Srpska

ѕатриЉарх »ринеЉ у √рбЪу: Ќе напуштаЉте своЉа огЬишта! (видео)

††††

” великоЉ радости, поводом прославе ЉубилеЉа 800 година аутокефалности —рпске православне цркве и 1500 година постоЉаЬа манастира –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице Ц ѕодластве, Мегова светост ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ служио Ље данас —вету архиЉереЉску литургиЉу и освештао параклис —ветог великомученика косовског цара Ћазара и манастирске конаке ове древне ранохришЮанске светиЬе.

—вЉатЉеЉшем ѕатриЉарху су саслуживали Мегово високопреосвештенство јрхиепископ цетиЬски ћитрополит црногорско-приморски г. јмфилохиЉе, ѕреосвеЮена господа епископи: милешевски јтанасиЉе, будимЪанско-никшиЮки £оаникиЉе, рашко-призренски и косовско-метохиЉски “еодосиЉе, полошко-кумановски £оаким, бихаЮко-петровачки —ергиЉе, диоклиЉски ћетодиЉе, уморовЪени захумско-херцеговачки јтанасиЉе, многоброЉно свештенство и монаштво, уз молитвено учешЮе више хиЪада вЉерника.

ЋитургиЉи су присуствовали амбасадор –усиЉе и амбасадор и конзул —рбиЉе у ÷рноЉ √ори, ¬ладислав ћаслеников, проф. др «оран Ѕингулац и «оран ƒоЉчиновиЮ, представници општинске власти Ѕудве и ’ерцег Ќовог са предсЉедницима општина: ћарком Ѕатом ÷аревиЮем и —теваном  атиЮем, многоброЉне званице из земЪе и окружеЬа.

” пастирском слову Мегова светост ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ казао Ље да ниЉе у прилици да нешто више каже због свог здравственог стаЬа, али да мора да каже да Ље ово велики дан у нашоЉ историЉи:

„¬елики дан пред лицем ЅожиЉим и свим нашим славним прецима коЉи су живЉели на овим просторима на коЉима ви и ми данас живимо, и на другим просторима наше свете благословене земЪе —рбиЉе и српских земаЪа. ќвдЉе смо присутни данас у великом броЉу, камо среЮе и благослова ЅожиЉег, када би овако прославЪали све велике наше празнике славеЮи Ѕога и гледаЉуЮи у лице свакога од нас роРенога брата коЉи носи образ и лик ЅожиЉи, Љер Ље сваки човЉек икона ЅожиЉа“, нагласио Ље ѕатриЉарх.

††††

 азао Ље да многи желе да виде ќнога коЉи Ље створио оваЉ свиЉет, а погледаЉмо само сваки Љедан другога у свакоме Юемо видЉети лик ЅожиЉи:

„” свакоме од нас Ље √оспод усадио —воЉу икону и лик, не само нас православне, веЮ у свакога човЉека. —ви су Ъуди створеЬа ЅожиЉа и ликови ЅожиЉи, без обзира на боЉу коже, нациЉу, културу и степен културе. —ви смо дЉеца ЅожиЉа створеЬа руку ЅожиЉих. ƒанас Ље велики и благословени дан. Ќаша црква приЉе 8 вЉекова добила Ље значаЉно признаЬе, Љедну велику улогу меРу ÷ркавама, постала Ље аутокефална, равна свим другим великим православним ÷рквама, почевши од £ерусалима, јнтиохиЉе, ÷ариградаЕ. “о превелико дЉело издеЉствовао Ље —вети —ава, наЉвеЮа личност наше историЉе и —вете православне цркве“.

¬оЪа ЅожиЉа Ље била да Ље —вети —ава имао мудрога оца —ветога —имеона Ц ЌемаЬу, казао Ље —вЉатЉеши и изразио дубоко вЉероваЬе да Ьегово напуштаЬе ∆иче и —туденице, и одлазак —ветоме —ави у —вету √ору, дао великог духовног мудраца, велику личност наше историЉе:

„»сториЉска чиЬеница Ље да Ље аутокефалношЮу наше ÷ркве постала и аутокефална и наша држава. ЅлагодареЮи том дару ЅожиЉем успЉели смо да преживимо страшни средЬи виЉек под турским ропством коЉе Ље траЉало неколико стотина година. ƒа нам ниЉе било ÷ркве, коЉа Ље прихватила улогу државе када Ље држава нестала, ми данас не би постоЉали.“

ƒанас постоЉимо као народ захваЪуЉуЮи —в. —ави и ЌемаЬи, нагласио Ље ѕатриЉарх и подсЉетио да доживЪавамо и проживЪавамо велика искушеЬа, а многи коЉи су зазирали од наше моЮи и улоге и славе у историЉи, потрудили су се да остваре старо римско правило: ѕодиЉели, па владаЉ.

„Ќажалост, том искушеЬу смо подлегли у нашем времену, па смо допустили да нас други диЉеле и сваРаЉу, и да нас одваЉу Љедног од другога, те данас доживЪавамо велика искушеЬа. јли будуЮи да имамо темеЪ духовни, имамо и велику благодат ЅожиЉу, Љер данас када смо окупЪени овдЉе са нама су, браЮо и сестре, и многи свети угодници ЅожиЉи коЉи стоЉе пред лицем ЅожиЉим, они нас неЮе оставити“, бесЉедио Ље ѕатриЉарх.

Мегова светост Ље са овога светога мЉеста као ѕатриЉарх српски поручио да чувамо оно што Ље суштински и главно у нашоЉ историЉи, нашоЉ ÷ркви и култури:

„“о Ље вЉера у √оспода »суса ’риста. “о Ље сила, то Ље снага, то Ље моЮ. √оспод Ље ни из чега створио ÷ркву, —вете апостоле наградио наЉвеЮим даровима, ЅожиЉим благодатним, коЉи су као прости Ъуди основали ÷ркву ’ристову коЉа од тада до данас постоЉи и врши —вету апостолску улогу и у нашем народу и у циЉелом свиЉету.“

ѕатриЉарх Ље упутио апел српском народу да не напушта своЉа огЬишта, Љер у туРим земЪама многи изгубе свиЉест о себи, вЉеру, те послиЉе 10-ак година забораве коме народу и припадаЉу:

„ЌеЮе √оспод допустити да нестанемо са лица земЪе. —ве што нам треба дато нам Ље. «ато упуЮуЉем апел вама присутнима, а надам се да таЉ апел обиРе нашу земЪу и отаЯбину, али и земЪе гдЉе живи наш народ: Ќе оставЪаЉмо своЉу благословену земЪу, не напуштаЉмо своЉу отаЯбину. ћи смо благословени народ, наша култура и историЉа стоЉе на чврстим темеЪима коЉи се не меЬаЉу од данас до сЉутра“, закЪучио Ље српски ѕатриЉарх »ринеЉ.

††††

” ранохришЮанскоЉ крстионици из VII виЉека, коЉа се налази измеРу ’рама –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице и конака, владика ћетодиЉе Ље данас крстио новог слугу ЅожиЉег ƒушана а миропомазао га Ље Мегова светост ѕатриЉарх српски »ринеЉ.

¬исокопреосвеЮени владика јмфилохиЉе Ље казао да ова крстионица и послиЉе 15 вЉекова раРа изнова и раРаЮе ако Ѕог да поново нове хришЮане:

„¬еЮ Ље васкрсла, обновЪена и да Ѕог да да заживи. Ѕог да благослови ƒушана, Љер Ље по предаЬу цар ƒушан 1350. године обновио оваЉ манастир, па ево и ƒушан се крштава у тоЉ крстионици коЉа Ље у то вриЉеме била обновЪена.“

ћитрополит Ље поздравио све присутне истичуЮи да Ље ово велики свети дан и велики ЅожЉи благослов.

„ќвдЉе се ова служба ЅожЉа наставЪа 15 вЉекова. ƒанас Ље наш мали ƒушан крштен у оноЉ крстионици у коЉоЉ се крштава скоро од апостолских времена, а коЉа се чува у оваЉ светиЬи, и наставЪа се то свето диЉело ÷ркве ЅожЉе, дЉело просвеЮеЬа истином ЅожиЉом ’ристовом, вЉечном и непролазном, крштаваЬа у име ќца и —ина и ƒуха —ветога Ц Ѕога Ъубави коЉи Ље призвао —воЉим распеЮем и васкрсеЬем на заЉедништво и Ъубав све Ъуде и све земаЪске народе.“

¬ладика Ље казао да у ÷ркви нема √рка ни £евреЉина, роба ни слободЬака, мушког ни женског,  инеза ни јмериканца, ни —рбина ни ÷рногорца нити ’рвата или било ког другог:

„“о Ље ÷рква ЅожЉа у коЉоЉ су Љедно и заЉдено призвани да буду и у времену и у вЉечности. “о Ље онаЉ благослов коЉи смо ми примили од древних апостола, од —вете браЮе  ирила и ћетодиЉа, Ќаума и  лимента, од —ветог оца нашег —аве Ц оснивача ове —вете цркве, па онда редом до наших времена, до —ветога ¬асилиЉа ќстрошкога, ѕетра ÷етиЬскога, до —ветог свештеномученика £оаникиЉа и са Ьиме постарадалих свештеномученика и новомученика.“

ѕодсЉетио Ље да Ље и ѕодластви сахраЬено 80 невиних младиЮа из √рбЪа, ѕаштровиЮа, ѕобора и ћаина побиЉених у она безбожна времена од братоубилачке руке:

„ƒаЉ Ѕоже да ово данашЬе чудо ЅожиЉе коЉе се догодило овдЉе, буде измиреЬе браЮе, призваЬе на братску Ъубав и слогу, да се прекине крваво-братоубилачко коло коЉе Ље траЉало овдЉе и у древна времена, а нарочито од 1941. године, па на овамо. ƒа се прекине таЉ братоубилачки дух и да се сви надахнемо духом ове древне светиЬе, свете крстионице у ЬоЉ сачуване, —ветога храма —ветога великомученика цара Ћазара коЉи се жртвовао за вЉеру православну и вЉечно и непролазно ÷арство небеско.“

¬исокопреосвеЮни владика Ље казао да сви треба да се угледамо на нашега —ветога патриЉарха коЉи Ље, упркос Ъекарским упозореЬима да не би требао да путуЉе, дошао на позив √рбЪана:

„“о Ље велики дар и свима нама, а велики дар Ље и Ьему оваЉ народ ЅожЉи коЉи га са оваквом ЪубавЪу поздравЪа и дочекуЉе!“

††††

£ош Љедном се захвалио свима добротворима, приложницима ове светиЬе ЅожиЉе, овога —ветога храма коЉи Ље шест пута рушен:

„≈во обновЪен Ље и данас Ъепши него што Ље икада био и веЮи сабор, увЉерен сам, од свих сабора коЉи су раниЉе бивали око овога —ветог храма“, поручио Ље ћитрополит јмфилохиЉе.

ѕреосвеЮени умировЪени владика захумско-херцеговачки г. јтанасиЉе у литургиЉскоЉ бесЉеди казао Ље да Ље ово дан ¬аскрсеЬа, Љер Ље  рст увиЉек водио у ¬аскрс.  лаЬамо се √осподу распетоме и васкрсломе, —паситеЪу свиЉета,  рсту и ЅожиЉим угодницима крстоносцима, као што Ље —вети Ћазар и Ьегов —вети син деспот —тефан коЉи Ље продужио виЉек српских земаЪа, српске вЉере и народа:

„—реЮан и благословен оваЉ дан и празник! —ила „аснога крста и молитвено заступништво —в. Ћазара крстоносца нека буде са свима вама молитвама —вЉатЉешег ѕатриЉарха наследника —ветога —аве! ќбиЪежавамо 8 вЉекова наше ÷ркве, а она Ље самостална била, Љер Ље била апостолска.  ада Ље —вети —ава у ∆ичи 1222. године говорио своЉу чувену бесЉеду о оствареЬу и држаЬу праве вЉере, он Ље рекао: ћи наслиЉедисмо од апостола и отаца ово наслеРе, преЉемство, апостолство.“

††††

Ѕлагословом Мегове светости и —ветог синода —ѕ÷ додиЉеЪена су одликоваЬа Ц орден —ветога —аве онима коЉи су се наЉвише трудили око изградЬе и обнове манастира ѕодластва, а коЉе Ље уручио Мегова светост ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ: —танку ћагуду, предсЉеднику ќдбора за обнову манастира, ћарку ÷аревиЮу, предсЉеднику ќпштине Ѕудва, предузетницима браЮи —лавку и ћомиру “уЉковиЮу и браЮи ∆арку и ћарку  алуРеровиЮу. «латним ликом —ветога ѕетра ЋовЮенског “аЉновидца одликовано Ље више √рбЪана.

—абраЬе Ље наставаЪено свенародним сабором уз богат културно-умЉетнички програм и хришЮанску трпезу Ъубави, коЉу су домаЮини припремили за све присутне.

††††

ѕрослава 800 година аутокефалности —рпске православне цркве и 1500 година постоЉаЬа манастира –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице Ц ѕодластве, почела Ље Ључе дочеком ѕатриЉарха српског и —вечаном академиЉом на коЉоЉ Ље Мегова светост ѕатриЉарх г. »ринеЉ поручио да Ље жива православна вЉера у ÷рноЉ √ори и да Ље духовна радост у грбаЪском манастиру ѕодластва велико охрабреЬе за циЉело —рпство.

* * *

ћанастир ѕодластва, са црквом –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице, налази се у близини магистралног пута Ѕудва -“иват Ц  отор, на ЉужноЉ падини грбаЪског села Ћаства √рбаЪска, по коЉем Ље и добио име. ”браЉа се меРу наЉзначаЉниЉа духовна средишта, не само √рбЪа него целе Ѕоке. «аЉедно са ћихоЪском ѕревлаком, коЉа представЪа 800 годишЬи темеЪ —ветосавског православЪа у «ети Ц ÷рноЉ √ори, манастир ѕодластва Ље посебно сабирно и саборно место, како √рбЪа, тако и целог ѕриморЉа.

јрхеолошка истраживаЬа извршена на темеЪима цркве ѕресвете Ѕогородице у ѕодластви из 1984. године имала су за резултат проналазак остатака ранохришЮанске богомоЪе из 6. века, чиме Ље дат велики допринос у проучаваЬу средЬевековне археологиЉе на тим просторима. —редЬовековни центар духовности √рбЪа добио Ље Љош Љедну духовну вертикалу коЉа га Ље везала дубоко за темеЪе хришЮанства. “акав, наизглед неочекивани обрт, где се на мЉесту чиЉе се осниваЬе по традициЉи приписивало цару ƒушану 1350. године, добио Ље Љош веЮи значаЉ Љер Ље материЉалним доказима потврРено Ьегово 15-вековно траЉаЬе.

ѕрема предаЬу, манастир Ље подигао цар ƒушан 1350. године. ѕрема истом предаЬу, преко тог дела ѕриморЉа, боравеЮи кратко у ластовскоЉ цркви, са оближЬе морске обале, —вети —ава, први јрхиепископ српски и оснивач «етске епископиЉе, упутио се у —вету √ору. »сто предаЬе тврди, да Ље —вети —ава пролазио кроз то место кад Ље пошао у £ерусалим. “акоРе, постоЉи предаЬе о грбаЪском пореклу кнеза Ћазара ’ребеЪановиЮа.

ќд настанка, манастир ѕодластва Ље био духовни и политички центар √рбЪа, сведок бурних догаРаЉа везаних за буне против ћлечиЮа и “урака, што се рефлектовало на судбину манастира.

ѕосебно свЉедочанство Ьеговог мучеништва Љесте и нова гробница 80 побиЉених √рбЪана, ћаина, Ѕудвана, ѕобора и ѕаштровиЮа у Ѕару на краЉу ƒругог свЉетског рата (ту прениЉетих и сахраЬених 1992. године благословом ѕатриЉарха српског ѕавла), као и страдаЬе свештеномученика ¬арнаве ЅуЮана, игумана ѕодластве, убиЉеног послиЉе великог мучеЬа 1942. г. од братске руке. ”зевши у обзир све ово, манастир ѕодластва би са правом могао носити име „ћанастир мученик”.

ћанастир Ље након рушеЬа у ѕрвом свЉетском рату освЉештао тадашЬи ћитрополит црногорско-приморски √аврило ƒожиЮ, потоЬи ѕатриЉах српски, а данас 83 године касниЉе, новобновЪени манастир освештао Ље Мегова светост ѕатриЉах српски г. »ринеЉ.

≈пархиЉа ЅудимЪанско-никшиЮка

04 / 10 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0