Srpska

—трах и вера

„ јко се сви и саблазне о тебе,
Ља се неЮу никад саблазнити“ (ћт 26,33)

ќвим речима Ље на смео и врло директан начин —вети апостол ѕетар желео ’ристу да стави до знаЬа да неЮе никада одустати од Мега. √рчки глагол саблазнити Ц σκανδαλίζω означава заправо и активност човека коЉи прима неку вест или учествуЉе у неком моменту коЉа га разочарава или обесхрабруЉе, али и активност онога коЉи узрокуЉе ту саблазан. ќна значи дакле, разочареЬе, обесхрабреЬе, губЪеЬе повереЬа као и уништеЬе неке вредности код друге особе. «ашто Ље —вети апостол ѕетар изрекао ове речи? ЌесумЬиво из разлога што Ље желео да ’ристу, кога воли, покаже да не постоЉи поЉава или прилика коЉа би га могла натерати да одступи од Мега. Мегова Ъубав Ље била на провери и та провера Ље моменат Ьеговог одрицаЬа коЉи су описала сва четворица ЉеванРелиста (ћатеЉ, ћарко, Ћука и £ован) и сви су без изузетка са особитом намером то учинили. £асно Ље да разлог томе ниЉе да би показали напросто ѕетрово одступништво, због, не дао Ѕог, Ъубоморе или зависти према Ьему, Љер би иначе ЉеванРелски текст био у потпуности бесмислен, него пре чини се да прикажу управо супротно Ц Ѕожанску Ъубав.  од —ветог £ована Ѕогослова Љош Ље описан и начин на коЉи Ље √оспод ’ристос поново призвао ѕетра у апостолство. “ако Ље показао да Ъубав према Мему не може никада бити узалудна или бесмислена. Ќа Ъубав, √оспод ’ристос Ље одговарао ЪубавЪу. —вети апостол ѕетар Ље на Ъубав, чини се у Љедном моменту одговорио страхом и одрицаЬем. √оспод Ље и на страх и одрицаЬе одговорио ЪубавЪу. ¬еза измеРу Ъубави ЅожиЉе и Ъубави Ъудске Ље била и остала веза у покаЉаЬу и чежЬи за сусретом са Мим.

††††

”колико се загледамо у човека, у своЉ ЬеговоЉ сложености, осеЮаЬима, настроЉеЬима, слабостима и промашаЉима, можемо реЮи да Ље човек заиста биЮе коЉе има своЉ циЪ и смисао и да ниЉе само акцидентална Ц случаЉна биолошка поЉава. ƒо таквог закЪучка, морамо признати, и неЮе бити много тешко да доРемо, Љер Ље за раРаЬе другог човека потребна Ъубав и жеЪа. ќваЉ став, наравно, биЮе разумЪив само онима коЉи веруЉу у Ѕога, или се преиспитуЉу, а можда и делом препознаЉу Ъубав и жеЪу као два битна елемента Ъудскога живота.

ƒа ли и зашто смемо то да кажемо? ”колико слушамо противнике, коЉи се баве генетским и сваким другим видом инжеЬеринга, коЉи броЉе радиЉе мртве него живе, наши искази су тешко схватЪиви. »пак, после доласка ’ристовог у оваЉ свет, откривена Ље истина да сваки човек, сваки поЉединац од 7,000,000,000.00 Ъуди ниЉе случаЉна поЉава, него да Ље добио посебно назначеЬе и правац будуЮи да Ље роРен у Љедном одреРеном простору и времену са одреРеним Ъудима и да као такав има посебан задатак и циЪ. ћи коЉи веруЉемо у Ѕога реЮи Юемо да Ље циЪ и задатак свакога од нас, свакако да учини оваЉ свет боЪим, или да кажемо, да учини оваЉ свет боЪим тако што Юе своЉ живот живети са Ѕогом истине, вере и Ъубави, са ќним коЉи £едини може обрисати сваку сузу, сваки бесмисао преокренути, и наЉважниЉе победити смрт.

„итаЉуЮи синаксар, (краЮи текст коЉи даЉе опис празноваЬа одреРеног дана), за ¬елику —реду, среду —трасне седмице, чуЉемо следеЮе речи:

„Е»сус рече: пре него што петао двапут запева, три пута Юеш ме се одреЮи, као што Ље и било. ј када ѕетра беше ухватио безграничан страх, показуЉуЮи Ѕогу немоЮ природе, и уЉедно пошто Ьему уручи васеЪену, да од своЉе природе немоЮ схвативши, милостив буде према онима коЉи греше; Љер трократно ѕетрово одрицаЬе, представЪало Ље Ѕогу грех свих Ъуди. ЌаЉпре, заповест коЉу погази јдам, друго, гажеЬе писаног «акона, и треЮе, само оваплоЮеЬе –ечи; коЉе Ље на краЉу —пас трократним покаЉаЬем исцелио; Љер га Ље трипут упитао: ѕетре, Ъубиш ли ме? ј после свега овога говори ученицима (показуЉуЮи по човечански, како Ље за све страшна смрт)Е“†† ††

ќваЉ кратак текст, врло Љасно описуЉе неколико поЉава коЉе полако али сигурно преовладаваЉу у срцима Ъуди, па тако и код —ветог апостола ѕетра, у мислима, у Ьиховом делаЬу. —“–ј’Е—“–ј’Е—“–ј’Е ѕоЉава и осеЮаЬе коЉе човек доживЪава када осеЮа суштинску угроженост, када примети да му Ље наметнута нужност, дакле када све око Ьега води у правцу смрти. ѕре три дана сам чуо за несретни случаЉ стоматолога из Ќовог —ада, сина свештеника, коЉи Ље своЉ животни крст овенчао, можемо слободно реЮи мученичком смрЮу. »сти дан ми Ље стигла вест да Ље преминуо приЉатеЪ моЉих приЉатеЪа од, тако кажу, корона вируса, оставивши иза себе жену и двоЉе мале деце. ќчито да Ље свака вест усмерена ка томе да и мене подсети да сам и сам смртан. Ўта се може породити у срцу човека коЉи слуша о смрти своЉих ближЬих и ближЬих Ьегових ближЬих? ѕрво туга, а онда страхЕ » опет страх. »пак на Љедноставан начин, горе цитирани синаксар, Љасно нам открива да када Ље у питаЬу страх, и то можда и безграничан, изазван Ље због немоЮи природе. «ар ниЉе и сам ’ристос „показао по човечански, колико Ље за све страшна смрт“? «ар ниЉе и Ьему текла зноЉ као капЪе крви? ќни коЉи траже у —ветом £еванРеЪу доказ о бесмислености ’риста(!?) и Мегове жртве, наЉчешЮе се „хватаЉу“ за оваЉ детаЪ. Ќажалост, слаба им Ље работа, а посао унапред осуРен на пропаст. ќвде се наиме, види само Љош Љедном, да Ље ’ристос у свему сличан нама, осим у греху. ¬идимо дакле, да Ље природа суочена са смрЮу, па и Ъудска у лику —ветог апостола ѕетра, доживела безгранични страх. “акав страх да Ље апостол „прогутао“ сопствене речи и одрекао се ’риста, и то не Љедном него три пута. —“–ј’Е. —“–ј’Е. —“–ј’Е »згони веру и удаЪуЉе Ъуде од смисла, од Ѕога. £асно Ље дакле да Ље природи ЪудскоЉ своЉствено да страхуЉе, да тужи и да пати. ѕосебно када се суочи са смрЮу.

ћеРутим да ли страх може бити добар? ћоже ако Ље потребно некога преплашеног спремити на нешто или за нешто. Ќамерно или не, дешаваЉу се злоупотребе, коЉе се мораЉу избеЮи. «ашто то кажем? –азлог Ље Љасан, инсистираЉуЮи на информациЉи да Ъуди непрестано умиру и да оваЉ вирус односи животе, у Ъуде усеЪавамо исти онаЉ безгранични страх, коЉи Ље доживео и —вети апостол ѕетар, исти онаЉ страх коЉи изгони веру, изгони смисао, тера Ъуде у кулоаре свести и савести. Ќеко наравно може реЮи: „ѕобогу, па морамо реЮи како ствари стоЉе“! Ќико ту врсту добронамерности не може оспорити, али када нешто радимо морамо знати коЉи Юе бити краЉЬи циЪ нашега дела. ’ристос рецимо, како о томе говори —вети јтанасиЉе ¬елики, можда и ниЉе морао да умре на  рсту, али се то десило из особитог разлога, а и краЉ умираЬа на крсту ниЉе —ћ–“ веЮ ¬ј— –—≈М≈. ЌестаЮе и ове пандемиЉе, или можда и неЮе, али Љедно Ље сигурно Ъуди веЮ ослабЪене воЪе и ослабЪеног духа, биЮе Љош подложниЉи не само манипулациЉама како неки тврде, него управо истим тим болестима против коЉих се боримо. —“–ј’Е—“–ј’Е—“–ј’Е ƒќ—“ј!

†† –ецимо доста, окренимо се сви искуству ÷ркве, наЉпре ми коЉи у ЬоЉ представЪамо свештенство (за неке „наЉзатуцаниЉи део“ ÷ркве), и пробудимо се као оно када Ље ’ристос будио апостоле и осврнимо се на Мегове речи: „Ѕдите и молите се да не паднете у искушеЬе“! Ќа нас Юе тек бити повикаЕ ’оЮемо ли бити млаке вере или бити уз народ коЉи страда, не више од  ќ¬»ƒ-а 19, него од —“–ј’-а верзиЉа 2020, а онда и 2021 итд... ’оЮемо ли бити напросто у ишчекиваЬу времена када Юемо моЮи мирно да обавЪамо обавезе на коЉе смо навикнути, или Юемо данас више него икад обавЪати ону основну обавезу Ц молитвом Љачати Ъуде у вери и за веру. ќвде се наравно не ради о жеЪи да ширимо веру прозелитизмом користеЮи се страхом. «а то нас оптужуЉу моЮници овога света, па ваЪда пошто им се чини да Ље „успешна“, покушаваЉу и сами да користе ту методу! » велики и мали моЮници света, па и онаЉ из сенке, заборавЪаЉу наЉважниЉу чиЬеницу, хришЮанство тЉ. ÷рква никада ниЉе страхом ништа чинила него Љедино и искЪучиво К”Ѕј¬К”. «ато ÷ркви ни врата пакла не могу ништа. «ато тим истима не би било лоше да чуЉу ону старозаветну: „чуЉте моЮници и уразумите се, Љер Ље с`нама Ѕог“ (песма из службе великог повечерЉа). “аЉ позив на уразумЪеЬе, али у Ъубави, упуЮен Ље свима. —вима, без изузетка. »мамо ли снаге? »мамо ли вере? јко Ље до нас, тешко Юе бити? јко Ље до Ѕога све Ље веЮ речено.

» такоЕ ” том чудесном 21. веку, двадесете године тог истог века, дешава се Љедна чудесна поЉава коЉа чини се, незауставЪиво меЬа слику света. » можда, поставиЮете питаЬе себи на краЉу, какве везе има саблажЬени ѕетар са корона вирусом  ќ¬»ƒ-19. ќдговор Ље врло Љедноставан: хришЮани су, чини се, пред овим вирусом осетили исти онаЉ страх и спремни су да се одрекну Ѕога Ъубави како би избегли смрт, исто као и ѕетар пре и после √етсиманиЉе.  акве сличности има ѕетрово време са нашим? —амо утолико што и Љедно и друго време траже човека Ц ѕетра после васкрсеЬа Ц ѕетра пред ¬аскрслим ’ристом Ц коЉи Юе стамено, чврсто и непоколебЪиво да сведочи своЉу веру, човека код ког Юе Ъубав да изагна страх и стрепЬу напоЪе, а да усели веру и наду! ј Ѕог? Ѕог Ље васкрсао и ту Ље!

’–»—“ќ— ¬ј— –—≈!

30 / 04 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0