Srpska

—ачували смо веру, Љезик, културу и државу

(‘ото »ван ћарковиЮ) (‘ото »ван ћарковиЮ) ††††

”очи одласка у ÷рну √ору, патриЉарх српски »ринеЉ дао Ље ексклузивни интервЉу за „ѕолитику” поводом великог ЉубилеЉа —рпске православне цркве Ц осам векова аутокефалности. ѕоглавар —рпске цркве за наш лист говори о значаЉу тог великог догаРаЉа, коЉи Юе следеЮе недеЪе бити обележен свечаностима на нивоу целе —ѕ÷, али и актуелним питаЬима с коЉима се —рпска црква суочава данас и ЬеноЉ мисиЉи у нашем времену.

Ц ƒобиЉаЬе самосталности за нашу ÷ркву заиста представЪа наЉзначаЉниЉе размеРе наше историЉе. Ѕило Ље у прошлости важних догаРаЉа, али оваЉ коЉи прославЪамо, поред  осовског боЉа, за наш идентитет, за историЉско траЉаЬе и пут српског народа сигурно Ље наЉзначаЉниЉи. “а два догаРаЉа конституисала су два завета, светосавски завет и светолазаревски завет, коЉима Ље наш народ живео вековима, данас живи и живеЮе Ц каже у интервЉуу за „ѕолитику” патриЉарх српски »ринеЉ.

—тоЉеЮи на размеРи великог ЉубилеЉа, осам векова аутокефалности —ѕ÷, шта нас учи прошлост и коЉе лекциЉе треба да применимо на будуЮност?

” осам векова, коЉе сада сагледавамо, било Ље и успона и падова, победа и пораза, туге велике и радости велике и, ево, Ѕог Ље дао и нама да у славу нашег небеског заступника —ветог —аве кажемо да смо сачували Ьегову и нашу веру хришЮанску, православну, Љезик, национални дух, културу и државу и да се с том вером и данас и сада суочавамо са свим тешкоЮама и искушеЬима коЉа у животу неминовно следе.

—тога, сви ми православни —рби, од —олуна до Ѕудима где год српских душа има, како песник пева, али и даЪе по –епублици —рпскоЉ и Ѕосни и ’ерцеговини, поносноЉ ÷рноЉ √ори, нашоЉ милоЉ Ѕоки, ƒалмациЉи, где смо недавно прославили четири века наЉстариЉе наше богословиЉе, и даЪе по целом Ѕалкану и свим континентима где Ље наш народ подигао своЉе храмове, у коЉе Ље —вети —ава призвао и друге народе, чак друге расе Ц црнце у јфрици, Љужноамеричке »ндиЉанце и остале Ѕогу знане, треба да будемо поносни и да се радуЉемо овоЉ великоЉ, грандиозноЉ годишЬици. ќвих осам векова српски народ и Ьегова ÷рква прилажу светскоЉ хришЮанскоЉ, духовноЉ и културноЉ баштини за поколеЬа коЉа долазе. ¬елика Ље то и величанствена годишЬица, коЉе ми по своЉоЉ грешноЉ мери и не можемо у потпуности сагледати. —лава Ѕогу на свему!

—тога, читаоцима „ѕолитике” и целом српском роду честитам оваЉ радосни ЉубилеЉ и позивам и овом приликом све наше вернике и Ъуде добре воЪе да од 6. до 9. октобра са своЉом ÷рквом —ветосавском у манастиру ∆ичи, у ѕеЮкоЉ ѕатриЉаршиЉи и у Ѕеограду, у великоЉ радости прославе осамстогодишЬи ЉубилеЉ аутокефалиЉе —рпске ѕравославне ÷ркве.

 ако гледате на различиту перцепциЉу ÷ркве у нашем савременом друштву? »ма оних коЉи оспораваЉу верност —рпске ÷ркве своЉим осамсто година старим коренима, затим оних коЉи Ље сматраЉу „застарелом” и мисле да Ље све што има везе с ÷рквом ствар за „своЉа четири зида”, док се глас оних 90 одсто, коЉи се изЉашЬаваЉу као верници —ѕ÷, готово и не чуЉе.

ќвом приликом ви и Ља представЪамо заЉеднички глас оних 90, тачниЉе 85 одсто становништва —рбиЉе коЉи су се на последЬем али и приликом раниЉих пописа изЉаснили као православни хришЮани. Ѕио бих среЮан када би нашим разговором, ставовима коЉе о народноЉ прошлости, садашЬости и будуЮности изнесемо на страницама „ѕолитике”, била задовоЪна не само веЮина, него и оних преосталих неколико процената. £ер Ља их не доживЪавам као проценте, него као браЮу и сестре. “у су наша браЮа муслимани, протестанти и католици у ¬оЉводини, затим браЮа £евреЉи. Мима свакако не припадаЉу чести гласови радикалне нетолеранциЉе, чак и мржЬе према —ветосавскоЉ ÷ркви. ќни не сматраЉу да све што има везе с ÷рквом, односно вером у Ѕога, мора да се дешава у приватна четири зида.

√ласови радикалне нетолеранциЉе према ÷ркви, чак и мржЬе, припадаЉу буквално промилима. –ади се о неколико групица Ъуди, ÷ркви добро познатих, окупЪени махом у Ѕеограду, око поЉединих медиЉа и организациЉа финансираних из иностранства, надам се не и од наше ¬ладе. ƒобар део Ьих живи искЪучиво од новца коЉи добиЉа од недобронамерних странаца, коЉи знаЉу да Ље ÷рква кЪучни носилац идентитета српског народа.

” праву сте када кажете да се глас оних коЉи се изЉашЬаваЉу као верници недовоЪно чуЉе. ¬ажно Ље да они коЉи себе сматраЉу верницима, поготово угледне личности из света науке, просвете, културе, политике, у Љавности Љасно сведоче своЉу веру. Ќе треба да буду некакви фанатици, али Љасним изЉашЬаваЬем да су православни хришЮани даЮе пример другима, младима и стариЉима.

—етимо се само наших приЉатеЪа и браЮе, недавно преминулих др £еротиЮа, композитора јлександра ¬уЉиЮа, глумца ЌебоЉше √логовца, архитекте др ѕеРе –истиЮа и многих других. ќни су били носиоци правог лаичког апостолата. —воЉим натпросечним професионалним радом, али и Љавним сведочеЬем, учинили су много за своЉу ÷ркву и за своЉ народ. ¬еруЉем да им Ље √оспод подарио место у близини —ветога —аве, меРу свим нашим благочестивим прецима. —арадници и млаРе владике ми кажу да меРу Љавним личностима Ц глумцима, музичарима, спортистима Ц има много Ъуди коЉи с поносом истичу да припадаЉу ÷ркви —ветосавскоЉ. » они су за пример и сваку похвалу.

 акав Ље положаЉ —рпске ѕравославне ÷ркве меРу осталим помесним црквама? ¬идели смо у „украЉинскоЉ кризи” да Ље било сусрета на наЉвишем нивоу и с ћосквом и с ÷ариградом.

Ѕрига и одговорност коЉу наша ÷рква има за Љединство ѕравославне ÷ркве, Ьену саборност и верност —ветом ѕредаЬу и канонима, обавезала нас Ље да настоЉимо да протагонистима недвосмислено укажемо да Ьихове активности не само да наносе штету ÷ркви у ”краЉини, него озбиЪно угрожаваЉу Љединство ÷ркве ѕравославне. » то сам чинио, како писмено, више пута, тако и усмено у непосредном разговору с ѕатриЉархом цариградским.

ѕри томе, морам и овом приликом да истакнем да се наша ÷рква ниЉе опредеЪивала по словенскоЉ блискости с –уском ÷рквом, наравно ни по некаквим политичким или сличним интересима, него искЪучиво црквено, предаЬски и канонски сагледаваЉуЮи настали проблем. ƒа Ље нека друга помесна ÷рква, –уска или друга, чинила било шта слично, поступали бисмо исто.

ћнога браЮа архиЉереЉи духовно су стасали у √рчкоЉ, на ЉелинскоЉ теологиЉи и култури. —ам осеЮам обавезу и инсистирам на наЉдубЪоЉ захвалности ћаЉци ÷ркви и наЉсветиЉем трону цариградских патриЉараха, а с нашим наЉучениЉим владикама делим Ъубав према грчком народу, ÷ркви и култури. јли, ни мени ни Ьима та Ъубав не даЉе за право да, као што то уосталом чине и неки грчки теолози и Љерарси, не укажемо на поступке коЉи су неканонски и неприхватЪиви. ќд тога неЮемо одустати.

ќбЉавЪено Ље у украЉинским медиЉима да су ме државне власти прогласиле за непожеЪну особу. «а Ьих сам, кажу, персона нон грата. Ќе знам да ли су то тачне вести. Ќисам добио ништа званично, али то неЮе умаЬити моЉу подршку ћитрополиту ќнуфриЉу и благочестивим ”краЉинцима, нити пак моЉу жеЪу и молитве да се раскол у ”краЉини заиста зацели. ќвако како то чине ‘анар и киЉевске власти, уз подстицаЉ неправославних сила, само Юе раскол продубити.

¬ише него ЉубилеЉом, српска Љавност бавила се ове године односима меРу епископима. Ѕило Ље отворених таблоидних напада на поЉедине владике, написа о неслагаЬима око става о „украЉинском питаЬу”, о ангажману епископа на ѕравославном богословском факултету, о томе ко треба да посети —абор, а ко жели да буде нови патриЉарх... »ма ли разлога за забринутост над стаЬем у —рпскоЉ цркви?

 ада би таблоиди били верна слика било ког сегмента српског друштва било би разлога за бригу или би било касно за бригу. Ѕогу хвала да ниЉе тако. ѕроблем коЉи, ипак, треба да брине ниЉе у томе што власници или уредници таблоида желе да своЉ укус и опскурни начин живота преко своЉих новина наметну српском православном народу, него због тога што поЉедини Ъуди коЉи имаЉу велику духовну одговорност у томе учествуЉу.

ѕод таквим утицаЉима жута штампа креира афере у ÷ркви, оцеЬуЉе одлуке —абора и —инода, арбитрира о црквеноЉ просвети, о меРуправославним, канонским и еклисиолошким питаЬима. ћи на таблоиде не можемо да утичемо. ћожемо само да апелуЉемо и слично. јли свако треба да препозна проблеме у сопственоЉ куЮи и да их решава. ÷рква треба да размотри да ли треба да поново доноси одлуке попут оних коЉе Ље донела претходних година.

” осам векова дугоЉ историЉи знатно се меЬао однос ÷ркве и државе.  акав Ље он данас?

Ќаравно да ми немамо илузиЉу да се може вратити време симфониЉе како Ље било у ¬изантиЉи или у ЌемаЬиЮкоЉ —рбиЉи. јли, исто тако, мислим да ми као Ъуди коЉи обнашамо одговорне послове у ÷ркви и држави, да бисмо доносили одлуке коЉе су од несумЬиве користи за граРане, не само вернике, увек треба да имамо за пример начин размишЪаЬа какав су имали —вети —ава и Ьегов брат —вети  раЪ —тефан ѕрвовенчани. “о угледаЬе на Ьих ниЉе нимало анахроно, зато што су околности у коЉима су они живели и водили српски народ, —рпску ÷ркву и државу веома сличне данашЬим.

Ќа пример, сукоб и надметаЬе истока и запада, подеЪеност српског народа на више државица и слично. ” тим околностима —вети —ава и —вети  раЪ —тефан ѕрвовенчани су проблеме решавали, пре свега, уздаЬем и дубоком вером у Ѕога, коЉи им Ље давао снагу и мудрост, дипломатском вештином, прагматичношЮу, уважаваЬем различитих интереса и граРеЬем мостова и према истоку и према западу, али с траЉним духовним опредеЪеЬем за исток, односно за православЪе. “акво Ьихово опредеЪеЬе и богонадахнута вештина у воРеЬу државних и црквених послова унапредила Ље —рбиЉу верски, културно и економски, тако да доба —ветих ЌемаЬиЮа, памтимо као златно доба српске историЉе.

Ќаравно, —рбиЉа Ље данас секуларна држава. ”став дефинише –епублику —рбиЉу као световну државу у коЉоЉ су цркве и верске заЉеднице одвоЉене од државе. Ќашем добу Ље примерен принцип кооперативне одвоЉености и сарадЬе. —вако ради своЉ посао, а када и где Ље потребно меРусобно се помажу. ЌаслеРе претходних децениЉа, када Ље атеизам био државна доктрина, а ÷рква се налазила на маргинама, а у многим стварима прогнана из Љавног живота, ниЉе Љош увек превазиРено. Ќа такав положаЉ, да ÷рква нема право да се огласи по наЉважниЉим питаЬима, за коЉи се неки залажу и данас, Ља не пристаЉем, ÷рква не пристаЉе.

ƒа ниЉе било ÷ркве —ветосавске, не би данас било ни нашег народа. Ќеки други Ъуди и народи, а не православни —рби, данас би насеЪавали ове дивне пределе. —тога Юе ÷рква и даЪе, када сматра за потребно, посебно када се ради о виталним питаЬима и идентитету народа, ЬеговоЉ самосвести увек и одлучно дати своЉ глас. ƒопадало се то некоме или не. — друге стране, истичем да Ље однос ÷ркве с државом, државним органима и властима у узлазноЉ путаЬи.

“о сведочи чиЬеница да Ље држава прихватила, измеРу осталог, да заЉедно с ÷рквом обележи и прослави велики осамстогодишЬи ЉубилеЉ, да помаже нашу ÷ркву на угроженим подручЉима, нарочито на  осову и ћетохиЉи. »сто Ље и у другоЉ нашоЉ –епублици —рпскоЉ. » тамо имамо добру сарадЬу ÷ркве и државе. “о сведоче наши епископи и свештеници, то тврди и наш народ. » то Ље добро и на корист нашем народу, држави и ÷ркви.

ћада у атмосфери празника, мораЮу да поменем и трагичну ситуациЉу у ÷рноЉ √ори, коЉа Ље, не маЬе него  осово и ћетохиЉа српска, класична српска земЪа. “а ситуациЉа Ље трагична до апсурда. Ќе само што Ље тамошЬа власт признала  осово и ћетохиЉу за независну државу, с приштинским властима, коЉи су одреда били припадници терористичке воЉске, одржава тесне односе, него се с ÷етиЬа чак посеже за ћетохиЉом и говори да не припада —рбиЉи веЮ ÷рноЉ √ори. ƒакле, перфидним и систематским притисцима, затиру српски народ у –епублици ÷рноЉ √ори, а неки кругови истовремено истичу териториЉалне претензиЉе према —рбиЉи.

ƒа ли Ље —рпска ÷рква у довоЪноЉ мери присутна у друштвеним питаЬима и покушаЉима да се за проблеме данашЬице даЉу конкретна решеЬа или одговори: попут исеЪаваЬа младих, ниске стопе наталитета, пораста породичног али и сваког другог насиЪа, до оних коЉа се поставЪаЉу као глобални изазови, попут проблема злоупотреба савремених технологиЉа и нарушаваЬа приватности, експериментисаЬа с биотехнологиЉама, девастациЉе животне средине.

ѕостоЉи питаЬе ширег друштвеног ангажмана —рпске ÷ркве, односно успоставЪаЬа и одржаваЬа равнотеже измеРу молитвене и социЉалне делатности. ” решаваЬу неких од проблема савременог друштва ÷рква ради веома активно. ” моЉоЉ ≈пархиЉи, у Ѕеограду као мегалополису, преко ¬ерско добротворног старатеЪства, ÷рква снабдева храном свакодневно хиЪаде потребитих.

»ма своЉа здравствена саветовалишта, лекаре коЉи бесплатно указуЉу помоЮ, затим психолошка и брачна саветовалишта и слично. ÷рква лечи многе младе, стотине Ьих, од болести зависности, наркоманиЉе, алкохолизма... ѕостоЉи и мноштво других сличних социЉалних служби ÷ркве у другим епархиЉама. ћи то не истичемо. ѕоЉединци се баве и проблемом злоупотребе савремених технологиЉа, имамо и свештенике коЉи су прави експерти по таквим питаЬима. јли то све ниЉе превасходна улога ÷ркве.

Ќаравно, ми Ље не занемаруЉемо, настоЉимо да унапредимо социЉалне делатности. Ќеки од проблема коЉе сте навели се поставЪаЉу, како на локалном тако и на глобалном плану, не само пред —рпску ÷ркву него и пред друге друштвене факторе све брже и интензивниЉе. Куди с правом очекуЉу одговоре. Ќа неке од Ьих, попут достоЉанства личности, етике раРаЬа, противЪеЬа насиЪу, ÷рква одговара брзо и релативно лако Ц посежуЮи за постоЉеЮим одговорима из ризница свога богословЪа.

Ќад другима питаЬима мора да се дуже и пажЪивиЉе замисли Љер она не само у форми у коЉоЉ се данас пред нас поставЪаЉу него и у суштинскоЉ проблематици коЉу изражаваЉу у сфери теологиЉе нису постоЉала. ћоЉе Ље мишЪеЬе да се решеЬе за претеЮе светске проблеме, коЉе многи виде као апокалиптичне: ратне и нуклеарне, еколошке, климатске... и сличне може наЮи само у Љасном и недвосмисленом повратку на основне хришЮанске вредности коЉе Ље цивилизациЉа током векова заборавЪала и од коЉих Ље одступала. » никако друкчиЉе.

ћи као древни хришЮански народ имамо богато предаЬе, светле примере из ближе и даЪе прошлости, светитеЪе, живе манастире и богомоЪе, ’иландар Ц право и неизмерно духовно богатство коЉе Ље нама дато: на чуваЬе и коришЮеЬе ! ј све остало Юе Ц то Ље вера отаца наших коЉа никада ниЉе била изневерена Ц додати сам √оспод. — том вером, с √осподом и —ветим —авом као помоЮницима, све саблазни овога света постаЉу другачиЉе, решивиЉе, незнатниЉе. —асвим Ље недопустиво да сматрамо да смо сами, затечени, да су наши проблеми наЉвеЮи и нерешиви. ÷рква ту веру свакодневно открива свом народу, као што Ље то увек чинила, £еванРеЪем коЉе проповеда.

 оЉе Ље данас наЉважниЉе питаЬе за —рпску ѕравославну ÷ркву? ƒа ли Ље то судбина  осова и ћетохиЉе?

—веколико искуство ÷ркве ’ристове учи нас да ниЉедно питаЬе, ниЉедан проблем, па ни овако важан као што Ље питаЬе  осова и ћетохиЉе нити настаЉе, нити се траЉно може решити посебно, партикуларно. ѕроблеми неког народа или државе се манифестуЉу териториЉално, економски, демографски и слично, али увек, рекао бих у основи, имаЉу своЉу духовну компоненту.

» проблем о коЉем говоримо Ље тежак, зато што у себи садржи све наведене компоненте. »маЉуЮи то у виду, —вети јрхиЉереЉски —абор —ѕ÷ Ље на свом овогодишЬем заседаЬу издао посебно —аопштеЬе о  осову и ћетохиЉи у коме Ље упутио позив свим политичким чиниоцима на наставак диЉалога, без притиска и уцена у контексту решаваЬа питаЬа заштите Ъудских права народа, слободе живота и рада —рпске ѕравославне ÷ркве, институционалне и безбедносне заштите наших светиЬа, омогуЮаваЬа несметаног повратка расеЪених и слободног приступа имовини свима онима коЉима Ље она бесправно одузета или узурпирана.

—абор Ље том приликом свесрдно подржао сваки одговоран диЉалог коЉи треба да допринесе владавини права и закона и помиреЬу измеРу свих народа коЉи живе на простору  осова и ћетохиЉе као Љужне покраЉине —рбиЉе.

ѕолитика

02 / 10 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0