Srpska

 осовско Ц метохиЉска разгледница

††††

ƒа нам „срце“ у срцу заувек стануЉе

—а благословом Меговог ѕреосвештенства ≈пископа ваЪевског √. ћилутина, а у организациЉи ’рама ѕокрова ѕресвете Ѕогородице и под духовним воРством Ракона —лавка ќбрадовиЮа, верници из ¬аЪева (Ьих 100) поклонили су се светиЬама  осова и ћетохиЉе 23 Ц 25. августа лета √осподЬег 2019. ћолебан за миран и благословен пут у ѕокровском храму одслужио Ље протонамесник ƒарко АурРевиЮ, архиЉереЉски намесник први ваЪевски.  осово и ћетохиЉа Ље српски £ерусалим и човек по повратку одатле више ниЉе исти, Љер се враЮа са Љачом вером и ЪубавЪу, рекао Ље отац ƒарко. » био Ље у правуЕ

„ осово Ље срце —рбиЉе“ слушали смо сви до ивице заглушеЬа. »ма ли и, ако Ље одговор потврдан, колико га Ље у нашем срцу, понеки се запиталиЕ  олико смо научили да волимо краЉеугаони камен наше сопствености?  олико спремни да му принесемо молитве и Ъубави? ќног, на шта нас позива вековно благо тамо где би, како нас учи —вето писмо, требало бити и срце нашеЕ „ули смо и да Ље света немаЬиЮка земЪа наша колевка. »ма ли у нама макар и зрна свести о узвишености раРаЬа и снази Ъубави “ворца, коЉом она до данас раРа? ћучена, паЪена и чизмом туРина гажена, и данас зове и чека, маЉчински нежна и стрпЪива. ѕарче тла више од земЪе саме, костима Љунака нахраЬено и молитвама светих освеЮено. ѕарче неба више од свода и облака, загрЪаЉ ЅожЉи коЉи пред бурама земаЪским стисак поЉачава. Ѕаш као и врежа седам и по столеЮа старог Ўам Ц дуда у порти ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе, коЉи плодове и данас доноси, налик молитвама у храмовима ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе краЉ кивота светих коЉи су Љедан уз другог синовски стасавали: —аве III, Ќикодима, ƒанила II, ѕатриЉарха £оаникиЉа, £ефремаЕ  раЉ чудотворне иконе Ѕогородице пеЮке у ÷ркви ЅогородичиноЉ, где Ље по благослову игуманиЉе мати ’аритине протонамесник ∆ивоЉин  нежевиЮ одслужио —вету ЋитургиЉу заЉедно са братиЉом из ¬аЪева Раконима —лавком ќбрадовиЮем и ћиЉом ЅоЉиновиЮем, ¬аЪевцем коЉи служи у ЋепосавиЮу Раконом ¬лаЉком √оРевцем и парохом у ќсоЉану £ованом ÷ветковиЮем.  роз богату историЉу светиЬе води нас сестра ћардариЉа, одговараЉуЮи истовремено на позиве припадника косовске полициЉе. „“ребало би да нам доРе Љош десет аутобуса данас. Ќа вези смо с Ьима, уколико нешто затреба. ќд 2013. они нас обезбеРуЉуЕ“, обЉашЬава повремене прекиде излагаЬа. Ќакон окрепЪеЬа у порти, наши аутобуси креЮу ка царскоЉ лаври ¬исоким ƒечанима. ѕут води кроз улице ѕеЮи на коЉима српских трагова више нема. “абла са именом улице Ѕила  линтона обЉашЬава и зашто. —вима коЉи памтимо пролеЮе у сутон 21. века осеЮаЬа помешана. ќпростили смо можда, заборавити не смемоЕ

  • ƒобар дан! ќдакле сте? Ц на капиЉи ¬исоких ƒечана осмехуЉе се воЉник  ‘ќ– Ц а. £ош их само ту има. „уваЬе осталих српских светиЬа преузела Ље косовска полициЉа, етнички мешовита, броЉчано зависна од становништва по окрузима.
  • »з ¬аЪева, централна —рбиЉаЕ Ц одговарамо.
  • £есте ли православни? Ц наставЪа он са питаЬима. Ќа наше:“—ви —рби су православни“, са поносом одговара:“» Ља сам православац“, показуЉуЮи погледом на заставу своЉе ћолдавиЉе на рамену. “у су и »талиЉани о чиЉоЉ смо Ъубави и пожртвоваЬу за ƒечане више пута читали и слушали. ѕодигнута у 14. веку као задужбина —ветог краЪа —тефана ƒечанског у славу ¬азнесеЬа √осподЬег, велелепна светиЬа подно ѕроклетиЉа живо Ље сведочанство славе ЅожЉе и Ъубави наших светих предака коЉи су Ље ЬоЉ принели. «алог вечности свих коЉи се српским именом зову. Ћепота коЉа исцрпЪуЉе дефинициЉу тог поЉма на свим Љезицима. —ам поглед на храм, фреске и порту раРа у човеку прегршт узвишених осеЮаЬа, а бистра и хладна вода са извора гаси жеР као ниЉедна на свету. Ѕар колико Ље потписници ових редова познатоЕ Ќакон целиваЬа моштиЉу ктитора, у манастирскоЉ продавници песмом и духовитим досеткама радост умножава отац ƒамаскин. —ви би што више домовима да понесу. »конице, магнете, тамЉан, али и чувена дечанска вина. «а успомену групна фотографиЉаЕ

¬аскрс светиЬа царског ѕризрена

—ледеЮе одредиште Ц манастир —ветих архангела краЉ ѕризрена, задужбина цара ƒушана —илног. ¬ише пута рушен и обнавЪан. ѕоследЬи пут у мартовском погрому 2004. ќбнова Ље у току. ’рама Љош увек нема и ЋитургиЉе се служе у капели. ” гостопримници манастира добро познато и драго лице проте –адивоЉа ѕаниЮа из ’рама —ветог —аве из Ѕеограда.  ако рече отац —лавко, наЉзаслужниЉег што смо данас овде, Љер Ље припрему путоваЬа свесрдно помогао. Ѕаш како и косметске —рбе годинама уназад помаже.  раЉ гроба цара ƒушана, прота –адивоЉе своЉим казиваЬем провео нас Ље кроз славну и страдалну прошлост светоархангелске светиЬе у каЬону ѕризренске Ѕистрице. ѕрви озбиЪниЉи покушаЉ обнове збио се осамдесетих година прошлог века, када недавно почивши архитекта др ѕеРа –истиЮ оснива ƒруштво приЉатеЪа манастира —ветих архангела. ѕотом, нова страдаЬа од албанских екстремистаЕ Ќе смемо оставити наше цркве и манастире, свети ЌемаЬиЮи су себе у Ьих уградили, закЪучуЉе прота –адивоЉе ѕаниЮ.

††††

÷арски град на Ѕистрици некада Ље имао по Љедну богомоЪу за сваки дан у години. Ѕило Ље, дакле, 365 цркава и капела у Ьему, прича нам Ракон ¬лаЉко √оРевац. √оворило се равноправно српским, турским и албанским Љезиком. » сви су меРу собом знали да на сва три Љезика разговараЉу. ƒанас, само успомене. —рба у царском граду тек петнаестак, уз педесет ученика ЅогословиЉе „—ветих  ирила и ћетодиЉа“. ќве године уписуЉемо девету генерациЉу ученика откако Ље школа обновЪена 2011. ƒобро Ље, немамо никаквих проблема, прича нам наставник Љеромонах »сидор, родом Ћозничанин. ÷рква Ѕогородице Кевишке из 14. века Љош Љедна Ље задужбина наЉвеЮег ктитора тог доба —ветог краЪа ћилутина и Љош Љедан споменик културе коЉи Ље на листи ”Ќ≈— ќ Ц а. ” ЬоЉ служи АорРе —тефановиЮ, Љош Љедан мисионар из ¬аЪева на светоЉ српскоЉ земЪи. ƒанас Кевишку зову старом саборном црквом. Ќова Ље ÷рква —ветог √еоргиЉа, такоРе место поклоЬеЬа. ѕризренска чаршиЉа врло жива, пуна лепих угоститеЪских обЉеката на бистричком кеЉу и занатских радЬи. Ќа макадамском путу налик ваЪевском “ешЬару могу се срести и кочиЉе. «а часак носталгиЉе и осмех у обЉективу телефонаЕ

Ќа путу до домаЮина у ¬еликоЉ ’очи Ље поклоЬеЬе обновЪеном манастиру —ветих  озме и ƒамЉана у селу «очиште, Љугоисточно од ќраховца. ћир и топлина коЉи исиЉаваЉу на сваком кораку у баЉковитом дворишту оно су што намернике са свих страна овде доводи.

” вечерЬим сатима у парохиЉском дому ’рама —ветог архиРакона —тефана у ¬еликоЉ ’очи добродошлицу жели прота Ц ставрофор ћиленко ƒрагиЮевиЮ. ќвде Ље дошао из “ршиЮа пре 33 године.  аже, добро Ље. Ѕог се о свему бринеЕ ¬ечера уз чувено метохиЉско вино, конак код домаЮина и са свитаЬем √рачаницаЕ

–адост раРаЬа и победе живота

—вету јрхиЉереЉску ЋитургиЉу служи ѕреосвеЮени ≈пископ рашко Ц призренски √. “еодосиЉе. Ќаши свештеници саслужуЉу, а грачаничко сестринство анРеоским гласовима украшава богослужеЬе. ћеРу учесницима литургиЉског сабраЬа и грчки воЉници из састава  ‘ќ– Ц а. ѕогледима се поздравЪамо, у предачкоЉ вери и без руковаЬа препознатиЕ

¬ладика “еодосиЉе благодари на посети и дели нове радости из своЉе епархиЉе. ЌаЉвеЮа меРу Ьима свакако Ље та да се у новиЉе време умножио броЉ вишедетних породица. ”з ЅожЉу помоЮ, Љаче наде и стратегиЉе за опстанак на прадедовском огЬишту нема, нити бити можеЕ

 а √азиместану пут води кроз ѕриштину. √радилиште какво се ретко виРа. ћодеран град у коме за —рбе, као и у свим осим ћитровице, нема места.

††††

Ќа узвишеЬу у приштинском предграРу споменик у облику средЬовековне куле и чувена  нежева клетва. —лава и страдаЬе Ћазаревих Љуришника и свега верног што сила ћуратова ниЉе уплашила. ќ току битке историчари се знаЉу не слагати. Ќама —рбима несагласЉе готово Ље природноЕ —игурно Ље Љедно, на заборав се нема права. ѕосебно на тлу коЉе су нам они наЉврлиЉи животима купили.

  • Ќашем народу на  осову и ћетохиЉи Ље потребна наша подршка. Ўирите причу даЪе, да сви доРу. ƒа се мирно и достоЉанствено поклаЬамо своЉим светиЬама и своЉоЉ браЮи и сестрама покажемо да нам Ље стало до Ьих, да су део нас- поручуЉе вероучитеЪ јлександар ѕавиЮ, чиЉе Ље познаваЬе историЉе обогатило целокупан доживЪаЉ овог путоваЬа.

«аштитнику светородне лозе ЌемаЬиЮа, —ветом архиРакону —тефану, посвеЮен Ље манастир ЅаЬска, Љош Љедан цвет ктиторске градине —ветог краЪа —тефана ”роша III ћилутина. ƒобродошлицу пружа настоЉатеЪ манастира протосинРел ƒанило и кратким излагаЬем упознаЉе нас са историЉом светиЬе, коЉу су градили наЉбоЪи маЉстори средЬег века.  ако наши, тако они са приморЉа £адранаЕ ЌаЉдрагоцениЉе реликвиЉе ЅаЬске, уз гробно место ктитора, Љесу икона ѕресвете Ѕогородице, копиЉа  азанске из 19. века и честице моштиЉу небеског покровитеЪа —ветог архиРакона —тефана. ѕредах на трему, а потом повратак у ¬аЪево. »ако ниЉе било у плану путешествиЉа, уприличена Ље посета новоизграРеном ’раму —ветог ¬асилиЉа ќстрошког у ЋепосавиЮу. ” знак Ъубави и благодарЉа Ракону ¬лаЉку √оРевцу, коЉи се као прави домаЮин своЉим завичаЉцима од првог тренутка нашао при руци. ” порти мобилиЉар за дечЉу игру и споменик ѕатриЉарху ѕавлу, чиЉе су 34 године живота на  осову и ћетохиЉи оставиле свете трагове. Ѕаш као и у свима коЉи су се ова два дана обрели у светоЉ српскоЉ земЪи. ќноЉ, коЉа нам у срцу живи, Љер и то наше срце део Ље Ье у коЉоЉ се родило наше биЮе. Ўта год да светски моЮници кажу, слово Ље у штампи. ѕролазно, попут свега на земЪи. јко истински разумемо царство коме се —вети кнез Ћазар приволео, чуваЉмо  осово и ћетохиЉу у срцу. » поклонимо се благу коЉе су нам свети преци даривали. «а све дане и за вечностЕ

£. £.

≈пархиЉа ваЪевска

02 / 09 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0