Srpska

»стамбул. √рад-упозореЬе

††††

„ј-а-ал-ла-ху-у-у-а-акба-аар...“

”залудно Ље затварати прозор. ѕродорни гласови имама свеЉедно се пробиЉаЉу кроз вентилациони отвор хотелске собе. ’тео или не хтео мораш да чуЉеш вечерЬи езан Ц муслимански позив на молитву.

¬рели ваздух Ље краЉЬе ужарен, без обзира на то што Ље вече. ћирис печеног кестеЬа дражи празан желудац. «вуци и мириси »стамбула обавиЉаЉу човека са свих страна и погружаваЉу у некакво стаЬе транса.

¬ероватно су приликом последЬе турске опсаде ÷ариграда ¬изантинци исто тако слушали ово древно отегнуто запеваЬе коЉе Ље допирало из турског логора. ќ чему су размишЪали у тим тренуцима? ƒа ли су осеЮали да Ље куцнуо поселедЬи час империЉе поноситих –омеЉаца?

ЌапоЪу не престаЉе бука источЬачке гужве. ќви звуци хипнотишу и маме. —амо ме умор од бесконачног ходаЬа спречава да изаРем из хотела на улицу и да се помешам с овом усковитланом стихиЉом. ¬уче ме да поново и изнова лутам уским истамбулским уличицама, да удишем мирис турске кафе, да слушам неразумЪиви Љезик коЉи ме нечим очарава...

јли нисам дошао ради оваквих шетЬи. “ачниЉе, нисам дошао само ради Ьих. ’ришЮани овамо долазе да пронаРу крхотине ¬изантиЉе. јЉа —офиЉа, храм —вете »рине, ¬лахерна, мозаици ’оре, ∆ивоносни »сточник, храм-ЯамиЉа —ергиЉа и ¬акха, зидине “еодосиЉе... ѕрашина звезде коЉа Ље некада зашла Ц велике »мпериЉе...

* * *

”зимам туру „ќбилазак светиЬа ¬изантиЉе“ с турским водичем. ¬озимо се аутобусом, затим се укрцавамо у брод и пловимо по Ѕосфору. Ќа штуром руском Љезику “урчин-муслиман прича руским туристима о ЉеванРеЪскоЉ историЉи, о  онстантину и £елени, о «латоусту и ¬асилиЉу ¬еликом, о православноЉ икони, о васеЪенским саборима... ¬еЮина наших не зна ништа о томе. ѕажЪиво слушаЉу, чуде се.

„ƒа ли идете у храм?“ Ц пита водич Љедну од наших жена. „Ќе,“ Ц збуЬено одговара она. „«ашто? “реба иЮи у храм, треба веровати у Ѕога. Ѕог постоЉи,“ Ц каже водич. “урчин-муслиман проповеда о Ѕогу крштеним –усима коЉи о Ѕогу не знаЉу ништа... Ўта Ље то и како назвати ову поЉаву?

” —ветоЉ —офиЉи наши, православни Ъуди, гураЉу прст у „стуб коЉи плаче“ и замишЪаЉу жеЪе. »спод √алатског моста бацаЉу новчиЮ у воду да би се Љош Љедном вратили овамо... ≈х, –уси, –уси! „ини ми се да Ље време да применимо на себе речи папе £ована ѕавла II, коЉе Ље рекао у посети ‘ранцускоЉ: „‘ранцуска земЪо, шта си урадила са своЉим  рштеЬем?!“ —амо уместо ‘ранцуске треба да ставимо: –усиЉо...

ј испупчена громада —офиЉе коЉа Ље изгубила своЉе крстове на куполама, и опустела црква —вете »рине, и древни храм —ветих —ергиЉа и ¬акха коЉи Ље претворен у ЯамиЉу представЪаЉу немо упозореЬе. ”позореЬе о томе да народ може да изгуби своЉе  рштеЬе и своЉе светиЬе. —еЮам се загонетних речи —паситеЪа: „ о има даЮе му се, а ко нема, узеЮе се од Ьега и оно што мисли да има“ (Ћк. 8, 18).

* * *

„овек може бесконачно да шета старим √радом. јли Ље наЉлепше седети на клупи преко пута —вете —офиЉе и размишЪати о томе какви Ъуди су ходали овом земЪом и колико догаРаЉа Ље она доживела.

” VII веку пре ’.–. √рци-колонисти рашчишЮаваЉу брда покривена шумом. ћожда и трг на коЉем седим. ѕодиже се град ¬изантион. «атим 330-те године после ’.–. Ц тргом тамо-овамо хитаЉу радници цара  онстантина. √ради се  онстантинопоЪ. ≈во и самог цара Ц прати радове. ѕомерамо курсор историЉе за неколико децениЉа и видимо светитеЪа √ригориЉа Ѕогослова коЉи жури у Љедину православну цркву у граду. —ве остале храмове су запоселе јриЉеве присталице.

≈во учесника ƒругог ¬асеЪенског сабора како се окупЪаЉу у ћалоЉ —офиЉи. ј ево и светог «латоуста коЉи Ље отет из јнтиохиЉе, долази на своЉе прво богослужеЬе у престоници. Ўести век Ц цар £устиниЉан побожно замире под куполом ¬елике —офиЉе и изговара познате речи: „—оломоне, превазишао сам те.“ ј ево и ЋатиЬана коЉи неколико децениЉа непрекидно упадаЉу у град, односе Ьегова блага. «атим на трг поново ступа нога византиЉског цара. јли не задуго Ц долази судбоносна 1453. година. ќко —вете —офиЉе и у ЬоЉ самоЉ су лешеви последЬих бранилаца ÷ариграда, укЪучуЉуЮи и Ьеговог императора. ѕочиЬе исламска епоха √рада...

Ћикови из византиЉске историЉе о коЉима сам читао у кЬигама као да оживЪаваЉу овде, на овом тргу. Ќеописив осеЮаЉ. ќ, ова таЉанствена веза измеРу места и догаРаЉа коЉи су се на Ьему одвиЉали!

ЌесумЬиво Ље да се историЉа наЉбоЪе учи на местима историЉских догаРаЉа. ќвде се све доживЪава на потпуно другачиЉи начин.

* * *

ќбилазим ‘анар. ћали грчки кварт у коЉем се налазе резиденциЉа ¬асеЪенског патриЉарха и саборна црква —ветог √еоргиЉа. Ќовац за изградЬу храма √рци су узели у ћоскви, од цара ‘Љодора »вановича... ј да ли су √рци добили новац од –уса само за оваЉ храм? ќд средстава коЉа су вековима одлазила из –усиЉе на ‘анар могло би се саградити неколико великих градова.

јваЉ, сад ѕатриЉарх васеЪенски води рат против –уске ÷ркве. ” храму —ветог √еоргиЉа коЉи Ље саграРен од прилога московског цара с ¬артоломеЉем служе украЉински расколници коЉи су запосели храмове –уске ѕравославне ÷ркве, коЉа Ље део –уске ѕравославне ÷ркве. —вештенике и парохиЉане ”ѕ÷ туку, истеруЉу из роРених храмова и вреРаЉу Ц овакве поЉаве су постале уобичаЉене након што Ље украЉинским расколницима дарован “омос. ѕатриЉарх ¬артоломеЉ све то одлично зна, али се некако довиЉа и живи с тим.

ѕосматрам листиЮе на тезги за свеЮе у париЉаршиЉском храму. Ќема их на руском Љезику, али зато има на украЉинском. ѕише како Ље велики човек ¬асеЪенски патриЉарх и како Ље он отац и воРа православних народа.

≈х, ‘анаре, ‘анаре... „ему се надаЉу твоЉи патриЉарси? Ќакон што су Љедном изгубили царство од коЉег Ље зависио Ьихов утицаЉ у православном свету они покушаваЉу да поврате своЉ некадашЬи углед на световне начине Ц продаЉом аутокефалиЉе, махинациЉама с историЉским документима и канонима. јли Ѕог их Ље Љедном веЮ посрамио због тога! «бог поткупа, мита, превара, издаЉа, интрига и униЉе. јваЉ, ништа нису схватили. ¬реме тече, ништа се не меЬа.

ƒанас ÷ариградска патриЉаршиЉа чак нема права да на куполи свог малог хама стави крст. ћеРутим, као што Ље истицао митрополит јнтониЉе —урошки „све напоре улаже у то да би у очима целог «апада постала ‘¬асеЪенска ѕравославна ÷рква’ с ‘источним псеудопапом’ на челу“.

* * *

††††

ѕутуЉем градом, из европског дела прелазим у азиЉски, из азиЉског Ц у европски. ќд —ултанахмета до  абаташа, од  абаташа у Ѕешикташ. “амо се поткрепЪуЉем пуЬеним дагЬама. ќд Ѕешикташа до  адикеЉа (некадашЬи ’алкидон, град IV ¬асеЪенског сабора) вапором (врста воденог возила), из  адикеЉа Ц у Ѕостанжи возим се долмушом (мали маршрутни такси), из ЅостанжиЉа у ≈минеЬу. ’одам улицама, загледам се у лица оних коЉима Ље Ѕог Љедном дао √рад.

“урци, “урска... ƒанас Ље “урска по ”ставу демократска световна држава. “урска ниЉе —аудовска јрабиЉа и нису ≈мирати, овде нико никога не тера да строго поштуЉе шериЉатске законе. јли ипак Ц у турским ресторанима нема алкохола, на улицама не можете видети ниЉедног пиЉанца, на телевизиЉи се не приказуЉе разврат, поштоваЬе према стариЉима Ље на наЉвишем нивоу, однос према браку Ље врло озбиЪан. —нажна цивилизациЉа. ∆ивотно способна. ƒа, у верском смислу Ље измеРу Ьих и нас провалиЉа. ћуслимани не признаЉу ’риста за Ѕога, не веруЉу у —вету “роЉицу, не деле хришЮанско учеЬе о ÷ркви... јли ако говоримо о обичним животним вредностима осеЮам да су преда мном браЮа.  од Ьих вековима опстаЉу у принципу здрави и традиционални морални поЉмови. ѕородица и веЮи броЉ деце, мушки и женски послови, споЪашЬи изглед жене и норме Ьеног понашаЬа, поштоваЬе стариЉих, заштита слабих... ” Ьиховом друштву Ље жива основа фундаменталних моралних поЉмова без коЉих ниЉе могуЮ нормалан Ъудски живот.

ј зашто се тако лоше понашаЉу у западоЉ ≈вропи, а понекад и у –усиЉи? £асно Ље да се далеко од домовине „опусте“. £асно Ље да меРу Ьима, као и меРу нама има Ъуди коЉи нису баш наЉадекватниЉи. јли намеЮе се Љош Љедан одговор. ѕосматраЉуЮи како ми живимо, како се облаче наше жене и чиме се баве мушкарци и како се односимо према сопственоЉ религиЉи они просто престаЉу да нас поштуЉу. » добиЉаЉу моралну смелост и мотивациЉу да не гледаЉу на нас као на Ъуде.

јко Ље реч о западноЉ ≈вропи будуЮа културна и верска победа муслимана у ЬоЉ Ље несумЬива. ¬еЮ сад се хришЮански храмови у ≈вропи масовно предаЉу муслиманима и претвараЉу у ЯамиЉе. ” породицама муслиманских миграната у просеку има од троЉе до седморо-осморо деце, а у европским Ц Љедно-двоЉе. ” постхришЮанскоЉ либералноЉ ≈вропи све Ље Љача пропаганда полних изопачености коЉе неминовно доводе до демографске кризе... «аменивши исконске хришЮанске вредности наЉновиЉим либералним ≈вропа Ље кренула путем самоуништеЬа. Мену териториЉу постепено попуЬаваЉу они коЉима Ѕог врло лако може дати ≈вропу као што Ље некада дао ¬изантиЉу.

» мислим да што више –усиЉа преузима наЉгоре, а не наЉбоЪе европске вредности тим сигурниЉе ризикуЉе да стане у ред иза ≈вропе. Ўто више брукамо свето православЪе Ц пре свега тако што га не знамо Ц тим шире отварамо врата тамнопутим момцима и женама умотаним у хиЯабе. ќни се у –усиЉи осеЮаЉу све сигурниЉе и не могу да не схвате: ако локални народ изда своЉу веру и гази општеЪудске моралне принципе он неизбежно нестаЉе. Ќа место где живи оваЉ народ насеЪаваЉу се они коЉи имаЉу снажниЉи животни потенциЉал за развоЉ...

ƒа се не бих очарао »стамбул √оспод дозвоЪава да ми се деси мале неприЉатност. “аксисте ме ноЮу одвозе у мрачну уличицу и узимаЉу ми готовину. ≈то и друге стране √рада Ц криминалне.  од нас тога сигурно нема Ц да таксисти тако дрско и отворено пЪачкаЉу.

Ўта да се ради, Ља сам за Ьих „каурин“. ћене могу... «бог нечега сам се сетио „туркестанске сериЉе“ слика ¬. ¬. ¬ерешчагина, тачниЉе платна „—веткуЉу“ где “урци гледаЉу главе руских воЉника пободене на штапове. ƒа... ќви брадати момци нису безопасни. ѕонавЪам себи речи из песме ¬исоцког: „’вала што сам жив.“

* * *

ѕоследЬи тренуци у »стамбулу. ¬еЮ седим у аутобусу коЉи Юе ме одвести на аеродром. ќдЉедном схватам да сам заволео √рад. ј и зар Ље било могуЮе да га не заволим?

 онстантинопоЪу, престонице четири нестале империЉе... √раде-старче коЉи иза себе имаш веЮ преко 2700 година... ” мом срцу си освоЉио неко место...

Ќи сам не примеЮуЉем како почиЬем да разговарам с √радом и да му поставЪам питаЬа.  ако Юе се убудуЮе одвиЉати твоЉа историЉа? ƒа ли Юе се икад више служити литургиЉа у —ветоЉ —офиЉи? »ли Ље твоЉа мисиЉа у православЪу веЮ одавно завршена, а оно што ти се сад дешава Ље живот после смрти?

ј моЉа домовина коЉа Ље Љедном преузела од тебе штафету православЪа Ц шта Ље с Ьом? ’оЮе ли схватити упозореЬе коЉе ЉоЉ Ѕог шаЪе преко тебе? ƒа ли Юе –уси дати последЬе велико сведочанство у историЉи о истинском хришЮанству као што Ље пророковао отац —ерафим (–оуз)? »ли Юе се све завршити тако што Юе им муслимани причати о Ѕогу?

” одговор на моЉа нема питаЬа имам с минарета оглашава ЉутарЬи езан...

—а руског ћарина “одиЮ

24 / 08 / 2019

     оментари:

    2019-09-14
    23:34
    дамЉан:
    "Ќа краЉу овога света биЮе толико мало правих хришЮана, да Юе сви они моЮи стати под Љедну липу," прочитао сам негде пред много година.» сам ’ристос Ље говорио о "малом стаду".
    ј мени сада само преостаЉе, да живим ѕ–ј¬»ћ ’–»ЎОјЌ— »ћ животом, Љер дубоко веруЉем, да оваЉ свет ниЉе моЉ дом ни моЉа будуЮност.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0