Srpska

Ѕесконачно стрпЪеЬе и вера великих светитеЪа

ѕроповед ћитрополита псковског и порховског “ихона уочи сабора васеЪенских учитеЪа и светитеЪа ¬асилиЉа ¬еликог, √ригориЉа Ѕогослова и £ована «латоустог у ћихаЉловском храму —вето-”спеЬског ѕсково-ѕечерског манастира

††††

” име ќца и —ина и —ветога ƒуха!

—вима вама, и мирЉанима, и пастирима, честитам дан сеЮаЬа на велике васеЪенске светитеЪе и учитеЪе: ¬асилиЉа ¬еликог, √ригориЉа Ѕогослова и £ована «латоустог.

÷рква их назива васеЪенским зато што су ови учитеЪи имали огроман утицаЉ на сву православну васеЪену за сва времена и све народе откако су се подвизавали у ’ристовоЉ ÷ркви.

ѕосле √оспода »суса ’риста, нашег великог божанског ѕастира, после апостола и Ъуди из апостолског времена, после првих епископа и хришЮана, управо ова троЉица светитеЪа су поставила темеЪ пастирске душевне бриге о свима нама.

Михове речи су биле важне и за Ьихове савременике, коЉи су живели у стара времена, а важне су и за нас Ц свештенике, архиЉереЉе и мирЉане. ќни нису били просто мудри, били су испуЬени ƒухом —ветим. «нали су како Ље тежак задатак коЉи се поставЪа пред свештеником и пред мирЉанином коЉи код Ьега долази Ц да се сЉедине са ’ристом, да спознаЉу Ѕога и да се задрже у овоЉ спознаЉи, да √а не издаЉу. «нали су како Ље то тешко за човека, и према овоЉ тешкоЮи су се односили као према неизбежноЉ, па чак и обичноЉ ствари.

—ветитеЪ √ригориЉе Ѕогослов Ље, на пример, говорио речи пуне мудрости и оштроумности. ƒа, сви они: и √ригориЉе Ѕогослов, и £ован «латоусти били су врло радосни, весели и врло често оштроумни Ъуди. » нису се тога плашили. Ќа пример, √ригориЉе Ѕогослов Ље рекао тако дивне речи коЉе треба да знаЉу и свештеници, и Ьихова паства Ц мирЉани: „”правЪати човеком, овом наЉлукавиЉом животиЬом коЉа се наЉвише меЬа Ље уметност над уметностима и наука над наукама.“

“о су светоотачке речи. ќне се не односе само на мирЉане, веЮ и на нас, свештенике. ќне се не односе само на оне Ъуде коЉи су живели у V веку, веЮ и на оне коЉи живе у нашем, XXI веку. Ќишта се ниЉе променило. » ова уметност над уметностима и наука над наукама Ц усмераваЬе човека на Ьеговом путу ка Ѕогу представЪа заЉеднички задатак и свештеника и мирЉана.

ѕред вама су свештеници коЉе Ље сам √оспод призвао да учине ово велико дело са свима онима коЉи долазе код ’риста. ќпходите се према Ьима управо као према учитеЪима, као према пастирима, као према Ъудима коЉе Ље Ѕог призвао да с ЪубавЪу и бесконачним стрпЪеЬем прелазе оваЉ велики и наЉважниЉи пут за наше спасеЬе.

—ветитеЪи ¬асилиЉе ¬елики, √ригориЉе Ѕогослов и £ован «латоусти су тога били одлично свесни. —амо Ъубав, истина и стрпЪеЬе, без обзира на све, доводе до онога што ’ристос очекуЉе Ц до исправЪаЬа живота и Љединства с Мим. ј какво стрпЪеЬе свештеник треба да има! ЅескраЉно! Ќе подижу се сви меРу нама до овог високог нивоа, али управо о овом бесконачном стрпЪеЬу и вери у исправЪаЬе свих нас говоре троЉица великих светитеЪа.

 олико вреди само проповед светитеЪа £ована «латоуста коЉу Ље пре хиЪаду шесто година упутио своЉоЉ пастви у ÷ариграду и нама. ќн Ље одлучио да им каже неколико речи о пиЉанству. Ќаизглед, ове речи звуче веЮ хиЪаду шесто година, али зар нису актуелне и важне и за нас?

£ован «латоусти Ље своЉу проповед започео речима: „ ад бих био сигуран да Юете се после моЉих речи о пиЉаном безумЪу, о одвратном греху пиЉанства поправити, требало би да започнем ову проповед. јли знам да се неЮете поправити, Ц каже он становницима ÷ариграда. Ц  ад бих се надао да Юете се бар замислити над нечим, моЉе речи би имале смисла. јли знам да Юете изаЮи и да Юе вам све ово излетети из главе.  ад бих гаЉио наду да Юе се бар после треЮе чаше, Ц каже он, Ц многи од вас зауставити, и тада би било правилно да вам обЉавим ове речи. јли знам да веЮина неЮе тако учинити. »пак Юу вам говорити о томе да слуги ЅожиЉом не доликуЉе да се опиЉа вином!“

«ар ово ниЉе обраЮаЬе и данашЬем човеку?  акво стрпЪеЬе, каква нада и у наше расуРиваЬе, и у силу ЅожиЉу, и у то да Юе стрпЪеЬе довести човека до спасеЬа, само ако пастир употреби ову снагу и ово стрпЪеЬе за сваку од наших страсти, за сваки од наших грехова!

ћолимо велике светитеЪе да се пастири коЉима смо на оваЉ или онаЉ начин сви ми поверени, наоружаЉу стрпЪеЬем, да буду снисходЪиви према нашим немоЮима, да нас не одбаце, веЮ да стрпЪиво користе ову уметност над уметностима и науку над наукама за спасеЬе душа сваког од нас. –ади тога су свештеници, духовници и пастири и поставЪени. Ќека вас √оспод спаси!

—а руског ћарина “одиЮ

14 / 02 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0