Srpska

’ристово смиреЬе

††††

£едном Ље у храм дошао моЉ познаник и замолио за неку кЬигу о ћатрони ћосковскоЉ.  Ьиге ниЉе било, али смо с узаЉамном радошЮу и одушевЪеЬем попричали о овоЉ светици, похвалили смо Ље, гануто уздисали и изразили одушевЪеЬе.

ЌаЉвише нас Ље зачудило то што Ље она, са световне тачке гледишта, била апсолутно немоЮна и бескорисна особа. ” ЬоЉ ниЉе било ничега што свет воли и поштуЉе. Ќи образоваЬа, ни власти, ни богатства, ни лепоте. Ќи-че-га. ”место свих пожеЪних особина она Ље у изобиЪу имала немоЮ. “ачниЉе Ц слепило и непокретност.

—амо замисли себе на месту непокретне и слепе старице, само замисли беспомоЮност и зависност од туРе бриге и осетиЮеш као да те ударила струЉа. ќ каквоЉ светости овде може бити говора? Ќаши старачки домови су препуни сличних несреЮних стараца. » шта, да ли сте тамо видели много светости? јли чудо и Љесте то што Ље кроз човека коЉи Ље наизглед беспомоЮан, али коЉи се моли и не очаЉава, ’ристос у овом случаЉу показао —воЉу велику силу.

„—ила се ћоЉа у немоЮи остваруЉе,“ Ц сеЮам се док ово размишЪам. » Љош: „» што Ље неплеменито пред светом и понижено изабра Ѕог, и оно што Ље ништавно, да уништи оно што Љесте. ƒа се не похвали ниЉедно тело пред Ѕогом“ (1  ор. 1: 28-29).

–азговор о ћатрони се завршио оставивши у души мешавину радости и чуРеЬа, познаник и Ља смо се опростили, а моЉ ум Ље некако сам наставио тему. „’ристос Ље много пута показао и наставЪа да показуЉе —воЉу силу, Ц говорила Ље мисао идуЮи своЉим током, Ц кроз немоЮне Ъуде, коЉи ништа не значе, на коЉима Ље световно око леЬо да задржи своЉ поглед. ЅогаЪи, Љуродиви, туРиноватеЪи Љесу проводници силе √осподЬе. » то Ље због тога што Ље унизио —ебе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту“ (‘ил. 2: 7-8).

„”зео Ље на —ебе наше немоЮи и понео болести.“

ќве истине вере, коЉе су формално одавно и многима познате, у стаЬу су да, уколико дубоко размишЪамо о Ьима, растопе срце и одведу човека на такву мисаону дубину у коЉоЉ сати лете као минути. ќбузет многоброЉним мислима размишЪао сам и о следеЮем.

’ристос ниЉе желео да прима славу од Ъуди, ни да делуЉе у оном духу и стилу коЉи су од Мега очекивали и коЉи би им се сигурно свидео.

≈во, замислимо за тренутак да не иде пешке, веЮ да Љаше коЬа или да га робови носе на раменима у носиЪки.

” принципу, покушаЉмо да замислимо слику стилистички супротну ЉеванРеЪском опису ћесиЉиног понашаЬа.

ќкружен Ље гомилом народа и то ћу се свиРа. ’рани гладне и исцеЪуЉе болесне с таквим изразом с коЉим римски патрициЉ баца просЉацима ситне новчиЮе.

” МеговоЉ свити нема ниЉедног рибара, веЮ су само познаваоци закона и наЉвиши клир храма.

»сто тако даруЉе вид слепима и чисти губавце додиром, само им не забраЬуЉе да говоре о томе. Ќапротив, каже: „»ди и свима испричаЉ шта ти Ље ћесиЉа учинио.“

Ќоси лепу и богату одеЮу.  ожа ћу Ље увек беспрекорно чиста, од Мега се увек шири танани и префиЬени миомирис. Ѕлагонаклоно дозвоЪава да ћу Ъуди целиваЉу руке и трагове стопа на песку.

Мегова трпеза Ље раскошна. ЌаЉвеЮи богаташи се утркуЉу да √а угосте и он пристаЉе по реду. ÷ареви и наЉплеменитиЉе велможе желе да се сретну с Мим. ќн се повлачи с Ьима у таЉне одаЉе како би водио сложене разговоре о политичкоЉ судбини »зраиЪа. ќви разговори нису намеЬени свачиЉим ушима.

„“о ниЉе моЉ √оспод! Ц уздрхтаЮе хришЮанско срце. Ц ЌеЮу се поклонити таквом ћесиЉи,“ „’ристос не би могао тако да се понаша.“ ƒа, не би. ƒа, ќн ниЉе такав. јли »зраиЪци су очекивали управо оваквог ћесиЉу. “акав воРа, коЉи спаЉа у себи особине зналца —ветог ѕисма и верске традициЉе, особине моЮног политичког лидера, а притом чудотворца, паметног, снажног и неустрашивог човека, коЉи се поноси собом, своЉом мисиЉом и своЉим народом Ц такав воРа би испунио Ьихова очекиваЬа. »спунио би, али таЉ човек не би био ’ристос.

ѕрави ’ристос Ље све урадио другачиЉе.

ќквири Ъудских представа о Мему су ћу или превелики као што Ље сину превелик очев сако, или су ништавно мали. —амо што ћу ови оквири никад не одговараЉу.

ћи желимо величину, а ќн Ље занемаруЉе.

ћи жудимо за упадЪивошЮу и ефектношЮу, а ќн Ље толико Љедноставан да без деЉства —ветог ƒуха нико »суса неЮе назвати √осподом.

ћи смо уверени у то да ќн треба да руководи масама и да буде свима видЪив као воРа. ј ќн одлази на пуста места и дуго се моли.

ћи желимо да ќн да одговоре на глобална питаЬа, да се умеша у светску политику и да можда стане на Ьено чело. ј ќн стално и непрестано говори о срцу. » Љош Ц о покаЉаЬу, о милости, о духовном сиромаштву.

Ќе, истински ћесиЉа остаЉе загонетка за данашЬег човека, исто као што Ље био неодгонетнута загонетка за човека из раниЉих епоха. ћи Ц о, тешко нама! Ц свако мало не желимо ’риста, веЮ антихриста; тражимо светског политичког лидера, а не кротког »сцелитеЪа срца. Ѕаш као у £еванРеЪу: „∆елимо да доРемо, да √а неочекивано узмемо и начинимо царем, али се ќн удаЪио“ (¬.: £н. 6: 15).

***

—ам ЉевреЉски народ се не би обрадовао да Ље ћесиЉа деловао у духу земаЪских властодржаца. » без тога вечито спреман да подигне устанак ЉевреЉски народ би се с таквим воРом као што Ље »сус као Љедан човек подигао у борбу против –има. ѕрвосвештеници су одлично схватали шта би се после десило. –им Ље владао светом, а –имом Ље владао, по мишЪеЬу –имЪана, божански император. ƒвоЉица воРа с божанским достоЉанством не могу заЉедно живети у ЉедноЉ земЪи. –имско царство би кренуло у рат, неизбежан и немилосрдан, против ћесиЉанског царства »зраиЪа на челу с »сусом.

„ƒоЮи Юе –имЪани и завладаЮе и нашим местом и нашим народом,“ Ц говориле су уплашене верске воРе. ќдносно, одушевЪеЬе народа и масовно идеЬе за ’ристом неизбежно Юе довести до бунта, а бунт Юе довести легионе у —вету земЪу и онда Юе сви имати невоЪе.  аЉафа Ље управо у одговор на основане страхове изговорио своЉе злослутно пророчанство: „ЅоЪе Ље за нас да Љедан човек умре за народ, него да сав народ пропадне“ (£н. 11: 50).

„£едан „овек“ и Љесте умро на  рсту од руку –имЪана, не дозволивши да римски мачеви буду исукани против целог народа.

***

ј како бисмо ми, бивши пагани, могли да поверуЉемо у Ѕога ∆ивог, како бисмо могли да се окренемо ка Мему, да ниЉе било ’ристовог смиреЬа? ƒа ниЉе дошао ради свих, као ƒруг сваког човека, веЮ искЪучиво као ћесиЉа ЉевреЉског народа, зар би нам £евреЉи дозволили да приРемо „Ьиховом“ ћесиЉи?

«бог свог националног егоизма и краЉЬе гордости они никоме не би дозволили да приРе ни на пушкомет —вецу »зраиЪевом.

ѕравде ради реЮи Юемо да би на месту £евреЉа тако поступио сваки народ, пошто сви Ъуди Љеднако болуЉу од гордости.

«начи, ’ристос, оваЉ живи ѕут ка дому ќца, могао Ље постати √оспод свих и —лава свих само у случаЉу да √а £евреЉи одбаце, у случаЉу Ьиховог презривог неразумеваЬа и слепог одбиЉаЬа. јли и то Ље милост пошто су „они (£евреЉи) сад непослушни како бисмо ми (некадашЬи пагани) били помиловани“ (–им. 11: 31).

ќдбачен од £евреЉа ќн Ље постао —паситеЪ свих, не престаЉуЮи да испуЬава пророчанства и да буде истински ћесиЉа ЉевреЉског народа. ј одбачен ниЉе могао бити осим кроз такав начин живота и проповеди коЉи Ъуди од Мега нису очекивали.

—ада Ље прави час да цитирамо надахнути усклик апостола: „ќ, дубино богатства и премудрости и разума ЅожЉега!  ако су неиспитиви судови Мегови и неистраживи путеви Мегови. £ер ко познаЉе ум √осподЬи? »ли ко ћу би саветник?“ (–им. 11: 33-34).

***

ќн Ље и милостив и силан; и Љак и смирен. Мегова кротост нас повремено спречава да у Мему видимо —удиЉу. Мегова Љедноставност у први мах разоружава, а касниЉе веома плаши. ќн не воли да спознаЉу о —еби шири кроз споЪашЬе ефекте налик на земаЪску славу и величину, веЮ кроз снагу речи и дела, коЉа чине Мегове слуге: апостоли, ЉеванРелисти и праведници.

ќви ’ристови приЉатеЪи у сва времена делуЉу исто. »ако су простодушни, ипак су снажни силом ЅожЉом.

 ао ’ристос, избегаваЉу буку и величину да сви виде; као ’ристос, не траже славу за себе; често су, као ’ристос, понижени и одбачени Ц поседуЉу оружЉе, „силног Ѕога за рушеЬе утврРеЬа “. ќвим оружЉем они „руше замисли и сваку охолост, коЉа устаЉе против познаЬа ЅожЉега, и покораваЉуЮи сваку помисао на послушност ’ристу“ (¬.: 2  ор. 10: 3-5).

ќни нас не воде ка вери у —паситеЪа по споЪашЬем изгледу, веЮ унутрашЬом снагом.

” Ьима препознаЉемо угоднике ЅожЉе, не по лишЮу, веЮ по плодовима.

«ахваЪуЉуЮи Ьима Љачамо у спасоносноЉ вери.

«ахваЪуЉуЮи Ьима с времена на време се као деца радуЉемо чистом радошЮу коЉа Ље ретка у овом свету. ≈то, тако смо се моЉ познаник и Ља обрадовали у оно време због ћатронине светости и због силе коЉа се у немоЮи остваруЉе.

—а руског ћарина “одиЮ

03 / 05 / 2020

     оментари:

    2020-05-06
    15:06
    дамЉан:
    Ѕлажена ћатроно,Љача и покретниЉа од свих нас, моли √оспода, да се смилуЉе свима нама непокретнима, слабима и болеснима!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0