинским брдима, створио Ље сву неопходну инфраструктуру и подигао Ље одбрамбене обЉекте. Ќаша воЉска Ље 1942. године покушавала да овде пробиЉе блокаду. Ќеуспешно. “ек у Љануару 1943. године су наши воЉници успели да кроз смрзнуту мочвару коЉа Ље остала од предратног ваРеЬа тресета, пробиЉу прстен блокаде. ћеРутим, и после тога су —иЬавинска брда Љош читавих годину дана остала арена за воРеЬе страшних битака.

ѕрви дан нове 1944. године борци су дочекали прилично мирно. ќ томе пише начелник 1. одеЪеЬа штаба 268. дивизиЉе капетан  азанцев:

„” веЮим и маЬим Љединицама подносили су се реферати и одржавали разговори посвеЮени резултатима из прошле године и задацима за наступаЉуЮу годину; одржаване су другарске вечери и приказивали су се филмови. ” неким земуницама могле су се видети лепо окиЮене новогодишЬе Љелке. ¬оЉници су писали и добиЉали писма и разгледнице с новогодишЬим жеЪама. » борци, и официри, и цивили, сав народ наше домовине био Ље уверен у то да Юе идуЮа 1944. година бити година победе над проклетим неприЉатеЪем и последЬа година ќтаЯбинског рата.“

 апетан  азанцев Ље погрешио за неколико месеци.

“акви дочеци Ќове године на фронту су били уобичаЉена поЉава. —овЉетска команда Ље чинила све да подигне дух бораца. ѕред Ќову годину добиЉали су пакете од радника из позадине. √лавне поклоне за воЉнике представЪале су топле ствари и кесе за дуван с домаЮом крЯом. ѕо правилу, уз пакет се слало и писмо у коЉем су Ъуди писали воЉницима да Љаче туку фашисте. ѕонекад Ље за празничноЉ трпези било америчке шунке и америчке конзервиране кобасице коЉе су у ———– пристизали преко програма ленд-лиза. ќбавезна Ље била и додатна порциЉа алкохола Ц 75-100 грама по човеку.

ќваЉ дан, 1. Љануар, Юе три године за јлександра ’архарова постати Љедан од наЉзначаЉниЉих у животу. ”право 1. Љануара 1947. године Юе примити монашки постриг с именом ћихеЉ у част ученика преподобног —ергиЉа –адоЬешког. ћеРутим, тек му Ље предстоЉало да преРе од ЋеЬинграда до Ќемачке и да се здрав врати куЮи, учествуЉе у отвараЬу “роЉице-—ергиЉеве лавре и да поново оде у “ашкент са своЉим духовним оцем, сада веЮ епископом, а не архимандритом √уриЉем, и да тамо буде удостоЉен монашког чина.

” меРувремену Ље воЉска била на уобичаЉеноЉ служби посматраЬа и чуваЬа; осматрао Ље и бавио се економским пословима. —ве то сазнаЉемо из дневника борбених деЉстава.

ƒве и по године су хитлеровци овде газдовали. ƒве и по године руска воЉска ниЉе могла да освоЉи брда. «а то време Ќемци су се укопали и пустили кореЬе. „ик, отераЉ неприЉатеЪа, ако се налази на утврРеним брдима, а наши су доле Ц у блатЬавим мочварама, као на длану.

—етимо се речи поручника »вана ѕавлова, потоЬег архимандрита  ирила. ќне много тога обЉашЬаваЉу:

„ ад сам читао мемоаре маршала ∆укова пао ми Ље у очи Љедан моменат, како га Ља на почетку рата запаЬивала гениЉалност стратешких планова немачких генерала.  асниЉе се чудио грешкама и погрешним рачуницама коЉе су чинили. ћогу да кажем следеЮе: све Ље то чинила премудрост ЅожЉа!  ад √оспод некога хоЮе да казни увек га лиши разума и памети...

 ад Ље √оспод веЮ решио да помогне нашем народу, нашоЉ воЉсци, помрачио Ље разум фашиста, а нашим воЉсковоРама Ље дао мудрост, воЉничку промуЮурност, храброст и успех. Ўто се каже: ‘Ѕез Ѕога Ц ни преко прага’.“

ќва места су чувена и данас. —ваког пролеЮа и лета овде раде одреди за трагаЬе из целе –усиЉе. £ер до данашЬег дана нико не зна тачан броЉ воЉника погинулих на —иЬавинским брдима; главни део губитака чине припадници воЉних Љединица са волховског и леЬинградског фронта.

—овЉетска воЉска Ље кренула у офанзиву 14. Љануара. Ќемци су трпели пораз и плашеЮи се да Юе бити опкоЪени почели су да повлаче своЉу сиЬавинско-мгинску групациЉу.

јвангарда наше воЉске Ље прогонила противника и као што Ље забележено у дневницима борбених деЉстава, „дошла Ље у додир с Ьеговом предстражом и ступила у боЉ, а уЉутру су главне снаге прешле у офанзиву“. Ўта су то борбе у предстражи? “о су борбе с Љединицама коЉе покриваЉу воЉску на Ьиховом изласку из битке и повлачеЬу. »ли, како су се шалили наши борци, до Ље кад бежиш, а отпозади те биЉу по задЬици: шЪеп-шЪеп-шЪеп!

” периоду од 21. до 28. Љануара Љединице корпуса су пресекле веЮ 4 железничка и 3 друмска пута; ослободиле су од противника Љедан град, Љедно насеЪе, 6 железничких станица и 22 села (укупно 30 насеЪених места) и 27. Љануара 1944. године у потпуности Ље скинута блокада града-хероЉа.

ћного година касниЉе владика ћихеЉ Ље говорио да у свакоЉ веруЉуЮоЉ породици, у сваком храму у ѕетербургу обавезно постоЉи икона равноапостолне Ќине: она се слави 27. Љануара.

»з дневника борбених деЉстава:

„—ад заобилазни пут иде преко  олпина. оваЉ многострадални град коЉи Ље преко две године био подвргнут непрекидноЉ паЪби и бомбардоваЬу и коЉи Ље скоро потпуно уништен, изгледа врло живахно. Ќа улицама има много мирних становника ослобоРених од фашистичке опсаде, коЉи су веЮ приступили обнавЪаЬу свог родног града и гигантске фабрике тешке индустриЉе Ц »жорског завода.

ќмаЬи, лепо град ѕавловск с летЬиковцима, коЉи Ље воЉска 42. армиЉе ослободила пре неколико дана, веома Ље разорен. Ќема ниЉедне целе куЮе, срушени су мостови, минирани су путеви; многе зграде и бункери су минирани. ¬рло Ље тешко сместити Љединице због недостатка маЬе-више задовоЪаваЉуЮих просториЉа. ¬еЮи дао воЉске Ље ноЮио у куЮама без пода и крова, под отвореним небом покраЉ логорске ватре.

††††

Ќа карти пута 118. стреЪачког корпуса забележени су географски називи, блиски срцу сваког –уса. –ека ћоЉка, „орнаЉа речка, ѕавловск, ¬ирица. «атим су ишли поред ѕсковско-„удског Љезера (поздрав од предака!) с Ьеговим острвом «алит (обележено Ље на свим воЉним картама). «атим Ц »зборск, ѕсков, ѕечори. ќсим тога, са стране су промицали бесконачни ЌикоЪско, ¬аведеЬско, —паско. ƒржи се, воЉниче, стиже помоЮ, —паситеЪ, Ѕогородица и свеци су раме уз раме с тобом! «атим Ље корпус нагло скренуо према “артуу и тамо се задржао неколико месеци. ƒаЪе Ље пут водио преко ≈стониЉе, ЋитваниЉе, ЋетониЉе, ѕоЪске (Ћублин, ∆ешув) и „ешке.

ѕрви искушеник “роЉице-—ергиЉеве лавре после Ьеног отвараЬа 1946. године ѕрви искушеник “роЉице-—ергиЉеве лавре после Ьеног отвараЬа 1946. године ” радноЉ биографиЉи архиепископа ћихеЉа наводи се учествоваЬе у битки за ”краЉину с десне обале, у операциЉама у ѕрибалтику. ƒобио Ље медаЪу „«а одбрану ЋеЬинграда“, као и захвалност врховног главног команданта за учествоваЬе у биткама за град “арту, и орден ќтаЯбинског рата 2. степена.

ѕосле повратка с фронта редов ’архаров Ље био први искушенику тек отвореноЉ “роЉице-—ергиЉевоЉ лаври. ѕатриЉарх јлексиЉе I Ље јлександровог оца Ц архимандрита √уриЉа (£егорова) благословио да Ље отвори.

ћитрополит волоградски и камишински “еодор ( азанов), духовни син јрхиепископа Љарославског и ростовског ћихеЉа (’архарова)

Ц јрхиепископ ћихеЉ (’архаров) Ље спадао у плеЉаду Ъуди коЉи су, где год да се наРу, припадали Ѕогу и ÷ркви. ” току свог дугог живота владика Ље био искушеник, воЉник, монах, свештеник и архиЉереЉ. » свуда Ље био човек ЅожЉи.

£ероРакон ћихеЉ, 1948. год. £ероРакон ћихеЉ, 1948. год. Мегова —ветост патриЉарх  ирил Ље говорио о томе да у животу сваког православца треба да постоЉе ориЉентири, светионици. ¬ладика ћихеЉ Ље управо такав светионик. —воЉим примером он показуЉе како треба живети и како треба поступати. ѕетнаест година Ље прошло од Ьеговог упокоЉеЬа (+ 22. октобар 2005. године) и своЉ живот Ље проживео тако свето и чисто да га доживЪавамо као свеца и угледамо се на Ьега. јко преузмемо од Ьега макар мали део, за нас Юе то бити савршен живот.

¬ладика ћихаЉ Ље од младости одгаЉио и сачувао у себи осеЮаЉ свете простоте. ∆ивео Ље у великом страху ЅожЉем и био Ље свестан ЅожЉег присуства. ќву Ъубав према ÷ркви, према Ѕогу и нехотице Ље преносио на све оне коЉи су желели да их приме.

ѕоседовао Ље Љединствено искуство живота у √линскоЉ пустиЬи где се свом душом трудио да схвати науку, не само монашког, веЮ и аскетског живота овог светог места. —абраЮа √линске пустиЬе су се одликовала ЉедноставношЮу споЉеном са страхом ЅожЉим. —тарци су се чудили младим искушеницима и монасима: „ ако можете тако? ѕришао си, прекрстио си се, целивао си икону и отрчао...“ ќви су се, са своЉе стране чудили: „ј како другачиЉе?  ако ви то радите?“ ј они су се плашили и да приРу, осеЮали су толико страхопоштоваЬе пред светиЬом. ¬ладика ћихеЉ Ље у потпуности попримио оваЉ свештени страх.

Ѕио Ље то човек коЉи се увек осмехуЉе, увек Ъубазан, увек радостан. Ќико ниЉе могао ни да помисли да су му ноге попуцале.  ао и Ьеговом духовном оцу митрополиту √уриЉу (£егорову) цурила му Ље лимфа из ногу и после службе бисмо избацили по пола чизме ове течности. ј то ниЉе знао нико осим наЉближих Ъуди.

¬ладика ћихеЉ Ље имао повреду колена на десноЉ нози. ”вече Ље пио средства против болова, али она уЉутру више нису деловала. » он Ље с коленом коЉе Ље пуцало од болова служио литургиЉу. ј после службе Ље требало Љош да разговара с паством, па литиЉа... ¬раЮао се куЮи потпуно исцрпЪен. » ако покажеш пажЬу, самилост и сажаЪеЬе, израз Ьеговог лица одмах постаЉе строг. ЌиЉе подносио никакво пренемагаЬе. Ѕио Ље прав као ексер, прави подвижник.

—амо √оспод Ље знао колико Ље метаниЉа чинио и колико »сусових молитава Ље изговарао. “олико Ље све то радио скривено, толико Ље заодевао у смиреЬе и простодушност, да нико ниЉе могао чак ни да претпостави. ѕритом му савремени живот ниЉе био стран.

¬ладика Ље заиста врло нерадо говорио о рату, све време Ље умаЬивао и смаЬивао своЉе заслуге. ѕомиЬао Ље ѕсков где су се водиле изузетно жестоке борбе и град “арту у ≈стоиЉи. —еЮам се како Љунака ≈вгениЉа Ћеонова из старог совЉетског филма питаЉу:

†††††††††† „£есте ли били у иностранству?

†††††††††† Ц ” Ѕерлину, у ѕрагу.

†††††††††† Ц ƒа ли сте тамо путовали службено?

†††††††††† Ц Ќисам путовао, пешке сам ишао.

†††††††††† Ц “уристички?

†††††††††† Ц Ќе, у пешадиЉи.ї

“ако Ље било и с владиком ћихеЉем.  ад се 1990-их година поЉавила могуЮност за одлазак у иностранство он никуда ниЉе путовао и ниЉе то желео. » премда Ље много пута имао прилике, одбиЉао Ље. јли Ље био у ≈вропи: као радиотелеграфиста 963. засебног батаЪона за везу 118. стреЪачког корпуса 42. армиЉе, прво ЋеЬинградског фронта, а затим ѕрвог украЉинског. јрхивска документа коЉа смо узели из ћинистарства одбране –уске ‘едерациЉе помогла су нам да реконструишемо целу фронтовску путаЬу корпуса у коЉем Ље служио.

ѕрошао Ље ѕоЪску и „ехословачку. ” ЌемачкоЉ Ље учествовао у опкоЪаваЬу и уништаваЬу неприЉатеЪске групациЉе у реЉону великих индустриЉских градова  атовице, √инденбург и √лаЉвиц. Мегов корпус Ље био истакнут приликом форсираЬа реке ќдре и ширеЬа полигона на западноЉ обали. ¬оЉници засебног батаЪона за везу учествовали су у ликвидациЉи неприЉатеЪа коЉи ниЉе желео да

јрхиепископ ћихеЉ Ље био човек апсолутно посебног, ако тако можемо реЮи, кова, скроЉен другачиЉе од савременог човека. Мегов живот Ље лекциЉа за данашЬе хришЮане. Куди су му писали писма и долазили су код Ьега из свих краЉева земЪе.  ао што каже свето £еванРеЪе, не може се сакрити град коЉи се налази на гори и нико не ставЪа светиЪку испод суда (уп. ћт. 5, 14). “ако нам архиепископ ћихеЉ сиЉа након више децениЉа и плени нас топлином божанског сЉаЉа.

—а руског ћарина “одиЮ

10 / 05 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0