Srpska

јнтониЉе и обуЮар

—тицаЬе правилних мисли Ље праЮено свргаваЬем лажних мисли с пиЉедестала. ќно има Љеднак значаЉ као свргаваЬе идола.

”колико носи у себи лажну мисао, извесну лажну животну поставку човек ризикуЉе да цео живот проживи као идолопоклоник. »ли, у сваком случаЉу, да не оствари оно за шта Ље потенциЉално способан.

††††

“ако јнтониЉе, оваЉ становник пустиЬе, коЉем се у одговор на молбу Љавио чак и ћоЉсиЉе да би му обЉаснио неЉасна места у —ветом ѕисму, оваЉ човек коЉи Ље „обузет Ѕогом и посвеЮен у таЉне“, чуЉе глас. » глас му каже да он, јнтониЉе, Љош ниЉе достигао меру Љедног обуЮара коЉи живи у јлександриЉи. јнтониЉе напушта пустиЬу и Ѕог га доводи у прави мравиЬак код Љедног од мрава коЉи има правилне мисли у срцу.

јлександриЉа Ље Љедно од чеда јлександра ћакедонског, овог првог истинског глобалисте коЉи Ље саЬао о светскоЉ империЉи. ” јлександриЉску луку пристаЉе на стотине бродова. ” Ьу бродовима и копном долазе Ъуди како би купили и продали робу. ќвамо долазе како би чули познате проповеднике или филозофе. ќвде се може наЮи мноштво оних коЉи траЮе живот у задовоЪствима и троше оно што су наследили или зарадили. ќвде се странци криЉу од казне за злочине коЉе су починили у домовини. ќвде се може срести све, видети све и сазнати све. ћонах овамо не треба да долази осим у некоЉ изузетноЉ прилици.

» јнтониЉе куца на врата до коЉих га Ље Ѕог довео.  уца и чуЉе дозволу да уРе.

—тарац моли домаЮина да му откриЉе таЉну: „Ќа коЉи начин угаРаш Ѕогу?  оЉе Ље твоЉе делаЬе, односно таЉни труд срца коЉи не види нико осим Ѕога?“

ќбуЮар се нашао у страху и недоумици. ќн се не подвизава. ћонах га Ље помешао с неким. ќн само ради. —еди покраЉ прозора, с времена на време гледа напоЪе и ради. » то Ље све.

„Ќишта нисам помешао, Ц каже јнтониЉе, Ц молим те да ми откриЉеш своЉе делаЬе.“

ќнда обуЮар у простоти срца говори о ономе што испуЬава Ьегову душу.

ƒок ради он свако мало погледа на улицу коЉом пролазе гомиле наЉразличитиЉих Ъуди. “о су Ъуди оба пола и свих узраста, од коЉих су неки раскошно одевени, а други Љедва покривени ритама, мештани и дошЪаци, они коЉи се доконо шетаЉу и они коЉи журе неким послом. »ма их врло много и обуЮару се чини да су сви добри. ќбуЮар их види као боЪе од себе. √оспод их воли, мисли он. ЌадвиЉаЉуЮи се над посао он с времена на време говори себи како Юе се сви ови Ъуди спасити, Љер су добри и Ѕог их воли. „ќчигледно, само Юу Ља пропасти због моЉих грехова,“ Ц мисли он и наставЪа да ради твореЮи молитву.

ѕосле ових речи јнтониЉе се клаЬа домаЮину до земЪе и враЮа се у пустиЬу. „уо Ље оно због чега Ље дошао. «аиста, ниЉе узалуд дошао. »з јлександриЉске луке испловЪаваЉу бродови натоварени различитом робом. ќдлази из града и монах односеЮи у срцу истинско благо Ц мисао роРену од ƒуха —ветог, мисао коЉа води ка спасеЬу. „—ви су боЪи од мене. —ви Юе се спасити, само сам Ља достоЉан погибеЪи због моЉих грехова.

„—ви Юе погинути. £а Юу се спасити,“ Ц говори горда лаж.

„—ви Юе се спасити. £а Юу погинути,“ Ц говори савест коЉу Ље ƒух просветио.

“аква Ље лекциЉа ове приче и ако Ље причамо, то Ље само због смисла коЉи у ЬоЉ сагледавамо.

јли имам питаЬе.

»ли два питаЬа.

»ли сто питаЬа.

” сваком случаЉу, ово учеЬе Ље врло неЉасно, иако моЉа душа осеЮа да се дотакла истине. ƒотакла се парадоксалне истине ЅожиЉе и одмах се повукла уплашивши се додира.

 ао прво, како то „Ља Юу погинути“? Ќека се „сви спасу“, слажем се. јли Ља? «ашто Юу погинути? » како да човек притом не падне у очаЉ?

ќсим тога, зар Ъуди не бираЉу религиЉу по критериЉуму истинитости? «ар се Ъуди не поносе своЉим избором и зар не доказуЉу свима и стално своЉу религиозну правду? „£а сам у праву, а ви сте у заблуди,“ Ц то Ље први потез у шаховскоЉ партиЉи коЉа се зове религиозни спор.

» ми тражимо религиЉу, тражимо у мукама, и бирамо, управо да бисмо се спасили, а не да бисмо погинули. ќ чему се онда овде ради, питам Ља вас? ƒа ли човек може стаЉати у истини и бити спреман да умре за Ьу сматраЉуЮи притом све Ъуде скоро анРелима, а само себи достоЉним погибеЪи на целом свету?

»споставЪа се да се Љедино тако и може стаЉати у истини. ћожда компЉутерски мозак ово и неЮе схватити, али Ље Ъудска душа дужна да схвата овакве благодатне парадоксе.

Ќе познаЉем друге душе, знам само да су таЉанствене и бездане. » Љош знам да их √оспод воли.

ќд свих душа на свету познаЉем само своЉу и то Ц делимично. јли ми Ље и оно што знам о себи довоЪно да кажем: „£а сам дете погибеЪи.“

 ао роб коЉи Ље изложен на продаЉу и коЉег Ље купио нови господар Ља припадам катастрофи грехопада. Ќикакви моЉи напори не доносе ми слободу. ¬еЮ сам много пута пробао. «акЪучак Ље мучан: Ља сам жигосан и окован.

’ристос Ље дошао да ме откупи. ќн Ље заповедио да се раскуЉу моЉи окови, а за плату Ље дозволио да Мегове руке распрострте до ивице  рста буду пробиЉене ексерима.

«ар сам у стаЬу да размишЪам о туРим греховима и да мислим ко Ље грешниЉи од кога, ако су жуЪеви од окова Љош на моЉим рукама, а сам √оспод Ље нацртан пред очима као да Ље код нас разапет (в.: √ал. 3: 1)?

”право то Ље знак припадности истини Ц одсуство жеЪе да човек размишЪа о туРим греховима, одбиЉаЬе да човек мери, пореди и оцеЬуЉе туРе грехове. £а гинем Ц Ѕог ме исцеЪуЉе; Ља сам доспео у ропство Ц за мене Ље плаЮен откуп.

¬ера Ље погружаваЬе у своЉ бол и оплакиваЬе себе као мртваца. » ако се у овом мртвацу пролиЉу сузе, очи очишЮене сузом у стаЬу су да виде свет као што Ље речено: „„истима Ље све чисто, а нечистима и невернима ништа ниЉе чисто, него Ље нечист Ьихов ум и савест“ (“ит. 1: 15).

» душа може да не осуРуЉе само онда кад носи пред собом сопствену немоЮ и кад у сваком тренутку види да нема чиме да се хвали.

ј пошто душа не суди другима, ни ЬоЉ неЮе бити суРено. ≈во шта значи: не долази на суд, веЮ Ље прешао из смрти у живот (£н. 5: 24).

—амо, како да човек не падне у очаЉ ако тако размишЪа?  ако да не ослаби и да не тугуЉе, и како да се не убиЉа од жалости?

ƒобро, реЮи Юемо нешто и о томе.

“о наша гордост пишти, и шкргуЮе, и извиЉа се, и неЮе да умре. ќна Ље та коЉа раРа убиствену тугу и мрачну жалост.

јли »сти Ље ƒух  оЉи нам открива нашу унутрашЬу поквареност. »сти Ље, кажем, ƒух  оЉи шапуЮе и утеху, Љер Ље ќн ”тешитеЪ.

ќним изабраним судовима коЉи су у стаЬу да приме Мегову реч ƒух говори кратке речи и даЉе им велику снагу. “ако Ље —илуан јтонски усред велике борбе, патЬе и искушеЬа чуо: „ƒржи ум своЉ у паклу и не очаЉаваЉ.“ ќве речи и снага коЉа их прати потребни су свима онима коЉи с времена на време осеЮаЉу како се погружаваЉу у пакао очаЉа и безнаРа.

ƒакле, испоставЪа се да Ље искуство пустиЬака тражено и корисно; ма шта „корисно“ Ц спасоносно Ље за многе коЉи живе у свету.

—амо ово искуство пустиЬаци могу добити од мирЉана, као јнтониЉе од обуЮара, зато што Ѕог не гледа на лица, веЮ на срце. » тамо, у срцу, у ЬеговоЉ страшноЉ дубини коЉу ƒух жели да испуни —обом, бледи све што представЪа разлике измеРу Ъуди у земаЪском животу.

„овек коЉи Ље заЉедничар с Ѕогом нема чиме да се горди.

„овек коЉи Ље заЉедничар с Ѕогом никога не жели да осуРуЉе како не би отимао власт од £единог.

ќваЉ човек се смирено моли и са захвалношЮу се сеЮа ’ристових страдаЬа и ¬аскрсеЬа.

„«ато нека Ље у вама иста мисао као и у »сусу ’ристу“ (‘ил. 2: 5) Ц каже —вето ѕисмо.

ј шта Ље осеЮао »сус док Ље ишао на смрт за искупЪеЬе? ƒа ли можемо да се приближимо начину Меговог размишЪаЬа?

»споставЪа се да можемо и да треба.

ќве речи значе да Љедном треба да дорастемо до жеЪе да се разапнемо за ближЬег, само да он буде спасен! » само то Ље истинска светост и идеЬе »сусовим стопама. јко тога нема тренутно, а ни на видику, чиме можемо да се поносимо? Ќемамо чиме, али се поносимо, и те како!

«ар то не значи такоРе да треба да дорастемо и до молитве ћоЉсиЉа коЉи Ље Љедном молио Ѕога да га избрише из  Ьиге живота, само да не погуби народ?

” сваком случаЉу, цитиране речи нас воде у правцу жртве. Ќе оне коЉа Ље потребна ради себе, веЮ оне коЉа се приноси за друге. » Љедан од отаца пустиЬе Ље рекао да би, пошто има ’ристов ƒух радо, кад би могао, заменио кожу с било коЉим губавцем.

ƒакле, ово Ље православЪе на оним бескраЉним висинама на коЉима човеку губи дах!

Ќосити крст и не очекивати похвалу; трпети и бити жалостив према другима не очекуЉуЮи снисхоРеЬе. «ар ниЉе тако поступао Ќачелник вере Ц ’ристос?

” сваком случаЉу, треба да знамо за ове блиставе висине подвига како никога не бисмо осуРивали и како се не бисмо гордили. £ер подсеЮаЬе на потребу за смиреЬем Ље посебно потребно онима коЉи су одсекли (наводно) грубе страсти и коЉи су почели редовно да се моле и да сазнаЉу нешто свето и (наводно) да схватаЉу. ќвакви Ъуди посебно могу (због дивЪеЬа себи) да претворе хришЮанство у чудовишну пародиЉу, у исмеваЬе светости и у ругаЬе ближЬима.

”право таквим Ъудима Ље своЉствено да мисле да Юе сви погинути, а да Юе се они спасити.

ƒок у стварности се може да се деси управо супротно.

—а руског ћарина “одиЮ

31 / 01 / 2020

     оментари:

    2020-02-05
    09:57
    Igor:
    Pomaze Bog!
    Hvala.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0